Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Пре много година у истом граду званице на једној свадби први пут окусиле су сласт необичног слаткиша, а затим, и звук виолине какав до дана данашњег нико није успео да надмаши...



                                               Виолина, дело Антонија Страдиварија

колико неко више верује бајкама него историјским подацима, то можда значи да је тај приметио како се у митовима све некако лакше уклапа. Није да је реч о некој врсти „штимовања” догађаја који тако више личе на сан него на јаву, већ је приповедачки ток легенде ближи причи. А чини се да је прича оно што свакога највише занима. Зато заборавимо на тачност историјских података који су, уосталом, често прекривени велом сумње.

                         
            

Они музику гледају кроз боје. За њих бројеви имају укус. Они могу да додирну звук...


еком ће се допасти да уз сарме, као прилог, једе слатко од шумских јагода – само зато што се боје њихових укуса изврсно слажу. Неком другом зато неће да се допадне нека мелодија – зато што се боја коју „производи” гитара не уклапа са бојом звука харфе. Овакви људи свет доживљавају другачије.
   За њих је тешко да схвате како остали људи не виде ствари на начин који је њима тако природан и „нор
малан”. Тешко им је и да објасне своје доживљаје. Како бисте ви некоме објаснили каква је то зелена боја, ако он никада није видео ни траву ни лист?

Да ли је моћ коју имају добри филмови опасна, а наш свакодневни живот досадан? Да ли је стварност већа или мања од филмова?

лади џедај Лук Скајвокер стоји испред окрутног властодршца и галактичког гангстера Џаба Д Хата који изгледа као да је настао укрштањем џиновске жабе, вруће пице капричозе и неког савременог тајкуна. Лук је окружен Хатовим опасним плаћеницима и чуварима којих има на десетине и сви су наоружани до зуба а он је голорук. Па ипак џедај гледа Џабу право у очи и одлучно му каже:
„Одмах ослободи моје пријатеље.”
   Џаба (смеје се грохотом): „Твоје џедајске моћи не делују на мене, дечко.”
   Лук: „Свеједно, ја своје пријатеље в
одим са собом. Можеш на то да пристанеш или да будеш уништен. Избор је твој али, упозоравам те, не потцењуј моје моћи.”
   Џаба: „Неће бити ценкања, млади џедају. Уживаћу гледајући како умиреш!”

У Галерији Природњачког музеја на Малом Калемегдану у Београду до марта 2012. године пружа се јединствена прилика да видите и сазнате многе занимљивости из животињског света. Музеј је изложио неке од најзначајнијих, највреднијих и најзанимљивијих примерака из својих збирки. Неке од њих можете да видите и на овим странама

Хајка на Хигсов бозон у Великом хадронском сударачу изгледа да је почела да даје резултате. Ипак, све је вероватнија могућност да се пред стручњацима налазе лавиринти нове физике...



     Када су неки теоретичари већ помишљали да је „божанска честица” невидљива, јер се у тренутку распада на две честице тамне материје, ултратајанствени хигс је, можда, ухваћен у замку. Оба главна детектора џиновског LHC, највећег и најснажнијег акцелератор честица на свету – ATLAS и CMS – нањушили су трагове „лаког хигса”. Ако физичари успешно издвоје ову честицу, једина преостала празнина у „стандардном моделу” биће попуњена.

Нека ратничка искуства и тактичка решења применљива су и после 2000 година



  Требија извире на Монте Прели, делу Лигурских Апенина, планинског венца изнад Ђенове. Ова брза планинска река, међутим, не спушта се ка Лигурском мору, већ жури на другу страну, у равницу, где се улива у По.  Непосредно пре Пјаћенце, спустивши се са планинских страна у долину Поа, Требија се мало умири и свој 118 километара дуги ток завршава као равничарска река. Онај ко ноћу прошета њеним обалама десетак километара узводно од Пјаћенце и пажљиво ослушне звукове природе, запазиће да у хуку Требије постоји нешто необично. Као да се, под мрачним велом ноћи, једва чујним кораком прикрада војска...

Ако мислите да вам је зима, запитајте се како бисте се осећали при оваквим хладноћама.


КОМАД ВИНА ЗА МОЈ СТО

Да се вино леди у чаши?
Хладни јесењи месеци 1467. наставили су се у још хладније зимске. Зиме 1468. била је тако јака хладноћа да је у неким крајевима
Балкана вино могло да се сече секирама, те се није превозило у бачвама као обично, већ у комадима!
На острву Крку, на северу Јадранског мора, био је мраз у фебруару и марту 1620. У првој половини марта смрзло се вино за причешће, па чак и оно у бачвама. Следећа зима била је такође јака, оштра и хладна. Почетком фебруара 1621. замрзло се на Балкану од Поповог Поља, код Требиња до Босфора. На Крку је невреме 29. фебруара донело такву хладноћу да се вино у бачвама замрзло, а промрзло је и дрвеће.


Довољно је да човек једе мање и вежба више да би се килограми лако и брзо топили. Да ли је баш све тако једноставно како се углавном верује?



веста жена с вишком килограма пристало је да учествује у програму који је трајао две године, под диригентском палицом групе истраживача с Универзитета у Питсбургу. Гојазне припаднице лепшег пола пристале су да дневно уносе мање од хиљаду и по калорија и да се предано баце на вежбање.


Да ли је велики научник Исак Њутн заиста изумео врата за мачку?

едни кажу да је изум настао док је Исак Њутн радио на Тринити колеџу у Кембриџу, док други извори наводе да је велики енглески научник на спасоносну идеју дошао у Вулсторпу, родном граду у грофовији Линконшир у који се вратио док је харала куга, а због које је Универзитет био привремено затворен. Било како било, овај славни енглески физичар, математичар, астроном, природњак, алхемичар, теолог, један од најзначајнијих светских научника, наводно је желео себи да олакша живот.




Од детињства није могао да се одрекне ниједне од две страсти које су га опседале – музике и науке


омпозитори који су у историји музике упамћени као славна „Руска петорка” или „Велика петорка” по свом основном занимању уопште нису били музичари! Сви су се, бар током једног дела свог живота бавили неким другим послом. А онда су, за разлику од „академичара” који су се ослањали на европску музичку баштину, писали музику која се заснивала на руском фолклору. Били су то Балакирјев, Бородин, Римски-Корсаков, Мусоргски и Кјуи.



Судећи по недавно објављеним листама најбољих музичких издања из 2011, десети албум Пи Џеј Харви „Let England Shake” готово годину дана након што је објављен и даље дрма... и то не само Енглеску, већ цео свет

ако је прошло готово годину дана од када је објављен албум „Let England Shake” (тачан датум изласка плоче је 15. фебруар 2011) британске музичарке Поли Џин Харви, он је још актуелан. На листама најбољих плоча из прошле године, чак четири британска часописа сместила су ову плочу на прво место („Uncut”, „Mojo”, „Guardian” i „NME”), док је у месечнику „Q” заузела вицешампионско место. Да ова плоча није само чудо за Британију говори и податак да је утицајни амерички Интернет портал „Pitchfork” уврстио „Let England Shake” на четврто место годишње листе албума. Такође, у септембру прошле године, овај албум је овенчан и наградом „Mercury”, која се додељује најбољим издањима из Велике Британије.

Памет је оно чиме гледамо на свет, а чистоћа је највећи украс на свету, преносио је народ кроз приче о Светом Сави, како би моћ његовог примера свима постала узор понашања

а очување бројних легенди о Светом Сави заслужан је, између осталих, и један учитељ. Његово име је Станоје М. Мијатовић, а, осим што је подучавао децу, био је етнограф и фолклориста. Рођен у Коњушима, Станоје Мијатовић (1868–1946) завршио је Учитељску школу, службовао у Неготинској крајини, Малој Дренови и Пољни. Био је школски надзорник за подручје Копаоника и Жупе, сарадник Српске краљевске академије, учесник балканских, као и Првог светског рата – отац десеторо деце!