Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Нова димензија живота


ЧУЈЕМО ЛИ

                         
            

Они музику гледају кроз боје. За њих бројеви имају укус. Они могу да додирну звук...


еком ће се допасти да уз сарме, као прилог, једе слатко од шумских јагода – само зато што се боје њихових укуса изврсно слажу. Неком другом зато неће да се допадне нека мелодија – зато што се боја коју „производи” гитара не уклапа са бојом звука харфе. Овакви људи свет доживљавају другачије.
   За њих је тешко да схвате како остали људи не виде ствари на начин који је њима тако природан и „нор
малан”. Тешко им је и да објасне своје доживљаје. Како бисте ви некоме објаснили каква је то зелена боја, ако он никада није видео ни траву ни лист?

                                        Обојено размишљање

   Овакви људи са посебним даром називају се синестетама. Они на битно другачији начин доживљавају музику, боју, бројеве, укусе, мирисе и живот око себе.
   Научно објашњење јесте да је синестезија феномен да стимулисање једног чула изазива спонтану реакцију и другог чула. Код „нормалних” људи, центри за чулне надражаје нису међусобно повезани. Код синестета, границе као да су недовољно издвојене, па сигнал може да пређе „из једног чула у друго”. То значи да овакви људи могу да виде боју кроз звуке или, пак, да чују звук или читаву мелодију кроз спектар боја, да осећају укус у устима када прочитају нешто, или да осете мирис када чују неку мелодију. Реч синестезија долази нам из грчког, syn (заједно) и aistheisis (перцепирати, осетити).

                                             -----------------------

                                             СТИЛСКА ФИГУРА

Синестезија је и назив стилске фигуре којом се спајају иначе неспојива чула. Шарл Бодлер, иако није потврђено да је сам био синестета, често се у својим стиховима користио синестезијом: „Неки су мириси ко пут дечја свежи / зелени ко поље, благи ко обоје”.
Управо путем синестезије настали су склопови попут: вриштеће / ведре боје, мекан / дубок глас, оштар поглед, тешки звуци, укусно облачење, тиха бол...

                                                ---------------------

                  

   Синестезија не може да се научи. Такав начин размишљања нема везе са свесним асоцијацијама које правимо. Многи људи одређену боју повезују с неким појмом или предметом – на пример да је љубав црвена, море плаво, а лимун жут. Али код синестета то унутрашње осећање развијеније је и није условљено никаквим претходно наученим стереотипима – они могу да испред себе виде мрљу или неки облик одређеној боји, као да је стварно тамо. Море тако може да буде жуто, уторак може да има мирис јоргована, а зима да носи звук виолине.

                                                  Збуњена чула

   За синестете боје могу да имају и поједине особе (на пример, у виду ореола око њихових фигура), дани у недељи, слова или бројеви (иако су на папиру исписани црним мастилом). За неке појединачни бројеви имају „дубину”, или изазивају визију неке шаре и облика. При посматрању неког броја, неки људи осећају одређени укус у устима.


 
   Могућих комбинација је, чини се, колико и синестета. То искуство за сваког је различито и јединствено. Оно што им је свима заједничко јесте надражај који истовремено укључује бар два чула: једно одговарајуће, и друго збуњено које се јавља без њему одговарајућег надражаја импулса.
   Неке врсте синестезије ипак су чешће од других. Најчешћа је комбинација графем-боја, када се појединачна слова и бројеви везују за одређену боју. Не везују све синестете за исти број или слово исту боју, али ће један синестета, како истраживања показују, у 97 одсто случајева за исти графем (дакле слово или број) везати исту боју. За разлику од њих, код „обичних” људи то је свега 13 одсто. Ипак, долази до неких чешћих поклапања приликом „додељивања“ боје графемама - на пример слово А често је црвене боје, док је број 0 најчешће бео.
   Други чести облик синестезије је audition colorée, тј. способност гледања боја при слушању музике или гласа. Један синестета то описује као појаву да док слуша, на пример, класичну музику, боје као да теку из музичког уређаја – како се мења мелодија, тако се и боје мењају.
   Синестезија може да ради као пројекција (када се боја види у виду мрље, пруге, или неког другог облика) или на основу асоцијације (ментално везују појам за боју). Много је више оних који имају асоцијације него оних који имају пројекције (процене кажу да је однос 10:1).



   Ова појава обично се не сматра поремећајем у класичном смислу, већ више као посебном способношћу неких људи, даром, могућношћу да свет и ствари око себе доживе кроз сасвим нову димензију. Синестете су често врло паметне и стваралачке особе. Ипак, ово су често и аутистичне особе (дакле, социјалне вештине им нису на завидно високом нивоу) које пате од знатно тежих поремећаја од синестезије.

                                              Офарбани снови

   „Боја као да се догађа, као да је живо биће. Осећам присуство боје као да је ту, присутна, да ме окружује” – овако један синестета објашњава своју посебну способност. То осећање у мозгу укључује исте неуроне као та одређена боја. Можда ово има неке везе са сањањем. Размислите, како можемо да сањамо у боји, а не видимо боју? То значи да је могуће да су боје много више од одбијања светлости од неке површине у одређеној мери. То све изазива осећања, ствари чини стварним.

                                                     ---------------

                                                     ВИДИ ОВО!

   Постоји неколико тестова којим се испитује да ли је нека особа синестета или није. Јединим од тестова на пример међу групом исписаних петица „крије се” неколико двојки. Синестете, које приписују различите боје двојци и петици, врло лако ће препознати троугао у којем су постављене двојке, док ће за „обичног” човека ова правилност бити јако тешко уочљива.

                                                   ------------------

   Да све ово није само измишљотина мањег броја људи који говоре о свакојаким чудним личним доживљајима, говоре нам и научни докази. Снимање мозга функционалном магнетном резонанцом (fMRI) показало је да се код излагања надражају (рецимо звучном) код синестета, поред уобичајених, укључују и додатни центри у мозгу (нпр. пријемници за вид – ти јест мозак се понаша као да гледа неку слику). То значи да они виде све што и „обични” људи, али као да имају додатак: везују још једно чуло и добијају јединствен склоп доживљаја.

                                    Целовито уметничко дело

   Ова способност појединаца научницима помаже да боље схвате начин рада мозга код свих људи, значај синапси и уопште начин протока информација кроз нервни систем. Последњих година синестезија игра битну улогу у неуропсихолошкој расправи научника око начина на који наш мозак уређује чулне сигнале. Да ли су наша чула заиста јасно издвојена онако како су нас учили, на чуло укуса, мириса, додира, слуха и вида? Или је у питању један центар који обједињује сва чула?
   Слична расправа води се и међу уметницима: да ли музика и слика заокупљају различита чула? Или је све део једног великог органа који обједињује све уметности у концепт познат под називом  Gesamtkunstwerk (целовито уметничко дело)? Да ли то значи да би сва уметничка дела требало да теже да обухватају више или сва чула, то јест да превазиђу ниво којим се уметност доживљава само једним чулом?

                                         Скривена даровитост


   Процене се веома разликују – неки кажу да је један од сто људи синестета, док други тврде да је ова појава толико ретка да се јавља тек код сваког двехиљадитог човека.
   Исто тако, сматра се да је више жена синестета, и то неки подаци кажу чак 6:1, док други дају предност женском полу од 2:1. Занимљиво је и да су леворуки чешће синестете од десноруких.
   Због чега је тако тешко установити тачан број синестета и начин испољавања њихових способности? Најпре зато што великом броју људи ова „додатна способност” уопште не смета при свакодневном животу и раду, па се никада нису „пожалили” некоме да имају тешкоће. Тако многи и не знају да су синестете, јер никада и не размишљају о томе да ли се њихов начин виђења разликује од осталих. Додатно, неке синестете нерадо говоре о својим искуствима, из страха да не буду окарактерисани као лажови или у најмању руку, чудаци. И тако човечанство остаје ускраћено за многа искуства која би можда много више оваквих људи поделило са остатком света.
   Међу познатим синестетама много је уметника: Васлиј Кандински, Јохан Себастијан Бах, Волфганг Амадеус Моцарт, Рихард Вагнер, Владимир Набоков, Волфанг Гете, Хајнрих Хајне, Ги де Мопасан, Мерлин Монро, али су бројни нобеловци научници, као и Никола Тесла.




Аутор: 
Н. Каралић
Илустровао: 
Растко Ћирић
број:
Romney2010 (not verified)
Слика корисника Romney2010's
Buckner
cocktail dress under 100 brown and blue bridesmaid dresses JeweThe lines ojewel neckline follow the outline of the neck. It accentuatebust nicely more so for the petite or small sizedt-shirt neckline is its other name because it does have some resemblance to the neckline ot-shirt. Start with hot summers cheap formal dresses , you will definitely want to add something interesting to your wardrobe. Women havnew reason to buy and buy pretty hot dresses. Summer evening dresses are among the clothing for beautiful women purple bridesmaid dresses elegant dresses for weddings BW10478 All marriage ceremony dresses from wedding gowns - isn"t only beautiful silhouettes and materials splendor, it"s also well crafted, explicit or discreet luxurious decor. All of those components that create every of our designs to produce wedding ceremony dresses from Vanilla Dream - Unique!.