3320 25. 9. 2015.
„Забавников” историјски забавник
ОТВОРИ, ЗАТВОРИ...
Да ли је велики научник Исак Њутн заиста изумео врата за мачку?
едни кажу да је изум настао док је Исак Њутн радио на Тринити колеџу у Кембриџу, док други извори наводе да је велики енглески научник на спасоносну идеју дошао у Вулсторпу, родном граду у грофовији Линконшир у који се вратио док је харала куга, а због које је Универзитет био привремено затворен. Било како било, овај славни енглески физичар, математичар, астроном, природњак, алхемичар, теолог, један од најзначајнијих светских научника, наводно је желео себи да олакша живот. Исак Њутн, наиме, није имао времена да непрекидно пази да ли његова мачка жели да уђе у кућу или изађе у двориште, што је сасвим природно имајући на уму да је био сувише заузет важнијим размишљањима, спасоносним за боље разумевање света и закона који у њему владају. Колико год је бринуо о четвороношцу, добро је знао да не може да буде на сталном опрезу водећи рачуна кад животиња жели да изађе, а кад да из дворишта уђе у кућу.
На замисао је, наводно, дошао баш док је радио огледе са светлошћу. Засићен непрекидним отварањем и затварањем врата, Њутн је смислио да ће бити најбоље ако се у доњем делу врата направи отвор и на њега се постави поклопац с опругом тако да мачка без тешкоћа, с обе стране сама гурнувши вратанца, може и да уђе и изађе кад год јој се прохте. У часопису „Мантли Рилиџес Магазин” из јануара 1863. године наводи се да је славни научник наложио да се на вратима направе два отвора: мањи за мачиће и већи за маму мачку. Тек накнадно схватио да би један отвор био сасвим довољан. Иако генијалан, како се наводи у часопису, Њутн очигледно није био претерано практичан.
Џон Рајт издао је 1827. године анегдоте о познатима које је насловио „Седам година на Универзитету у Кембриџу”. У тој књизи Рајт тврди да је на једним вратима Тринити колеџа видео трагове два отвора, касније „искрпљена” даскама. Просторија на којој су била та врата, заједно с осталим у том крилу колеџа, у међувремену је преправљана, а врата на којима су наводно били ти отвори давно су нестала.Рекло би се да досадашњи „докази” потврђују предање о Њутну као изумитељу врата за мачку (и пса, наравно). Међутим, савремене биографе мучи што не могу да уђу у траг било ком извору који би потврдио да је енглески научник икада држао било мачку или, како тврди Џон Рајт, пса.
Можда би недоумицу најбоље могао да реши Њутнов лични асистент и секретар који се, каквог ли случаја, звао Хамфри, а презивао Њутн, иако није био ни у каквом сродству с научником. У једном од сачуваних писама Хамфрија Њутна наводи се да Исак Њутн у просторијама у којима је обитавао није држао ни пса ни мачку. Због тога је посебно била радосна спремачица која је веома често ујутру на тацни затицала недирнуте оброке спремљене за ручак и вечеру које би носила кући и у њима касније уживала са својом породицом.
Иако данас има више заступника теорије да Исак Њутн, ипак, није проналазач тих практичних вратанаца за кућне љубимце, ипак не може да се утврди ко је у праву. А добро звучи кад се каже да је велики научник изумео и нешто тако практично.
Аутор:
В. С. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
