Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


  
         
           
       
едалеко од Вацлавских намјести, велелепног прашког булевара, у делу где се улива у језгро старог града, односно у пешачку зону – налази се Музеј Алфонса Мухе. Зграда која, попут многих других, говори о времену сецесије, с прозорима и вратима обојеним у бело, не делује посебно раскошно. Управо несразмерно броју посетилаца који би, од јутра до вечери, да виде на једном месту оно што је Муха цртао, сликао и штампао.


Шта може да се догоди ако се демократски избори непромишљено препусте стихији народне воље



одина 1959, рекло би се не тако давна да би се олако занемарило све оно чему би нас могла научити, у Сао Паулу, у Бразилу, остала је упамћена по томе што је на локалним изборима највише гласова добила кандидаткиња бездушно прозвана Ђубре. „Шта, па то је нормално”, обрецнућете се можда изнервирано, закључивши да је „Забавник” почео да доноси вести каквих су друге новине већ пуне.


збијало је дванаест. Школска врата се отворише, те дечаци појурише, гурајући се да што пре изиђу.  Али уместо да се брзо разиђу и оду кући на ручак, као што су чинили свакога дана, они се зауставише на неколико корака даље, па се окупише у гомилице и почеше дошаптавати.
    Ствар је била у томе што је тог јутра први пут дошао у школу Симон, Бланшотин син.
    Сва су деца чула шта се у њиховим породицама говори о Бланшоти; иако су је њихове мајке лепо дочекивале пред светом, оне су говориле о њој с помало презривим саучешћем, па је тај презир захватио и децу, мада она нису знала зашто.
            
Недавно је у енглеском граду Сендвичу прослављен несвакидашњи јубилеј

зузетно способан и увек жељан доказивања, Џон Монтагју је за живота уживао у успешној политичкој каријери, заузимајући највиши положај у британском Министарству морнарице. Монтагју је био и одличан спортиста, обожавалац музике, путовања, жена, али и загрижени коцкар. Баш тај порок пресудио је да име овог енглеског грофа остане упамћено широм света. Његовом заслугом средином маја ове године у Сендвичу, историјском градићу у грофовији Кент, приређено је велико славље.

           
Тог топлог лета по завршетку Другог светског рата, на базену који су окупатори изградили као неку врсту резервоара на почетку Таковске улице, окупили су се најбољи борци-пливачи, али и разни радозналци...

тара фотографија појавила се изненада и успела да збуни све који су је видели. Јер, била је сведочанство догађаја кога се мало ко сећао.  Наиме, фотографија са „Забавниковог” интернет форума приказивала је пливачко такмичење одржано одмах после Другог светског рата, на базену који се налазио на почетку Таковске улице, недалеко од здања Скупштине, односно Главне поште. Мало ко се уопште сећао базена у центру Београда. Уосталом, одакле он ту, крај саме раскрснице? Ко га је направио? Када га је направио?

               

Како је наш велики писац, у то време у улози представника за штампу југословенског посланства у Риму, доживео разговоре између председника владе Милана Стојадиновића и грофа Галеаца Ћана
                                                    -----------------------
…Младост, љубави, гондоле и на небу, Мљеци,
привиђате ми се још, као сан, талас, лепи цвет,
у друштву маски, које је по мене дошло.
Само то нисам ја, ни Венеција што се плави,
него неке рушевине, авети и стећци,
што остају за нама на земљи и у трави.
Па кажу: Ту лежи паша! – Просјак! – Пас!
А вичу и француско „tout passe”
И наше „прошло”...

(из „Ламента над Београдом” Милоша Црњанског)


         ЧОВЕК 
                    ДИНОСАУРУС



ГАС НАЗВАН СУНЦЕ

Можеш ли да напишеш нешто о хемијском елементу хелијуму?

МИРОСЛАВ
Ужице