3320 25. 9. 2015.
Тајна београдског базена
ПЛИВАЧИ У
Тог топлог лета по завршетку Другог светског рата, на базену који су окупатори изградили као неку врсту резервоара на почетку Таковске улице, окупили су се најбољи борци-пливачи, али и разни радозналци...
тара фотографија појавила се изненада и успела да збуни све који су је видели. Јер, била је сведочанство догађаја кога се мало ко сећао. Наиме, фотографија са „Забавниковог” интернет форума приказивала је пливачко такмичење одржано одмах после Другог светског рата, на базену који се налазио на почетку Таковске улице, недалеко од здања Скупштине, односно Главне поште. Мало ко се уопште сећао базена у центру Београда. Уосталом, одакле он ту, крај саме раскрснице? Ко га је направио? Када га је направио?Зар је могуће да тако нешто постоји, а онда из колективног памћења (изузетак је архитекта Предраг Ристић) нестане као да је то била фатаморгана? Базен никада није постојао! Фотомонтажа – то је бар проста ствар – оглашавали су се млади читаоци „Забавника”. Није било базена у Таковској, одговарали су деведесетогодишњаци...
А решење „базенске загонетке” било је заправо ту, пред нама. Само је требало сетити се ко се свега сећа. Истакнути џез музичар, диригент, композитор, аранжер и приповедач Војислав Бубиша Симић (1924), писац три књиге личних сећања, успомена на стари Београд и златне дане џеза, често воли да напомене како се врата сећања на давно минуле дане, у извесним годинама, неочекивано широм отварају. Тада у пуном сјају заблистају неки догађаји за које човек мисли да су заборављени или неважни. Шта је мајка имала обучено онога дана када је бомбардован Београд? Да ли је носила перле? Да ли је девојка послужила слатко од трешања или шљива? Колико се дечака дан уочи тог страшног догађаја договорило да игра фудбал у дворишту?
Бубиша Симић је, дакле, тај који се јасно сећа и београдског базена у Таковској. Места где је после завршетка рата, у лето, одржано пливачко такмичење. Циљ тога такмичења био је да покаже ко су заправо најбољи пливачи међу армијским јединицама. Разуме се, за такмичење су се пријавили не само чланови Прве пролетерске и осталих важних војних јединица, већ и многи београдски момци, они који су веровали да су прваци у свему, шарму пре свега, али и осталим џентлменским дисциплинама. Зашто не и у пливању?
Фудбалски терен, па резервоар
Тамо где се данас налази паркић код велелепног скупштинског здања, преко пута Поште, постојао је пре Другог светског рата, такође, напола уређени паркић. Једна врста заравни где су дечаци играли фудбал. Међу њима био је и Бубиша који је становао у Косовској улици, на месту где се данас налази школа „Дринка Павловић”. Волео је да са друговима често баш ту игра фудбал. Најчешће су се на заравни у близини данашње раскрснице окупљали дечаци и момци из Друге мушке гимназије.
Онда је букнуо рат. Немци су за време окупације ту ископали базен. Али, то није био пливачки базен. Према мишљењу Војислава Симића који је у то време био шеснаестогодишњак, базен је по свој прилици био нека врста резервоара. Никоме током рата, а ни после, није падало на памет да се ту самовољно купа, као што се сада матуранти брчкају по београдским фонтанама... Ипак, по завршетку Другог светског рата, највероватније у лето 1946. године, будући да је базен-резервоар био величине правог спортског базена, одлучено је да се ту одржи пливачко надметање. Најбољи пливачи-борци требало је да докажу који је најбољи међу њима. Позив је био веома привлачан, изгледа посебно за београдске „пливачке фолиранте”, сећа се Бубиша Симић. Он је такође пошао да види како ће његови другови Кнежа и Момчило Константинович да прођу...
Озбиљно надметање
Ту их је чекало изненађење. Базен је за ту прилику био уређен, а стазе обележене. Велики број Београђана сакупио се да посматра такмичење. Када су видели да се међу онима који се боре за медаље налазе и прави пливачки рекордери, Бубишини другови су шмугнули. Посебно када је почео да скида одећу један Рус, припадник Црвене армије. Кнежа и Лепи Коста су занемели истог трена одлучивши да изостану. Схватили су да немају шта да траже. Браћа Шканата, Милославић, плећати Далматинци, Дубровчани, већ на први поглед деловали су као искусни пливачи и победници. Премда је поменутом пливачком надметању у центру града присуствовао „цео Београд”, базен је врло брзо опет пао у неку врсту заборава. Као да нико није могао да се на њега привикне. И мало ко се усуђивао да у њега уђе! Зашто је тако било, свакако побуђује нека друга сећања.
Тако је почетком педесетих година прошлог века базен у Таковској затрпан. Пливачи су се преселили на Ташмајдан, на обале Дунава, земунску страну, на Лидо. Разуме се, пливање у реци и у базену није исто. О базену у Таковској није било речи... Све до тренутка када је неко недавно нашао стару фотографију на којој се виде и базен-резервоар и такмичари. Бубиша Симић није био учесник, али је био сведок тамичења бораца-пливача, где су победоносно пливали они који су се иначе тиме бавили, од рођења, у најбољим условима.
Београђани сада газе преко затрпаног базена чији је траг навела фотографија са „Забавниковог” форума. Газе и ко зна преко чега све још! Јасно је, многе историјске загонетке остају неоткривене, а трагање за доказима и отварање капија сећања, понекад су равни неутаживој детективској страсти.
Аутор:
М. Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
