3320 25. 9. 2015.
Необичне годишњице
ЗГОДАН
Недавно је у енглеском граду Сендвичу прослављен несвакидашњи јубилеј
зузетно способан и увек жељан доказивања, Џон Монтагју је за живота уживао у успешној политичкој каријери, заузимајући највиши положај у британском Министарству морнарице. Монтагју је био и одличан спортиста, обожавалац музике, путовања, жена, али и загрижени коцкар. Баш тај порок пресудио је да име овог енглеског грофа остане упамћено широм света. Његовом заслугом средином маја ове године у Сендвичу, историјском градићу у грофовији Кент, приређено је велико славље. Џон Монтагју (1718–1792), четврти гроф од Сендвича, волео је да игра карте. Док је сатима седео за столом, догађало му се да огладни. Увек спремна послуга на његов миг сместа је дотрчавала с неким укусним залогајима. Међутим, Џон Монтагју углавном је био незадовољан, јер је у једној руци држао карте, а с виљушком у другој морао да набада шта год да му се нашло у тањиру. Чак је пробао и да нареске узима прстима, али то је било још горе, умастио би се „до лакта”.
а крају му се упалила лампица. Неком од чланова послуге наредио је да му танко исечену говедину и сир ставе између два парчета хлеба. Чим су остали картароши видели како је то практично и да партија не мора да се прекида и губи на напетости, почели су и сами да наручују: „Дајте и мени једног Сендвича!” Мислили су, наравно, на залогај који се посебно правио грофу од Сендвича. Међутим, реч „сендвич” толико се примила, речено данашњим жаргоном, да је оброк направљен од два парчета хлеба између којих се ставља шта год је коме по вољи, постао појам који се прво проширио Великом Британијом, а убрзо био преузет и у другим језицима.
Сендвичу тврде да је сендвич настао 1762. године, јер је тада, осим говорног, полако већ освојио и писане текстове. Значајна годишњица нема шта, два и по века откако је овако припремљен оброк ушао у сва домаћинства света. Подсећања ради, сендвич није „изумео” гроф Монтагју, он је постојао знатно раније него што је добио то име. Верује се да су се први сендвичи појавили сто година пре наше ере и да су их за своје вернике спремали поједини рабини. И у каснијим временима људи су знали да на комад танко исеченог хлеба ставе месо, сир, јаје, неки намаз. А кад би хлеб обајатио и стврднуо се, и тад су га неки користили. Одозго би ставили, рецимо, неку врсту гулаша или неке друге куване хране, захватили омекшану средину, а непоједени део давали сиротињи или бацали псима.
а ли би четврти по реду гроф од Сендвича био задовољан што му је име прослављено на начин који није могао ни да претпостави? Сигурно да би, без обзира на то што већина људи не зна како је настала реч „сендвич”.
Аутор:
В. Софреновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
