Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Ma šta kažeš



         ЧОВЕК 
                    ДИНОСАУРУС


   Није први, а вероватно неће бити ни последњи. Поједине особе, из само њима знаних разлога, пожеле да у одређеним годинама промене цело име, презиме или макар део. Најновији случај забележен је у Небраски: младић од двадесет три године преко ноћи је решио да постане џин, бар кад је име у питању. Пошто је заљубљеник у диносаурусе, а посебно у тираносаурус рекса, решио је да ову изумрлу животињу „присвоји”. До сада му је у свим личним документима писало Тајлер Голд, а од сада Рекс Тајлер Голд. Промена имена успешно је обављена кад су власти закључиле да Рексов разлог није скривање података зарад, на пример, неплаћеног пореза или жеље да избегне закон.

                  ПАУК ПЛЕТЕ МРЕЖУ СВОЈУ

   Када је пре десетак година професор биологије Игни Агнарсон с Универзитета у Порторику око реке Наморона на истоку Мадагаскара, на ободу Националног парка Андасибе-Мантадиа, нашао необичног паука, кога је у част чувеног научника Чарлса Дарвина назвао Caerostris darwini, није ни слутио да је то више од обичног природњачког открића. Наиме, недавно је научник спознао да инсект, дугачак тек око два центиметра, прави и веће и снажније мреже од свих других паукова.



   Mрежа коју плету нешто крупније женке инсекта, дугачка и више од 25 метара, често премошћује потоке и реке, а притом је изграђена од изузетно јаког, лепљивог и еластичног материјала. Неке тестиране нити мреже издржале су оптерећење од 520 мегаџула по кубном метру. То значи да су око десет пута чвршће и три пута еластичније од кевлара, веома снажних синтетичких нити које су се почетком седамдесетих година протеклог века употребљавале као замена за челик у аутомобилским тркачким гумама, а и данас се користе за израду заштитне одећe или гума за бицикле.
   Откриће мреже паука Caerostris darwini темељ је за истраживање нових био-материјала који би могли да се користе у производњи јаких и издржљивих влакана.

ТРИ ТИПА              
ЈЕДНЕ
КРАЉИЦЕ


   Марија Антоанета (1755–1793), супруга француског краља Луја XVI и кћи Марије Терезије, завршила је живот на гиљотини. О многим детаљима њеног живота писали су савременици, али о њеном изгледу готово да нема трагова. Судећи по портретима, на којима се осмехује скупљених усана, повијеног носа, округле браде с подваљком и меснатих образа, може да се каже да је била тек лепушкаста. Тешко да би неко могао да је прогласи за узор лепоте.
   Ипак, баш то се догодило. Француски модни креатор Жан-Шарл де Кастелбажак и стручњак за естетску хирургију Марк Дивари баш њен лик су одабрали за лице друге декаде 21. века. Водећи рачуна о укусима народа ,двојица уметника осмислили су „три типа Марије Антоанете” – француски, руски и амерички. Свака дама која жели да скалпелом промени изглед може да одабере хоће ли изгледати „француски”, што природније, налик „оригиналу”, али мање браде и ужих образа, или пунијих усана и ширег носа, како воле Американци, или „по руски”, округластијег лица и пунијих руку .

                       СУПРУГА И ГЕПАРДИ

   Два гепарда недавно су напала једну госпођу из Шведске док је шетала националним парком у Јужноафричкој Републици. Оно што је необично није чињеница што су је дивље животиње напале, већ што је тај догађај уз помоћ фотографског апарата овековечио њен супруг, иначе сведок напада. И није снимио само једну фотографију! Већ неколико!



   На фотографијама се види госпођа Вајолет Д’Мело, крвавог врата како покушава да се подигне са земље док је нападају гепарди. Само неколико секунди раније позирала је смешкајући се.
   „Све се догодило врло брзо”, објаснила је госпођа новинарима локалног листа. „Животиње нису изгледале опасно. Као да их је неко изнервирао.”
   Било како било, муж је наставио да фотографише и када су гепарди прешли у напад. По свој прилици, страх га је спречио да јој притекне у помоћ, али не и да фотографише. Пошто јој је пружена помоћ у болници у Јоханесбургу, где је утврђено да су је гепарди изуједали на неколико места, госпођа Д’Мело и њен муж наставили су одмор у Јужноафричкој Републици.

                                МАЧЈЕ ОЧИ

   У Кини, у једном малом месту у провинцији Гуанки, живи основац Нанг Јухуеј. Разликује се од све деце с којом похађа наставу. Kажу да је чудо од детета. Има необичне очи, светлоплаве боје, потпуно несвојствене људима Азије, и види у мраку, а када се осветле батеријском лампом исијавају неку плавозелену светлост, као мачје.
   За ово су се заинтересовали научници пре три године. Одмах по рођењу, родитељима су се облик зенице и шаренице учинили чудни па су потражили помоћ очног лекара, али добили су умирујуће објашњење да ће временом све да се среди.
   Данашњи офталмолози утврдили су да је код Нанга Јухуеја реч о урођеном недостатку званом леукодермија, појави која се огледа у одсуству пигмента у кожи, у овом случају смањењу пигментације у очима. Дечаку необичност очију нимало не смета. Добро види да чита и дању и у потпуној тмини.

     ЧУВАР БИЦИКЛА У СВИМ ПЕРИОДИМА



   Довољно је имати истренираног пса да би се човек прочуо не само у свом месту него и у медијима широм света. То је окусио Луо Венконг који није ни сањао да ће се његова прича наћи и на „Јутјубу”. Разлог? Ли Ли, Венконгов пас расе златни ретривер, научен је да чува власников бицикл. Док је овај житељ Нанинга, града на југу Кине, у продавници, Ли Ли се не одваја од двоточкаша. Свако ко се до сада усудио чак и да приђе бициклу, није добро прошао. Да ли би ретривер заиста и ујео, то нико није желео ни да покуша да искуси.



   Верни пас, као што се и види на слици, сачека господара док се не врати, а потом ускочи иза Венконга и с њим се вози на бициклу све док се поново негде не зауставе и тако, ако треба, цео дан, до повратка кући.








број: