Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Тачан новинарски извештај за неколико секунди, роман, речник или приручник за двадесет минута, ето шта може рачунарски програм који претражује све што може да се нађе на интернету и, на основу тога, сам ,,пише” књиге

адреалисти су сањали о аутоматском писању. Били су надахнути психоанализом, поезијом Рембоа и Лотреамона. Веровали су да је право аутоматско писање последица потпуне произвољности и спонтаности, чин који претходно није осмишљен, а изводи се што је могуће брже.  Свакако, без контроле разума. Први аутоматски текст била су „Магнетна поља” из 1919. године који су у француском часопису „Литератур” наизменично написали Андре Бретон и Филип Супо. Текст Марка Ристића „Пример” из 1924. године један је од првих аутоматских текстова у српској књижевности. Толико што се тиче историје књижевности, надреализма и аутоматског писања. Сва је прилика да надреалисти нису ни сањали, ма колико се бавили сновима, шта ће се догодити у будућности у вези с аутоматским писањем. Јер, то је сасвим другачија прича.


                                       
Српска војска била је једина у Европи која је увела звање ратног сликара. Међу онима, који су имали улогу посебног учесника, сведока и ратног хроничара био је и Михаило Миловановић.



ихаило Миловановић рођен је 24. фебруара 1879. године у селу Гостиници код Ужица. Као и већина сељачке деце, детињство је провео у крајњој оскудици, па од шесте године почиње да зарађ, тако што чува свиње и козе код сеоског газде. Како се мали козар по бистрини издвајао од вршњака, то га родитељи дају у основну школу у Карану, коју прекида већ после другог разреда, кад му умире отац, па се на мајчин захтев враћа на имање да помогне. Да заради још неки динар, сиротиња увече служи и код сеоског механџије, и ко зна како би се све то завршило да комедијант случај није по обичају умешао прсте.

              
Током историје у одбрану појма мушкости устајали су витезови, дворани, војници, хомосексуалци, заводници, бунтовници, кицоши... Слика идеалне особе јачег пола мењала се на изненадан и непредвидљив начин
 


времена на време у европском свету исказивала се потреба за стварањем „новог мушкарца” са особинама најчешће супротним од дотадашњих. Јесен средњег века дочекана је са витезом који се борио за краља и отаџбину, али и за љубав и дивљење дама. „Страна мача” радо је своја искуства дочаравала „страни преслице”: догађаји из рата, лова, са турнира описивани на хвалисав начин и у узбудљивим причама попут „главе су летеле као купус”.



осле дугог и окрепљујућег сна, Роберто се пробудио и почео да се тегли као мачак. Теглио се, теглио, а заправо је покушавао да се сети мисли која је почела да га прати од часа када је ступио у овај град. А онда, док се туширао, та мисао се појавила као бледи одсјај наспрам таме испод његових капака: „Сви они”, помислио је, „имају исте очи”. И не само очи, схватио је, већ и начин на који су га гледали – мало искоса, полуокренуте главе, као да су покушавали да га разазнају између сенки дрхтавог лишћа младих бреза. Исто је било са властелином код којег се упутио одмах после доручка. Властелин је претходног месеца у престоничким новинама објавио оглас у којем је тражио кућног учитеља за своју децу.


Операција Оверлорд највећа је поморска инвазија у историји. У њој је учествовало више од три милиона војника који су преко канала Ламанш из Енглеске превезени у окупирану Француску



ећину савезничких снага чиниле су америчке, британске, канадске и француске јединице. Друге земље, чији су војници такође учествовали у бици, биле су Аустралија, Белгија, Чехословачка, Грчка, Холандија, Нови Зеланд, Норвешка и Пољска. Ангажовано је 3.500.000 људи, 7.000 ратних бродова и око 13.000 борбених и транспортних авиона – укупно.
   Операција Оверлорд у потпуности је имала особине поморско-
ваздушног десанта, али и касније усвојене концепције ваздушно-копнене битке. Успешним извођењем створени су услови за ослобођење целе Француске и продор ка срцу Немачке, Берлину.



...Антарктик је континент с највећом просечном надморском висином (2200m)


... кожа белог или поларног медведа (Ursus maritimus), становника Арктика, црне је боје а бело крзно му служи за камуфлажу


                       ПАМЕТАН КАО ВРАНА


ЛЕПТИРОВ ЖИВОТНИ ЛЕТ

Волела бих да знам колико дуго живе лептири?

АЛЕКСАНДРА
Нови Београд