Тачан новинарски извештај за неколико секунди, роман, речник или приручник за двадесет минута, ето шта може рачунарски програм који претражује све што може да се нађе на интернету и, на основу тога, сам ,,пише” књиге
адреалисти су сањали о аутоматском писању. Били су надахнути психоанализом, поезијом Рембоа и Лотреамона. Веровали су да је право аутоматско писање последица потпуне произвољности и спонтаности, чин који претходно није осмишљен, а изводи се што је могуће брже. Свакако, без контроле разума. Први аутоматски текст била су „Магнетна поља” из 1919. године који су у француском часопису „Литератур” наизменично написали Андре Бретон и Филип Супо. Текст Марка Ристића „Пример” из 1924. године један је од првих аутоматских текстова у српској књижевности. Толико што се тиче историје књижевности, надреализма и аутоматског писања. Сва је прилика да надреалисти нису ни сањали, ма колико се бавили сновима, шта ће се догодити у будућности у вези с аутоматским писањем. Јер, то је сасвим другачија прича.