Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Ma šta kažeš



                       ПАМЕТАН КАО ВРАНА



У групу најинтелигентнијих животиња научници најчешће сврставају мајмуне, псе, делфине, китове и свиње, животиње из реда сисара, док за птице махом на овим листама нема места. Ипак, британски биолози су необичном осмочланом загонетком успели да докажу да врана може да прави друштво горенаведеним животињама. Они су симпатичној птици, по имену 007, оставили храну у осмом кавезу, а у седам претходних били су предмети уз помоћ којих је и дошла до, за њу, укусног залогаја. Доктор Алекс Тејлор, који је осмислио овај нимало лак задатак, тврди да га је 007 решила у веома кратком року, што оповргава изреку о „птичјем мозгу”.

                     ПОТОК БЕЗ ПОВРАТКА



Болтон Стрид је наизглед питом поточић који врлуда као део тока безопасне и шест метара дубоке реке Ворф, у Јоркширу у Енглеској. Овај поток је, у ствари, права замка природе, јер се испод површине воде крију брзаци и још неизмерена дубина. Било да загази намерно или случајно, из Болтон Стрида нико није изашао жив. Река као да се, при проласку кроз опатију Болтон, по којој је и добила име, окреће у страну, а њена ширина претвара се у дубину. У околини потока су знаци упозорења, упркос томе, с времена на време, страда неко од необазривих туриста. У већини случајева, тела оних који су се утопили у Болтон Стриду никада нису нађена.

              МЕСТО ГДЕ ТИШИНА УБИЈА



У Јужном Минеаполису смештено је, према Гинисовој књизи рекорда, најтише место на свету, такозвана „глува соба”, у којој нема чак ни одјека, јер она упија 99,99 одсто звука. Оснивач Орфилдове лабораторије, Стивен Орфилд, ужива када му пође за руком да неког од посетилаца наговори да уђе у замрачену и муклу собу. Већина људи напусти просторију после 20 минута, јер дуже не може да поднесе толику тишину. По први пут се суоче са звуцима сопственог тела, откуцајима срца, радом желуца, плућа, али и струјањем крви. Онај ко се осмели да остане у соби мора то да учини у седећем положају, јер у противном, због недостатка звука, губи равнотежу и отежано се креће.

                МОГЛИ ЖЕНСКОГ РОДА

Да књига о дечаку кога су одгајиле дивље животиње није само део маште Радјарда Киплинга доказала је Францускиња Типи Оканти Дегре која је детињство провела у Намибији, где се спријатељила са тамошњим животињама и локалним племенима. Девојчица је седела на сурлама слонова, љубила гуштере, стајала на леђима крокодила, играла се с леопардом, младунцима лава, грлила змије, јахала нојеве. И све то без трунке страха. Кћи јединица француских фотографа, чија је страст сликање биљног и животињског света, убрзо се, по повратку у Француску, опет упутила на афричко тле, где је снимила шест документарних филмова за канал „Дискавери”.

                           БЕЗБЕДНЕ СУЗЕ



Очни капци раде аутоматски, баш као брисачи аутомобила. Дижу се и спуштају под дејством одређених мишића и то таквом брзином да не ометају вид. Капци су слојеви коже, на чијим се ивицама налазе кратке подврнуте длачице, које зовемо трепавице. Оне заустављају прашину, која би могла да нам упадне у очи. Ипак, главни задатак трептања је подмазивање и испирање очију, јер се на рубу капака налази 20 до 30 ситних лојних жлезда. У свакој очној дупљи смештена је по једна сузна жлезда из које се лучи бистра слана течност коју трептајем размазујемо преко ока, а оно на тај начин одржава влажност.

                КРИВА ШУМА У ПОЉСКОЈ



У градићу Нов Чарново, на северозападу Пољске, налази се чудесна шума која је много пута служила као надахнуће за дечје бајке. Наиме, у њој је тридесетих година прошлог века посађено око 400 борова. То не би било ништа чудно да стабла нису, сва до једног, накривљена према северу. Узрок ове необичне појаве није познат, али се претпоставља да је дело људских руку. Младице су највероватније обликоване посебним алатом да би се дрво касније лакше употребило у бродоградњи. На срећу, није све посечено, тако да је данас Накривљена шума једна од природних лепота Пољске.
   Да и ми не заостајемо за светом кад су у питању чуда природе показује и пример увијених шљива у порти цркве-брвнаре Лазарице у атару села Пролом. Ту се налази шест увијених стабала а предање каже да су војници после причешћа шест пута обишли цркву молећи се за победу на Косову. Занимљиво је да су сва потоња стабла ницала увек, до данас, увијена и увек их је било шест.


Илустровао: 
Душан Рељић
број: