3320 25. 9. 2015.
Ко то тамо пише
ЈЕДАН ПИСАЦ,
Тачан новинарски извештај за неколико секунди, роман, речник или приручник за двадесет минута, ето шта може рачунарски програм који претражује све што може да се нађе на интернету и, на основу тога, сам ,,пише” књиге
адреалисти су сањали о аутоматском писању. Били су надахнути психоанализом, поезијом Рембоа и Лотреамона. Веровали су да је право аутоматско писање последица потпуне произвољности и спонтаности, чин који претходно није осмишљен, а изводи се што је могуће брже. Свакако, без контроле разума. Први аутоматски текст била су „Магнетна поља” из 1919. године који су у француском часопису „Литератур” наизменично написали Андре Бретон и Филип Супо. Текст Марка Ристића „Пример” из 1924. године један је од првих аутоматских текстова у српској књижевности. Толико што се тиче историје књижевности, надреализма и аутоматског писања. Сва је прилика да надреалисти нису ни сањали, ма колико се бавили сновима, шта ће се догодити у будућности у вези с аутоматским писањем. Јер, то је сасвим другачија прича.Филип М. Паркер (1960), професор маркетинга на „INSEAD Business School” (Француска), више од десет година има и додатни посао. Наиме, осмислио је рачунарски програм помоћу којег може да напише књигу (и то на било коју тему) за само 20 минута! Његов (патентирани) алгоритам омогућава „прелиставање” на интернету стотина хиљада постојећих књига, текстова, разноразних радова и блогова и, на основу свега тога – својеврсном компилацијом – писање нових! У ствари, на „Амазону” може да се пронађе готово 200 хиљада наслова које је потписао Паркер, као и још око 700 хиљада радова насталих у склопу његовог предузећа „ICON Group International”! Плодотворан „писац”, зар не? Иако је реч о светској сензацији и филозофском питању, ова чињеница није привукла толико велику пажњу као што би се претпоставило, што такође представља питање о којем би ваљало размишљати. Јер, поменуте, запањујуће бројке не подразумевају чланке као што су, рецимо, извештаји које је писао за разна предузећа, односно за њихове потребе („потписало” их је друго велико Паркерово предузеће „EdgeMaven Media”).
Јасно, професор Паркер не може да се назове писцем, али, на крају крајева, исход је исти: невероватан број написаних радова! Замислите приповедача који је написао две стотине хиљада књига. И признао то. Колико ли је других који се крију?
О свему, на свим језицима
Требало би имати у виду да Паркерове књиге нису баш обично штиво за читање, оно што се назива лепом књижевношћу или белетристиком. Највећи број наслова су речници, приручници, на пример, о ретким болестима, па чак и књига с укрштеним речима. Оне су намењене учењу страних језика... Међутим, све су настале на исти начин, аутоматски их је створио Паркеров програм.
Овакав начин „писања” могућ је због постојања посебне базе података у односу на извор који се претражује, односно пружања могућности да се упит прилагоди одређеној теми, а онда се одатле створе шаблони за податке који треба да буду „спаковани” у текст. Због тога што су дигиталне књиге (eBooks) и разни print-on-demand” сервиси постали уобичајени, одређен наслов може да буде приказан у претрази на „Амазону” а да притом још увек није ни написан...
У решењу Америчког завода за патенте, издатом још 2007. године, систем се описује на следећи начин: „Овај проналазак омогућава аутоматско писање, маркетинг и дистрибуирање текста о одређеној теми. Рачунар пише текст. Текст се аутоматски прилагођава жељеном формату у односу на одабрану тему. Такође, дело може да буде аутоматски испоручено примаоцу. Поред тога, одабрано штиво – на захтев – може да буде наменски написано, на (безмало) било ком језику”!!!
Јасно је да овде ипак није реч само о програму, већ о читавом рачунарском систему осмишљеном да пише у склопу одређеног књижевног жанра. База је испуњена садржајем повезаним са жељеним жанром, односно посебним „шаблонима”, у складу с постојећим знањем о тој области, чиме се омогућава да књига буде написана онако како би то учинио и неки стручњак из те области. Да би се избегле невоље с ауторским правима, односно плагијати, Паркеров програм „пише” изворне, али не нужно и сасвим креативне странице. Другим речима, ако се било какав задатак за писање сведе на формулу коју рачунар „разуме”, онда систем може да „пакује” увек другачији садржај, користећи исту формулу, поново и поново – дакле, бесконачно...
Успешност и генијалност овог метода састоји се, пре свега, у томе што алгоритам подражава мисаони процес, кроз који би човек свакако прошао током писања о одређеној теми. Заправо, реч је само о прецизном одређивању садржаја особеног за одабрани жанр. Паркер је, иначе, и сам имао одређеног искуства у томе, будући да је написао три књиге на „стари начин”. Коначно, ово је и признање да је алгоритамско стварање садржаја (у највећем делу) управо оно што може да се назове вештачком интелигенцијом.
А ево и неколико занимљивих наслова књига које је потписао Паркер: „Webster’s Slovak-English Thesaurus Dictionary” – „Вебстеров словачко-енглески речник синонима (28,95 долара)”, „The 2007–2012 World Outlook for Wooden Toilet Seats” „Преглед дрвених даски за клозетске шоље 2007–2012” (795 долара),
„The World Market for Rubber Sheath Contraceptives (Condoms )– „Светско тржиште кондома” (325 долара), „Ellis-van Creveld SÚndrome – A Bibliography and Dictionary for Physicians, Patients and Genome Researchers” – „Elis-van Kreveldov sindrom – библиографија и речник за лекаре и истраживаче генома” (28,95 долара), „Webster’s English to Haitian Creole Crossword Puzzles: Level 1” – „Вебстерове енглеско-хаићанско-креолске укрштенице, 1. ниво” (14,95 долара).
Имајући у виду да је трошак по једној оваквој књизи негде између 20 и 50 центи (потрошена струја и амортизација рачунара), горе приказане цене показују да може да буде реч о значајној заради, чак и ако се прода тек мали број примерака.
Изазов звани љубавни роман
Руку на срце, књиге које нису романи или збирке прича, често се – баш као и новински чланци – пишу прилично шаблонски. Тема се обрађује кроз формулу: ко, шта, где, када и зашто, уз могуће историјске напомене или предвиђања за будућност, можда и краћи аналитички увид о њеном значају. Јер, без обзира на то како је одређена тема представљена или до каквог се закључка на крају дође, споменути кључни подаци морају да буду присутни у тексту, чак и ако је реч о нечему крајње обичном. Паркер, иначе, није једини који је дошао на замисао да аутоматизује писање уз помоћ претраживања базе са интернета. Предузеће „Narative Science” из Чикага већ извесно време на тај начин, аутоматски, „производи” спортске вести и коментаре, као и чланке с финансијског тржишта за часопис „Форбс”.
Што се спортског новинарства тиче, новинари од крви и меса могу убрзо да ставе руке у џеп. За три секунде (уколико рачунар током утакмице бележи податке о броју корнера, слободних удараца и много тога још) рачунар може да напише опширан извештај са фудбалске утакмице. Као да га је написао фудбалски коментатор! Исто важи и за тенис, кошарку, хокеј… После последњег звиждука, три секунде и – готово!
Извештаји на страну, поставља се питање на коју ће се област књижевног стваралаштва Паркер усредсредити и покушати да примени своје програмско решење? Није тешко одговорити: то су љубавни романи! Кад могу новопечене и недаровите списатељице које данас продају милионске тираже, зашто не би могао и рачунар? Иако је сваки роман, по правилу, плод пишчеве маште, није тајна да се неки књижевни жанрови обично придржавају проверених формула, а за то су можда најбољи пример управо љубавни романи. Такозвани љубићи углавном не могу да се похвале високим књижевним одликама, али су за многе савршени као забава и разонода. Уосталом, у САД љубавни романи имају највећи удео у приходу од продаје књига – према подацима из 2011. године реч је о чак 1,37 милијарде долара.
За крај, старо питање. Може ли вештачка интелигенција да створи оно што бисмо назвали стваралачким делом човека? Ко зна? Можда и може... Односно, можда може боље од неких који су данас неправедно названи ствараоцима!
Аутор:
Мирјана Огњановић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
