Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот је бајка – МАРГЕРИТ ДИРАС
ШАШАВИ ВЕЛИКИ


„Самоћа значи или смрт или књига!”, говорила је чувена француска књижевница, док се с пером у једној и жестоким пићем у другој руци затварала у четири зида. После низа успешних дела, на прагу седамдесетог рођендана, написала је светски бестселер „Љубавник”. Да ли су јој сећања на страсну везу освежила писма која је изненада почела да добија од једног заљубљеног младића?

аргерит Дирас, с правим презименом Донадије, рођена је 4. априла 1914. године у Гијадону, код Сајгона у Индокини (данашњи Вијетнам). Њени родитељи, по занимању професори, доселили су се у ову француску колонију из љубави према пустоловинама. Нажалост, у четвртој години Маргерит је изгубила оца, који је преминуо по одласку у домовину на лечење, у место Дирас. Док је одрастала с мајком и два брата, живела је у прилично лошим условима, али због тога није патила. Напротив! Уживала је у лепоти обичних ствари, посебно у играма с млађим братом и одласцима на пространа поља пиринча. Успомене на дане детињства, испуњене смехом и слободом, заувек је носила у срцу.


Будућност је почела
ЛАКО И БРЗО

           
„Снепчет” је друштвена мрежа коју воле млади, будући да се све поруке и фотографије бришу „саме од себе” за десетак секунди, а и зато што не желе да деле исту мрежу („Фејсбук”) с родитељима

ад се мало боље размисли, постаје јасно колико је све било запањујуће логично и једноставно. Требало је само сетити се општег дружења – наравно, онда када су се стекле одговарајуће околности за то. Јер, с једне стране, ту смо ми, људи, који као друштвена бића осећамо непрекидну жељу да се међусобно повезујемо, а са друге, ту је интернет који је то омогућио.
   Никада лакше и никада брже у историји човечанства. Потреба за оним што се данас назива друштвеним мрежама наметала се сама по себи. Тако су настали: Facebook, Twitter, YouTube, Linkedln, Google+, Instagram, да поменемо само најпознатије. У последње време, посебно међу припадницима млађе генерације, вртоглаво расте омиљеност „Снепчета” (Snapchat).


Дечји свет боја
УЗБУДЉИВА


Већ пуних двадесет година „Делис” (Дечје ликовно стваралаштво) брине о малим уметницима на подручју Земуна



остоје људи који енергију црпу из боја. Стварајући их и увиђајући оно што не може свако, они стварају уметнички свет и сву његову лепоту. Та група људи себе назива Друштвом ликовних и примењених уметника, а један њихов огранак одлучио је да ствар преузме у своје руке. Тако је пре тачно двадесет година у своје крило пригрлио све љубитеље боја основних школа општине Земун, створивши организацију под именом „Делис” – Дечје ликовно стваралаштво.


Где почивају животиње
С ЉУБАВЉУ


Како је доктор Семјуел Џонсон, 1896. године свој посед Хартсдејл у Њујорку претворио у гробље за животиње, место какво до тада није постојало нигде у свету, и како се то ради код нас



апе Њујорка, кажу светски путници, изузетно су добре и прегледне, па се уз њихову помоћ није тешко снаћи у овом великом и многољудном америчком граду. Све знаменитости јасно су уцртане, од Кипа слободе, Бруклинског моста, који спаја два дела Њујорка, Бруклин и Менхетн, до Пете авеније, Тајмс сквера, Централ парка, Метрополитен музеја, Бродвеја. Ипак, једна знаменитост није обележена ни на једној мапи града. То је Хартсдејл, најстарије званично гробље животиња на свету.


Мокрањац своме народу
ЈА БИХ ХТЕО


Ти ћеш радити без обзира на то да ли ти се труд материјало награђује или не; награда за твој рад биће онако исто идеална, као што су и побуде за рад...” – писао је композитор Стеван Стојановић Мокрањац о томе шта му говори његов унутрашњи дух

иромах сам, зараде никакве немам. И старао сам се и заузимао, не бих ли какву год зараду нашао; но сво старање и заузимање оста безуспешно. Моје бедно и јадно стање нагони ме, те се обраћам Одбору Београдског певачког друштва, да ме, као свог члана, помогне, док се у мени и последња искра не угаси за сваки даљи могући рад за се и за општност. Ја држим да сваком моралном друштву ваља, а и мора лежати на срцу опстанак појединих чланова својих, а нарочито оних у којих се види, ако не силна даровитост, оно бар воља за рад. Надам се да и Одбор Певачког друштва неће сметнут’ с ума то старо, али важно правило.
   С поштовањем Ст. Стој. Мокрањац
   7. фебруара 1877. Године Београд


Hogar



Јесте ли већ чули да



... камасин је сув, врућ и прашњав ветар који дува у Северној Африци и на Арабијском полуострву

... фобофобија је страх од страха


... буква је најраширенија врста дрвећа у нашој земљи


Ma šta kažeš


            МАЊЕ СПАВАЈ, МАЊЕ САЊАЈ




Писали сте


ЛЕПТИРИЋИ У СТОМАКУ

Заљубљена сам, али имам невољу што се са партнером често свађам. Да ли је то нормално?

МИРЈАНА ВУКИЋ,
УЖИЦЕ