Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Писали сте



ЛЕПТИРИЋИ У СТОМАКУ

Заљубљена сам, али имам невољу што се са партнером често свађам. Да ли је то нормално?

МИРЈАНА ВУКИЋ,
УЖИЦЕ


Истраживања су показала да заљубљене особе показују лоше резултате на тестовима интелигенције, да им усредсређеност опада и да не поседују самоконтролу. Љубав не утиче само на психу, већ и на тело, па је тако, у друштву вољене особе, крвни притисак нижи, мења се ритам дисања и ходамо спорије, јер несвесно желимо да што више уживамо у заједничким тренуцима. У првим месецима везе у приметном је порасту склоност ка свађама с истим полом. За овакво понашање крив је хормон вазопресин, који нас тера да будемо такви, јер нагонски покушавамо да „одбранимо” оно што је наше.

СВЕ БОЈЕ ДУГЕ

Како то настаје дуга?

ИГОР,
НОВИ САД



Бела светлост која са Сунца долази на Земљу скуп је различитих боја. Када прође кроз воду или стакло, светлосни зрак успорава кретање. У случају да светло пада под углом, део зрака који први наиђе на водену или стаклену препреку успориће ход више од остатка светлости. Научници ову појаву зову рефракција. Доказано је да плава светлост успорава више од зелене, зелена више од црвене, па се на тај начин бела светлост разбија у више боја видљивог спектра и настаје дуга. Свака особа види светлост из великог броја капи које се различито пресијавају на Сунцу, па нам је зато, како јој се примичемо, дуга све даља.

НИШТА БЕЗ МЕДА

Много се прича о меду и ја га често и радо користим, али ми укућани кажу да морам да га једем само дрвеном кашичиццом! Да ли је то истина?

ЗОРИЦА М.,
БЕОГРАД



Мед је густа и слатка сирупаста материја коју у свом желуцу стварају пчеле радилице од воћних сокова. Да ли сте чули за монофлорни и полифлорни мед? Монофлорни се добија од једне биљке, а полифлорни настаје сакупљњем нектара са више врста биљака. У људској исхрани мед је познат од памтивека, али је најважније како га узимате. Наиме, мед се једе дрвеном или пластичном кашиком, металном никако због – оксидације. Треба га задржати у устима да се полако отапа, а не одмах прогутати и залити водом. Узима се на празан стомак.

ВОДОСКОК ИЗ НОЗДРВА

Зашто кит избацује оне водоскоке из главе?

ЈОВАН ПЕТРИЋ,
КРУШЕВАЦ



Китови су паметна и топлокрвна бића која живе у води, без које им је опстанак незамислив. Ипак, иако време проводе са рибама, не дишу на шкрге, већ имају плућа и ноздрве, смештене на врху главе. Оне су међусобно спојене и њима китови удишу ваздух који потом одлази до плућа и даље до мишића. Кад изрони на површину, дубоко удахне ваздух и истовремено избацује разне уљане материје које се налазе у дисајним путевима. Оне су му неопходне, јер садрже азот који кит уноси при дисању, тако да углавном њега и видимо кад избаци водоскок из ноздрва. Управо азот омогућава му да дубоко зарони и нагло исплива, а такве промене би за остале сисаре биле погубне.