Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




И болан се лечи
ВРЕЛО, 'ЛАДНО, УКУСНО...


У Београду се добар део живота одувек одвијао на улици. Шта је Београђанин крајем 19. и почетком 20. века могао да презалогаји?

век на удару Истока и Запада, Београд је после одласка Турака некако остао на ветрометини, ни тамо, ни овамо. Економске (не)прилике задржале су обичаје с Истока, док се западне навике још нису довољно примиле. Тако је било у политици, управи, трговини, одевању... Најпосле и у исхрани, као врло важном и одређујућем делу живота једног народа.   Живописном изгледу београдских улица на прелазу векова, где су један до другог могли да се виде фес и жирадо шешир, шубара и качкет, значајно су доприносили и они који су се намерили да нешто поједу, презалогаје, чалабрцну.


Време(плов) победника
ВЕЛИКИ ВАЛЦЕР


Мало се зна да су 17. јула 1944. године, док је рат још из све снаге вихорио планетом, немачки војници и официри, њих око 57.000, парадирали центром Москве. Само што то није био свечани мимоход какав су замишљали три године раније, кад су кренули на најпространију земљу на свету


                                    Групе заробљеника предводили су њихови претпостављени

од ознаком строго поверљиво, број 756/Б, у једном једином примерку, 15. јула 1944. године врховном команданту совјетских војних снага (и државе) Јосифу Висарионовичу Стаљину стигао је допис народног комесара унутрашњих послова СССР-а, свемоћног Лаврентија Берије. У њему је он свог непосредно претпостављеног известио о следећем:
   „Спровођење ратних заробљеника кроз Москву почеће у 11 часова, 17. јула. Они ће кренути са Лењинградског аутопута, кроз Улицу Горког, преко трга Мајаковског и даље дуж прстена око центра града. Биће подељени у две групе. У једној ће да буде око 42.000 заробљених, по 600 људи у врсти и по 20 један поред другог, а у другој око 15.000. Знак за покрет даће командант Московске војне области, генерал-пуковник Артемијев, обезбеђењем ће да руководе војни командант Москве, генерал-мајор Синилов, и шеф престоничке полиције Романченко. Дао сам налог начелнику полиције Москве да се вест објави у листу ’Правда’ 17. јула, на првој страници, и да се иста емитује на Радио Москви у 7.00 и 8.00 часова. Прилажем и маршруту кретања ове параде.”



Живот је бајка – Марија фон Трап
СТРАСТИ НЕСУЂЕНЕ


Брачна понуда толико је уплашила младу искушеницу да је побегла у окриље салцбуршког манастира, али ту је добила савет да јој Божја воља налаже да настави живот с децом коју је заволела...



о је имао прилике да види прослављени филмски мјузикл „Моје песме, моји снови” (The Sound of Music”) редитеља Роберта Вајза из 1965. године, можда је упамтио и неку песму, препевану и на наш језик. Или су у сећању остале слике Салцбурга, чаробне барокне вароши у којој се родио Моцарт, са језерима и величанственим алпским крајоликом. А можда је некога, више од музике и слике, разнежила прича о скромној девојци, искушеници која је добила задатак да пре него што живот заувек посвети служењу Богу у манастиру, помогне удовцу са седморо деце и извесно време буде њихова гувернанта.


СВЕ РИБЕ СРБИЈЕ – БАБУШКА
УЉЕЗ У



Од свих прича о рибама Србије ова је некако најмање весела, пре свега зато што се у њој говори о „нежељеном госту” који не само да је злоупотребио „гостопримство” домаћина, него га је и безобзирно опљачкао и истерао из куће

аравно, реч је о бабушки, риби симпатичног имена али крајње неморалног „понашања”. У нашим водама учесталије се појавила почетком седамдесетих година прошлог века, да би потом, као врло инвазивна врста, доживела праву „експлозију живота”. Населила је сваки водени кутак, укључујући последњи забарак, и током минулих деценија постала најраспрострањенија и уједно најнеквалитетнија риба, потиснувши одреда све шаранске сроднике, а посебно оне са којима дели исти ареал, најпре најближег рођака барског караша и лињака. Остала фамилија некако одолева, али докле ће – не знамо.


РИТУАЛ
РАДОЗНАЛОСТИ


Нема те гране људског сазнања и деловања, која не изгледа занимљивије и привлачније кроз „Забавникове” магичне наочари. И не само то. Јако је лековит и једном ми је буквално спасао живот...

ини се да ће већина данашњих читалаца доживети време у коме ће изумрети већина штампаних медија. Неки ће, наравно, преживети. Нису ни сви гмизавци нестали с диносаурусима. Садашњост и будућност новина и часописа изгледају тмурно. Некада велики недељници данас имају мањи тираж него што су некад имали специјализовани књижевни и теоријски часописи. Боље се држе луксузне публикације у којима текстови служе за повезивање блештавих реклама, а и фотографија славних и/или голих људи. Што се осталих тиче, најважнији листови и часописи из прошлости биће дигитализовани. Остатак ће се претворити у прашину. Сви ми који смо гледали новине из 19. и 20. века видели смо како старе новине дословно личе на пожутело старо лишће, гледали смо како се при сваком отварању круне и лагано претварају у прашину. Изузетак који храбри је „Политикин Забавник” чије одолевање заслужује додатна истраживања.


Hogar



Jeste li već čuli da...


... научници су до сада открили преко пет хиљада врста бубамара (Coccinellidae) које припадају реду тврдокрилаца и у одраслом добу могу да буду дугачке од једног до десет милиметара


Ma šta kažeš


С ГУСАНОМ НА ПИВО

Главни посетилац пабова у Шропширу у Енглеској је гусан Џек. Његови власници Сајмон и Кити Барнет купили су га на једној од фарми након чега је постао прави кућни љубимац. Спава с власницима, храни се у кухињи, чека их испред продавнице, али и обилази места где излазе. Први пут када су га одвели у паб, сместили су га у задњем делу локала, међу бачве пива, а онда им је конобар рекао да могу да га уведу унутра. Од тада Џек редовно обилази ресторане и пабове, а посебно му се допада укус црног пива.

ДА НАМ ЖИВИ, ЖИВИ РАД...


Ma šta kažeš


                  С ГУСАНОМ НА ПИВО




Pisali ste


САРДИНЕ, РИБИЦЕ ИЗ ЛИМЕНКЕ

Можеш ли да ми кажеш зашто се све рибице које се стављају у лименке и конзервишу називају сардине?

МАРКО