3320 25. 9. 2015.
Време(плов) победника
ВЕЛИКИ ВАЛЦЕР
Мало се зна да су 17. јула 1944. године, док је рат још из све снаге вихорио планетом, немачки војници и официри, њих око 57.000, парадирали центром Москве. Само што то није био свечани мимоход какав су замишљали три године раније, кад су кренули на најпространију земљу на свету
Групе заробљеника предводили су њихови претпостављени
од ознаком строго поверљиво, број 756/Б, у једном једином примерку, 15. јула 1944. године врховном команданту совјетских војних снага (и државе) Јосифу Висарионовичу Стаљину стигао је допис народног комесара унутрашњих послова СССР-а, свемоћног Лаврентија Берије. У њему је он свог непосредно претпостављеног известио о следећем:„Спровођење ратних заробљеника кроз Москву почеће у 11 часова, 17. јула. Они ће кренути са Лењинградског аутопута, кроз Улицу Горког, преко трга Мајаковског и даље дуж прстена око центра града. Биће подељени у две групе. У једној ће да буде око 42.000 заробљених, по 600 људи у врсти и по 20 један поред другог, а у другој око 15.000. Знак за покрет даће командант Московске војне области, генерал-пуковник Артемијев, обезбеђењем ће да руководе војни командант Москве, генерал-мајор Синилов, и шеф престоничке полиције Романченко. Дао сам налог начелнику полиције Москве да се вест објави у листу ’Правда’ 17. јула, на првој страници, и да се иста емитује на Радио Москви у 7.00 и 8.00 часова. Прилажем и маршруту кретања ове параде.”
Немци у Москви, али без оружја, као ратни плен
ва невероватна парада поражених спроведена је (истовремено у Москви и Кијеву) у циљу да се, пре свега, подигне борбени дух грађана. Док се рат већ водио изван граница Совјетског Савеза крећући се према Берлину, све ближи свршетку, у главном граду земље свим силама моћне немачке армије нападнуте 22. јуна 1941. године сакупљен је добар део заробљених после операције „Багратион”, у којој је до ногу била потучена немачка група армија „Центар”. На Првом, Другом и Трећем белоруском фронту убијено је и заробљено око 400.000 немачких војника и официра. Много више него након 200 дана битке за Стаљинград, најкрвавијег бојишта у историји људске цивилизације кад је страдало преко два милиона војно способних. Од 47 генерала Вермахта, колико их је командовало корпусима и дивизијама у биткама у Белорусији, њих 21 били су заробљени. Био је то задивљујући успех совјетских бораца и то је, разуме се, ваљало и показати свету. Оно као кад су се римски императори враћали с успешних похода, са све рекама заробљених.
Око пет сати трајала је парада У операцији „Багратион” убијено је и
заробљено око 400.000 немачких војника и официра
Заробљеницима који су корачали улицама Москве, у потпуно другачијем положају од сна у који су веровали од јуна 1941. године, командовали су њихови претпостављени, пуковници и генерали. Сви у својим униформама дотераним за ту прилику и одликовањима која су добили током трогодишњег војевања на подручју Совјетског Савеза. Са стране су непрегледне колоне, за сваки случај и ваљда је тако одувек било кад су у питању победници и побеђени, обезбеђивали припадници НКВД-а, службе за обезбеђивање јавног реда и мира у првој земљи социјализма.
Без обзира на страшне немачке злочине почињене не само првих дана рата – кад су страдали милиони цивила и спаљено мноштво насеља – посматрачи ове необичне параде били су прилично уздржани. Надлежни су известили да није било ниједног озбиљног нарушавања реда и мира, док је река непријатеља текла мимо њих на метар-два. Чули су се само спорадични покличи, попут заједљивих: „Ево вам, коначно сте стигли у Москву!” Или: „Смрт фашизму... Доле Хитлер...”
Сматра се да је током Другог светског рата страдало око 25 милиона грађана СССР-а
Генерали Вермахта проверавају униформе пре почетка параде
Парада поражених, која је поспрдно названа и „велики валцер”, трајала је око пет сати, ако се узме у обзир мимоход обе групе. Симболично, чим су заробљеници прошетали московским улицама, за њима су нагрнуле цистерне које су млазевима воде опрале асфалт, сваку стопу коју је отиснула непријатељска чизма.
Не зна се поуздано где су и како завршили заробљеници. Зна се само да су после маршевског корака Москвом сви упућени ка Курској железничкој станици. Ту су стрпани у вагоне и упућени у заробљеничке логоре. Остало је историјa.
У Совјетском Савезу, данас Руској Федерацији, али и многим другим државама бившег СССР-а, за рат који је вођен од 22. јуна 1941. до 9. маја 1945. године махом се користи појам Велики отаџбински рат. Први пут је употребљен у дневном листу „Правда” 23. јуна 1941. године, у тексту насловљеном „Велики отаџбински рат совјетског народа”, а све с циљем да се додатно подстакне родољубље. Пре овога појам Отаџбински рат коришћен је за напад Наполеонових армија на Русију 1812. године. Поред овог појма, у Совјетском Савезу су током Другог светског рата коришћени и други називи, попут: Свети народни рат, Свети отаџбински народни рат, Победнички отаџбински рат... Предност називу Велики отаџбински рат дата је и увођењем Ордена отаџбинског рата, од 20. маја 1942. године.
На крају, симболично, асфалт куда је корачала немачка чизма опрала
су возила градске чистоће
У Сједињеним Америчким Државама и већини европских земаља за сукобе на овом делу планете углавном се користи појам Источни фронт у Другом светском рату, док су у немачкој историографији у употреби термини као што су Немачко-совјетски рат, Поход на Русију, Источна кампања...
Број жртава Другог светског рата никада није тачно утврђен. Барата се цифрама од 50 до 75 милиона, с тим да су само десет одсто били непосредни учесници, односно припадници оружаних снага. Остали су били цивили, те отуд и појам Тотални рат. Према укупном броју становника из 1939. године, статистичари су израчунали да су следеће државе имале највеће губитке, наводимо првих пет: Пољска (17,2 одсто, 6 милиона), Совјетски Савез (14,4 одсто, 25 милиона), Југославија (11 одсто, 1,7 милион), Немачка (8,8 одсто, 7 милиона) и Грчка (6 одсто, 0,42 милиона)...
Аутор:
П. М. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
