Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

Живот је бајка – Марија фон Трап


СТРАСТИ НЕСУЂЕНЕ


Брачна понуда толико је уплашила младу искушеницу да је побегла у окриље салцбуршког манастира, али ту је добила савет да јој Божја воља налаже да настави живот с децом коју је заволела...



о је имао прилике да види прослављени филмски мјузикл „Моје песме, моји снови” (The Sound of Music”) редитеља Роберта Вајза из 1965. године, можда је упамтио и неку песму, препевану и на наш језик. Или су у сећању остале слике Салцбурга, чаробне барокне вароши у којој се родио Моцарт, са језерима и величанственим алпским крајоликом. А можда је некога, више од музике и слике, разнежила прича о скромној девојци, искушеници која је добила задатак да пре него што живот заувек посвети служењу Богу у манастиру, помогне удовцу са седморо деце и извесно време буде њихова гувернанта.    
   Према филмској причи, искушење је било превелико. Девојка се одмах заљубила у децу, а потом и у згодног, богатог поморског официра. Та љубав се развијала и расла управо кроз музику. Породица Фон Трап постала је позната по одличном породичном хору. Музика им је на известан начин помогла да после концерта побегну из Аустрије која је 1938. године припојена нацистичкој Немачкој.
    Филмски сценарио приказао је како уз звуке музике бројна породица Фон Трап пешке, кроз Алпе, одлази ка Италији да се више никада не врати. Њихов марш (у стварности заправо немогућ, јер је Салцбург близу немачке границе) једнако прати музика. Најпознатије песме из мјузикла који је освојио чак пет „Оскара” биле су „До-Ре-Ми”, „Edelweiss” (Рунолист), „My Favorite Things” (Моје омиљене ствари), као и насловна – „The Sound of Music” (Звук музике). И данас је филм Роберта Вајза (1914–2005), односно истоимени мјузикл по коме је филм снимљен, један од најважнијих заштитних знакова града Салцбурга и Аустрије уопште.
    Песма о алпском цвету и љубав према домовини, природи, није једино што их је у причи о доброј гувернанти разликовало од тешких ратних времена, већ их и данас чини изузетком у садашњем добу светског изједначавања. Успомена на Марију фон Трап у Аустрији је и даље врло жива. Прошле године у Салцбургу одржана је велика изложба посвећена овој изузетној породици и одважној дами која их је све предводила. Једна бечка улица названа је по несуђеној опатици Марији.

                                                    Беба из воза

    Јер, Марија фон Трап, некадашња искушеница, мајка и помајка десеторо деце, није само филмски лик: она је заиста постојала. Била је покретач и вођа музичке групе „Trapp Family Singers”, хора који је после Другог светског рата врло успешно наступао у САД, где су се иселили. Истина је, такође, да је свим срцем желела да се замонаши. А онда је упознала децу официра удовца и све се променило. Њена аутобиографија и животна прича надахнули су једног немачког и једног аустријског редитеља да сниме игране филмове, а потом је настао бродвејски мјузикл „The Sound of Music”. Напослетку и велики филмски хит који је глумцима Џули Ендруз, Кристоферу Пламеру и редитељу Вајзу донео и неочекивану славу, а продуцентима огромну зараду.  
   Марија Августа Кучера рођена је 26. јануара 1905. године у возу којим је њена мајка путовала у Беч како би се породила у тамошњој болници, а не у сеоцету у Тиролу одакле је потицала. Већ у седмој години остала је сироче без оба родитеља. Ипак, с успехом је похађала државну школу за учитеље у Бечу где је у осамнаестој години и дипломирала.  
    Приступила је опатији Нонберг, бенедиктинском манастиру у Салцбугу, с намером да постане часна сестра, а не учитељица. Међутим, позвана је да хитно помогне официру Георгу Јоханесу фон Трапу, царском официру чија је жена Агата умрла од шарлаха, исте болести од које је оболела и његова кћерка. Марија-Лујза била је преслаба да похађа школу, те су у помоћ позвали искушеницу из оближњег манастира.
    Марија је очито била добра душа, али пре свега изузетно вредна девојка, навикнута на највеће напоре. Одмах после доласка у кућу баронета Фон Трапа, заборавила је да треба да брине о учењу само једног детета, већ је пазила и неговала – све. Музичка обдареност била им је заједничка. Видевши како Марија с лакоћом и младалачком снагом успева да се ухвати укоштац с васпитањем његове деце, капетан је запросио. Тај догађај је девојку веома уплашио. Како? Она је већ донела одлуку да постане опатица! Уосталом, био је двадесет пет година старији од ње! Побегла је брже-боље у манастир. Међутим, уместо да у манастирском окриљу добије заштиту, настојница јој је рекла како је заправо Божја воља одвела до куће удовца. И да сходно тој заповести треба да остане с децом коју воли. И њиховим оцем. Научена да слуша, Марија је и овога пута послушала.

                                              Научила да воли

    Касније је у аутобиографији написала како је на дан венчања била потпуно луда. Није знала да ли да слуша Бога или будућег мужа, будући да је заиста и више од свега желела да постане опатица:
    „Стварно и најискреније уопште нисам била нимало заљубљена у Георга. Био ми је драг, али га нисам волела. С друге стране, обожавала сам децу, тако да сам се заправо удала због његове деце. Ипак, научила сам да га волим више него што сам икада некога волела”.
    Марија и Георг венчали су се 26. новембра 1927. године у Салцбургу. Добили су две кћерке док су живели у Аустрији и сина Јоханеса рођеног у Сједињеним Америчким Државама.
    Музичка породица није водила баш тако угодан живот у предивној вили каква је приказана у америчком мјузиклу, премда је њихов дом био сасвим удобан. Иако баронет, богатство капетана Фон Трапа потицало је од његове прве супруге. Нажалост, до 1935. године нашли су се у потпуној оскудици. Банковни рачун пренели су из Лондона у Аустрију, што је била кобна грешка. Наступила је економска криза и аустријске банке су пропале. Како би преживели, били су принуђени да отпусте сву послугу, да се преселе у поткровље породичне куће, а собе издају студентима. Истовремено, Марија је дошла на замисао да би озбиљно требало да се посвете свирању и певању, односно – вежбању.  Када је сопранисткиња Лоте Лехман чула како певају, била је одушевљена. Препоручила их је... Почели су да наступају.    
   После концерта на Фестивалу у Салцбургу 1935. године, Трапови су постали врло омиљени. Убрзо је уследио аншлус, насилно припајање Аустрије Немачкој, постали су сведоци ужаса свакодневног живота уочи Другог светског рата – прогона Јевреја, злоупотребе деце у политичке сврхе... Напослетку је и Георг био позван да се као искусни војник придружи војсци Трећег рајха. Управо у то доба посетили су Минхен и срели Хитлера у једном ресторану. Уплашили су се за будућност наследника. Отпутовали су у Италију. То им је било дозвољено, будући да је Георг фон Трап рођен у Задру. Нису се вратили у Аустрију. Из Италије су се иселили у САД. Њихову кућу у Салцбургу заузели су нацисти.

                                              С Елвисом Преслијем

    У почетку, свој музички састав назвали су „Хор породице Трап” и у децембру 1938. године наступили у Таун холу у Њујорку. Критичар „Њујорк тајмса” био је ганут:
    „Постоји нешто изузетно љупко у појави ових скромних, али веома озбиљних певача. Они су окупљени у полукругу и прате своју диригенткињу, лепу госпођу Фон Трап, одевену у једноставну црну хаљину. Девојке носе тиролске ношње са кецељама и тракама. Било је сасвим природно очекивати крајње префињено извођење те нико није остао разочаран.”
    Програм је касније прилагођен америчким слушаоцима, а мали хор назван је „Trapp Family Singers”. Брачни пар с десеторо деце путовао је по свету одржавајући концерте. Марија је после Другог светског рата основала Фонд породице Трап и слала храну и одећу осиромашеним становницима Аустрије.
    Живели су у Вермонту где су основали музички камп у коме су вредно радили када нису били на турнеји. Занимљиво је да су деца и Марија узели америчко држављанство, а некадашњи царски официр Георг фон Трап то није желео. Сматрао је себе Аустријанцем. Умро је 1947. године од рака. Имао је шездесет седам година.
    Марија је наставила да пева и свира са својом децом. Снимили су и плочу за угледног издавача RCA Victor. Наступили су и као гости на чувеној „Божићној” ЛП плочи Елвиса Преслија. Десет година после смрти оца Георга фон Трапа (1957), деца су одлучила да свако пође својим путем. Хор се разишао. Марија је одлучила се посвети мисионарском раду у Јужном Пацифику. Троје деце пратило је мајку која је на њих пренела љубав према доброчинствима и хришћанском милосрђу.
    Последње године живота Марија је провела у Вермонту где је и умрла, 28. марта 1987. године, три дана после операције срца. Још 1949. године објавила је књигу „Прича о певачима породице Трап”. Њени мемоари постали су бестселер и надахнули редитеље да сниме филмове „Породица Трап” (1956) и „Породица Трап у Америци” (1958). Књига је потом прилагођена у сценарио за мјузикл „Моје песме, моји снови” (The Sound of Music). Композитори и писци текстова за песме били су Ричард Роџерс и Оскар Хамерстин II. Представа је почела да се даје на Бродвеју у јесен 1959. године. Три године улазнице за ову представу биле су унапред распродате.

                                        Вештачки заслађена прича!

    Успех позоришног мјузикла навео је филмске продуценте да одлуче да сниме и филм. Занимљиво је да су филмски продуценти најпре позвали Роберта Вајза. Прочитавши сценарио, он је одговорио да је прича „као сахарин”, превише вештачки заслађена. Онда је избор пао на Стенлија Донена, па на Џина Келија, Џорџа Роја Хила... Међутим, и они су одбили посао. Продуцент Ричард Занук обратио се славном Вилијаму Вајлеру (1902–1981), редитељу „Орканских висова” и „Празника у Риму”, да се он прихвати режије мјузикла. Али, Вајлер је већ патио од глувоће.



    Погледао је снимак бродвејског мјузикла и закључио како би филм био бољи без музичких сцена. Био је одушевљен глумом Џули Ендруз (1935), убеђен да је она савршена за улогу Марије. Она је 1964. године завршила снимање филма „Мери Попинс”. За насловну улогу у овом мјузиклу добила је „Оскара”. Вајлер се потом у Њујорку срео с Маријом фон Трап и писцем сценарија Ернестом Лехманом. Посетили су Салцбург и обишли Тирол. Боравили су и у манастиру где је Марија намеравала да проведе живот. Вајлер се потом вратио у Холивуд и почеле су припреме за претпродукцију.
   Када су сви били уверени да снимање почиње, Вилијам Вајлер добио је другу понуду и напустио замисао о снимању аустријске музичке бајке.  И тако је првобитни избор опет ушао у игру. Роберт Вајз снимио је филм који је надмашио чак и зараду „Прохујало с вихором”! „Права” Марија фон Трап појавила се у филму на тренутак и тај њен камео био је нека врста посвете њеној несебичности – изузетном породичном и музичком достигнућу.



Аутор: 
Мирјана Огњановић
број: