Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива





У најкрвавијем сукобу између Руса и Француза, који се пре двеста година збио код села стотинак километара западно од Москве, учествовало је и десет генерала српског порекла. И сви на руској страни. Ово је кратак подсетник на те овде махом заборављене војнике


                         Један од бројних ликовних приказа ''битке за Москву'', како је зову Французи

решавши реку Дњепар, 12. јуна 1812. године, Велика Наполеонова армија умарширала је на територију Руске империје. Придевак велика добила је с правом јер ју је, тог пролећа, чинило милион добро опремљених људи, а уз то је побеђивала из битке у битку и водиле су је искусне војсковође, на чијем је челу био гвоздени Наполеон Бонапарта.  У њеном саставу били су припадници разних народа, углавном оних које је Француска ставила под своју чизму. У њој су се борили: Немци, Италијани, Пољаци, Хрвати, Шпанци, Португалци, Холанђани, Белгијанци, Аустријанци, Швајцарци и Данци. Французи су чинили тек половину целокупних снага. Била је то војска „уједињене Европе” о којој се говорило да на војује „дванаест језика”.

                

Даровитост налази најчудноватије путеве да исплива из људске душе. Ово је прича о једном таквом путу

           


и смо деца беде, јадници без гроша у џепу...” Док је на улиц
ама и трговима Париза певала ове стихове, мала Едит је чудесним гласом слушаоце доводила до суза. Ко је могао да претпостави да ће та босонога девојчица, ситна попут врапца, једног дана постати музичка звезда са светском славом?




јео бих се за језик кад би ми се омакло да рекнем како је свеједно ко је новајлија.
Средином септембра 1937. године, нашем „устајалом” одељењу у петом гимназије прикључио се (невероватни) Иван Димић. Њега данас нема, али нема ни труни сумње да смо нас двојица, поставши блиски убрзо по његовом доласку, пријатељевали на обострано задовољство пуних шест деценија. Беше се доселио са Ријеке, где му је отац дотле службовао као конзул. О његово друштво ђаци су се начисто отимали, при чему је предњачила шачица упражњавалаца безнадежно опчињених фудбалом.
   Сасвим природно, дакако, јер се испоставило да је наш нови друг („хемијски чист петичар”, вуковаца још није било) уистину изврстан фудбалер. Конкретно, голман. Али и одличан кошаркаш. (Ово потоње деловало је готово риплијевски, будући да баскетбол – измишљен на америчком тлу 1891. године а овамо пренесен 1923. – у југо-престоници није честито заживео ни до Шестоаприлског рата.

          

Дванаестогодишњи Завијер Гордон-Браун, ужива у друштву вршњака док се игра, али када на ред дође математика, тада су му потребни знатно старији другови...


ека само неко каже да чуда нису могућа! Посебно, када је реч о деци. „Чуда од деце” (израз потекао из француског језика enfant prodige) расту свуда у свету. И данас, као и некада. Сви смо бар једном чули за неко такво дете. Када порасту, наставе да одушевљавају својим знањима и неуобичајеним способностима, али се тад, од њих тако нешто и очекује. Као, на пример, од Волфганга Амадеуса Моцарта (некада) или славног пијанисте, седамдесетогодишњег Давида Баренбојма (данас). Данијел и даље задивљује, премда не на исти начин као кад је био дете. А када се каже „чудо од детета”, најчешће се мисли на особу до десет или, највише, тринаест година којa је посебно обдаренa за науку или уметност. Иако још деца, та „чудеса” успевају, и то најчешће с лакоћом, да чине исто што и стручњаци из одређених области – али у зрелом добу!


Реч Рашка није само име државе већ означава и њен положај краљевине



азни писани документи указују да је престоница прве српске државе био Стари Рас. Међутим, већ вековима уназад у Србији нема ни једног јединог места које се тако зове и које би подупрло тврдњу из писаних документа. Зато су крајем шездесетих година прошлог века научници Филозофског факултета у Београду почела да трага за местом где се налазио Стари Рас. Након четрдесет година рада обнародовано је да је данашња Србија потекла с места на коме се сада налази Нови Пазар. Тим важним истраживањем руководила је Јованка Калић, професорка Филозофског факултета и академик Српске академије наука и уметности. Испричала нам је причу која следи.



... прва улица која је у Београду добила име по неком од јунака Првог српског устанка била је Узун Миркова, именована 1872. године, четири године после смрти Узун (Високи) Мирка Апостоловића. Карађорђе је улицу добио тек 1904. године



   
НАЈСТАРИЈИ И НАЈМЛАЂИ РЕДИТЕЉ


              


КАРАЂОРЂЕВ
ГРАД


Пошто многи кажу да оно што не знаш питаш Забавник, ево да и ја проверим твоје (све) знање. Реци ми да ли је истина да је у току Првог српског устанка изграђен некакав Карађорђев град.