Ма шта кажеш




Јорис Ивенс последњи филм „Прича о ветру” режирао је почетком 1989. године, у 89. години, а умро је шест месеци касније.
За разлику од њега, Орсон Велс (1915–1985) прославио се већ 1941, када му је било тек 26 година. Тада је режирао филм „Грађанин Кејн”, и постао не само најмлађи редитељ у историји филма, већ и главни глумац и аутор.


Нови робот-ватрогасац недавно се показао и на делу. Значајно је помогао правим ватрогасцима за време пожара у граду Квингдао у провинцији Шандонг, када се запалио облакодер. На место догађаја дошло је двадесет пет камиона и чак две стотине ватрогасаца. Међутим, робот-ватрогасац био је од кључне помоћи. И нико није био повређен! Пожар је, захваљујући овом изуму, угашен за двадесет минута.


Награда ће бити додељена на свечаности последње вечери фестивала, 16. новембра у 20 часова, у Дому омладине Београда.




Међутим, градске власти у Јерусалиму одлучиле су да управо таквим власницима паса некако стану на пут и очувају чистоћу древног града. Они предлажу да се оснује својеврсна архива ДНК паса који ту живе, како би на основу измета могли да дођу до података ко је власник пса који загађује околину. Наравно, животиње нису криве, већ власници који не скупљају измет за њима. Најпре треба сакупити пљувачку једанаест хиљада пријављених паса у граду и доћи до њиховог ДНК (дезоксирибонуклеинска киселина која садржи генетичке одреднице).
Затим, када буду нашли „трагове” паса на улици, они ће бити испитани, а власници кажњени. Прилично сложен посао (имајући у виду да је и паса и власника паса све више) само да би грађани одлучили да користе кесе за скупљање псећег измета које су им иначе на располагању.


Кошик уме да изговори пет речи на јужнокорејском – здраво, седи, не, лези и добро. Чим добије награду, он задовољно изговара неку од речи. Без хране – ништа од приче! Група истраживача снимила је Кошика у врту где живи и чланак о њему недавно је објављен у научном часопису „Current Biology”.
Истини за вољу, овај становник сеулског зоо врта није једини слон који је проговорио. Чувари зоолошког врта у Казахстану 1983. године приметили су да је један слон успевао да подражава, односно изговара неке речи на руском језику, али је тај случај прошао сасвим незапажено што се научника тиче!

Све што сте до сада чули о древности вештине справљања вина пада у воду пред најновијим открићем. По њему у сласти грожђаног нектара уживало се још пре неколико миленијума. Научници кажу, вероватно више од шест. Наиме, толико отприлике старо је умеће винара из региона Закавказја.

Археолози су на тлу Јерменије, континентално-планинске државе на раскрсници путева из југозападне Азије и источне Европе, открили праву винарију. У њој се справљао опојни напитак, много касније назван нектар богова. Грожђе се газило ногама, а исцеђени сок одлагао се у велике каце ископане у земљи из којих се после врења вино претакало у мање земљане посуде. У њима су нађени трагови малвидина, врсте биљног пигмента која црвеном вину даје боју. На основу старости тих трагова археолози су закључили да је последња берба у овој винарији обављена пре отприлике 6000 година.



Иако се мисли да су неки ситнији органи људског тела одавно добро истражени, научници нас мало-мало изненаде неким новим сазнањем. Тако је и језик, главни орган за укус, добио нова обележја. Стручњаци су нас дуго убеђивали да квржице или чворићи на језику, који представљају рецепторе за укус, могу да распознају само четири укуса за кисело, слано, слатко и горко. А онда је 1985. године откривен и пети, познат као „уман” или рецептор за укусно. И таман кад смо се привикли на пет чула укуса на језику, група истраживача из Америке посумњала је да он крије и шесто чуло - за масно. На ту сумњу навела их је чињеница да многима веома прија масна храна јер, како тврде, има веома добар укус.

Испитивања су то и потврдила, али и открила да осетљивост рецептора зависи од особе. Одређене групе људи више уносе масну храну зато што су мање осетљиви на укус масноће. Наравно, то изазива озбиљне здравствене тегобе, првенствено гојазност и дијабетес. Али научници верују да подизање осетљивости на масноћу код сваке особе може да се подеси и доведе до тога да губе жељу да једу велике количине такве хране или чак почињу у потпуности да је избегавају. Испитивања, која дају обећавајуће резултате, за сада се врше само на животињама.

- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре