3320 25. 9. 2015.
Pisali ste
КАРАЂОРЂЕВ ГРАД
Пошто многи кажу да оно што не знаш питаш Забавник, ево да и ја проверим твоје (све) знање. Реци ми да ли је истина да је у току Првог српског устанка изграђен некакав Карађорђев град.
ОГЊЕН БОШКОВИЋ
Београд
Карађорђев град у Тополи, непознати аутор, Истроијски музеј Србије
Одрастао у селима око Тополе, дотад сасвим незнатног места, Ђорђије Ђорђе Петровић, Црни Ђорђе, Карађорђе (1762–1817), вођа Првог српског устанка и родоначелник династије Карађорђевића, одлучио је да је учини значајном, саобразно свом положају и утицају у Србији тог времена. Ту је и најрадије боравио, Београд га није много привлачио. А онда, 1811. године, кад се после пораза на Чегру слути крај устанка, Карађорђе одлучује да у Тополи направи нешто трајно.
Мада је у историји остао познат као Карађорђев град, то је заправо била нека врста добро утврђене касарне, логора, са четири куле где се налазио и конак са седам соба, Црква пресвете Богородице, а у порти и школа. Чак су откривени и неки тајни пролази за случај опасности од непријатеља. Све је било окружено зидинама од два до два и по метра. Био је то, несумњиво, највећи градитељски подухват у устаничкој Србији.Судина овог Карађорђевог града у много чему је слична трагици самог градитеља. Прво су град, 1813. године, порушили Турци, а онда га је, 1842, обновио његов син кнез Александар (1806–1885) и ова графира (на слици) потиче из тог времена. Потом је, у време Тополске буне 1877. године, за владе Обреновића, поново разграђен. Данас су остали само трагови, пре свега Конак у коме је смештен музеј...
ЧУВАЈ САН!Примећујем да спавам све краће и краће. Све дуже остајем будан, али пак устајем у седам ујутру, због школе. Имам 16 година. За сада нисам уочио никакве здравствене промене, премда бих ујутру дао све да могу да спавам још неки сат. Међутим, када откуца поноћ, као да опет постајем чио. Седам за рачунар и остајем тако наредних неколико сати. Не спавам све до два или три.
ЏЕРИ
Данас је сан нешто чега би се многи одрекли како би продужили време које проводимо у будни. Питање је само да ли тако нарушавамо сопствено здравље, односно, шта тако важно радимо када немамо времена за спавање? Један књижевник написао је: зар је потребно да будемо будни да бисмо живели? Филозофска питања на страну, статистике показују да последњих година људи у просеку све мање спавају. То наводи на помисао да је ритам живота сувише брз, али исто тако да је човек изумео многе справе које му углавном – одузимају време. А најлакше се изгледа одричемо времена намењено спавању. Спавање је једнако важно за човека као и начин исхране или физичка активност. Уколико млад човек спава краће него што би требало, онда је, осим различитих незгода које може да изазове поспана, односно буновна особа, отворен пут и неким болестима. Између осталог, и висок притисак, губитак памћења, смањена способност учења, пажња, а учен је и недостатак креативности. И младом и одраслом човеку потребно је између шест и осам сати спавања да би био здрав.
Пушење и кофеин старе су и врло добро знане препреке које онемогућују сну да нам дође. Али, ту су и нови изазови. Не заборавимо да светло са укљученог рачунара или „плазма” телевизора на наш мозак делује исто као и јарка Сунчева светлост. Својом светлошћу, рачунар условљава наш биолошки часовник, „бранећи” телу да лучи мелатонин, хормон сна који помаже да се успавамо. Да не говоримо о онима који лежу у кревет с малим рачунарима („таблетима”), као да грле плишаног меду! Стога предлажемо књигу пред спавање – без кафе или јаких чајева. А посебно без укљученог телевизора или рачунара поред главе!
ПИСМЕНОСТИЗНАД
СВЕГА
Драги „Забавниче”, можеш ли да ми објасниш шта тачно значи лектура и коректура текста
и да ли је неопходно
да сваки текст
томе буде подвргнут?
МИЛИЦА
Нови Сад
Да бисмо тачно објаснили шта представља лектура и коректура текста, поћи ћемо поступно, најпре од порекла и значења речи лектура и коректура. Реч лектура потиче од латинског lectura, што значи читање, и подразумева језичку и стилску обраду текста, односно уклањање или исправљање граматичких и правописних грешака, као и стилску дораду реченичних конструкција, начин изражавања.Коректура, по латинском correctura, представља исправљање грешака, рецимо словних, случајно насталих приликом писања или штампања текста. Дакле, лектура и коректура представљају стручну проверу и обраду текста, коју врше за то обучене особе, лектори, професори српског језика, врсни познаваоци језика и лингвистике с вишегодишњим искуством.
Лектура текстова обавља се према правилима српског језика који су установљени „Правописом српског језика” у издању Матице српске из Новог Сада, али и уз коришћење разних језичких приручника, речника, граматика и стручне литературе. Језички стручњаци сматрају, а с њима се слажу и творци текстова, да су лектура и коректура неопходни на сваком тексту због могућих лексичко-синтаксичких неправилности, погрешне употребе страних речи, понављања истих израза, уочавања поткрадених словних грешака или због побољшања и питкијег писменог изражавања.
О БЕЗБЕДНОЈ ХРАНИДраги „Забавниче”,
Зовем се Бранислав Мацанковић и имам 12 година. Од када сам научио да читам, тата ми купује сваки број „Забавника”. Допао ми се чланак „Да ли су пробиотици стварно добри за здравље?” који је објављен 12. октобра. Мене родитељи стално терају да пијем разне пробиотске јогурте, прашкове и капсуле. А мени се то не свиђа. Зато те молим да ми пошаљеш текст који је 2010. године објавила Европска агенција за безбедност хране. Ако је текст велики, пошаљи ми само интернет адресу где могу да га нађем. Ако је на енглеском, пошаљи ми свеједно.
Велики поздрав,
БРАНИСЛАВ МАЦАНОВИЋ
Најбоље би било да претражиш богату интернет страницу Европске агенције за безбедност хране (European Food Safety Agency) коју и сам помињеш. Ту су објављени многи занимљиви чланци који бацају другачије светло на оно што смо до сада мислили да је здрава храна. Њихова интернет адреса је www.efsa.europa.eu. Када отвориш страницу, потражи оно што те занима. Упиши реч пробиотик, па ћеш пронаћи неколико текстова. Али и о многе друге чланке који говоре о храни.
