Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Дечја посла


САМ МЕЂУ

          

Дванаестогодишњи Завијер Гордон-Браун, ужива у друштву вршњака док се игра, али када на ред дође математика, тада су му потребни знатно старији другови...


ека само неко каже да чуда нису могућа! Посебно, када је реч о деци. „Чуда од деце” (израз потекао из француског језика enfant prodige) расту свуда у свету. И данас, као и некада. Сви смо бар једном чули за неко такво дете. Када порасту, наставе да одушевљавају својим знањима и неуобичајеним способностима, али се тад, од њих тако нешто и очекује. Као, на пример, од Волфганга Амадеуса Моцарта (некада) или славног пијанисте, седамдесетогодишњег Давида Баренбојма (данас). Данијел и даље задивљује, премда не на исти начин као кад је био дете. А када се каже „чудо од детета”, најчешће се мисли на особу до десет или, највише, тринаест година којa је посебно обдаренa за науку или уметност. Иако још деца, та „чудеса” успевају, и то најчешће с лакоћом, да чине исто што и стручњаци из одређених области – али у зрелом добу!
    Најмлађи студент факултета у Великој Британији зове се Завијер Гордон-Браун. У августу је навршио дванаест година. А у септембру је већ кренуо на факултет! Захваљујући свом знању, дару и интелигенцији, уписао је Математички факултет при Open University, највећем универзитету за студирање на даљину у Великој Британији које има више огранака у земљи.

           

    Дечак је показао занимање за математику у најранијим годинама – пре него што је пошао у школу и пре него што је научио прво слово. У трећој години знао је таблицу множења, док је годину дана касније умео да из главе решава и сложене математичке задатке. У осмој години окончао је изучавање математике намењено деци између четрнаесте и шеснаесте године. Наравно, завршни испит положио је с највећом оценом. Онда је причекао још четири године да би могао да упише факултет! У међувремену је напредовао...
    Многи замишљају те младе математичаре као тмурну децу која по цео дан седе испред збирки задатака. Завијер је већ на први поглед сасвим другачији. Увек је насмејан. После математике највише воли музику. Одлично свира кларинет. Међутим, то није једини инструмент који је научио да свира... Ту су и клавир, као и виолина! Обожава и спорт. Игра фудбал и редовно тренира борилачку вештину теквондо. Тврди да му, и поред свега што ради, ипак преостаје довољно времена за још једну страст. То су страни језици! Међу страним језицима које изучава налази се и један стари – латински језик! Необичан дечак, нема шта.
    Млади Гордон-Браун иначе потиче из Сасекса, у јужном делу Велике Британије. Његови родитељи срећни су што им је син тако даровит, али нису желели да га одвоје од његових вршњака. Он и даље иде у „обичну” школу са својим старим друговима. Школа је пре подне. После подне похађа факултетску наставу и припрема испите. На часове га најчешће одводи мајка, будући да му због узраста није дозвољено да увече сам излази.
    „Када се игра, Завијер ужива са својим вршњацима, шали се, игра фудбал и не разликује се од осталих. Међутим, када математика дође на ред, он се издваја. Тада му је потребно друштво знатно старијих особа!” – закључује Завијерова поносна мама Ерика.
    Завијер је само један од многобројних чуда од деце. Уосталом, и наша земља позната је по великом броју веома младих, а врло даровитих математичара. А и музичара. У сваком случају, та посебна деца извесно време чак негују различите таленте којима су обдарени. Проучавају математику, свирају клавир, играју шах. Затим се определе за само једну област. Обично раније упишу факултет или га заврше за краће време од осталих. Сетимо се само мале Нигеријке Сахиле Ибрахим која је, положивши тежак пријемни испит, у петнаестој години добила дозволу да упише медицину, тачније неурологију на Харварду! Или Коуичија Круза, Аргентинца: познавајући савршено шест страних језика, он је у тринаестој години уписао Филолошки факултет.
    Осврнимо се дакле, око себе и погледајмо да ли се неко „чудо од детета” можда налази ту , близу нас. Уживајмо у друштву те посебне паметне деце чијим ћемо се делима поносити и уживати када сви будемо одрасли. А можда ће им се дивити и они који се још нису ни родили!



Аутор: 
М. Огњановић
број: