Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Савезници су се договорили да понизе Наполеона тако што ће му дати на управљање Елбу. Војсковођа пред којим су дрхтале крунисане главе Европе постао је владар малог острва

нглеска фрегата „Неустрашиви”, усидрена код Портофераја, града на Елби, највећем острву Тосканског архипелага, 4. маја 1814. године спустила је у море чамац с „драгоценим теретом”. На обали, становници Портофераја, дотерани, у оделима каква су носили само на недељним мисама, нестрпљиво су посматрали чамац који им се полако приближавао. Кад су угледали човека ниског раста у зеленој униформи француског Стрељачког пука и белим чакширама, повикаше углас: „Живео император!”

Он није Леси ни Рин Тин Тин, није играо ни у једном филму, не подноси раскош, градску вреву и насилнике, срце му је велико као Шара а мера је за љубав и пријатељство у свету у коме те две врлине губе своју божанску узвишеност



ао и све што појавом и понашањем одудара од утврђених стандарда у човековој стварности, и овчарски пас са Шар-планине, по којој је и добио име, повод је научним и сваким другим полемикама и препиркама. Разумљиво, јер кад први пут угледате шарпланинца, у вама се пробуди нагон да га присвојите. Такве жеље имали су сви који су се било којим поводом суочили с „господством на четири ноге”.

Топ листа најбесмисленијих и најсмешнијих жалби британских туриста цепидлака који сматрају да им је неко други упропастио летовање

остоје људи који су увек незадовољни. Али не собом и сопственим понашањем, већ искључиво – другима. Могло би се рећи да од таквих особа сви беже. Јасно, у њиховом друштву је мучно. Зашто би се, уосталом, неко без икакве кривице „излагао” туђим бескрајним критикама и покудама?
   Ово је кратка прича о њима. У ствари, реч је о својеврсном списку жалби које је сакупило Британско удружење туристичких агенција. Од многобројних, потпуно оправданих жалби туриста на неодговарајуће услуге појединих путничких агенција (које су, најблаже речено, насамариле путнике) одабрали су најсмешније. Односно, жалбе без правог разлога.
   Ево, дакле, топ-листе најсмешнијих, или најбесмисленијих жалби британских туриста после летовања 2010. године.

Жак Емил Бланш – портрет младог Пруста
Како би се заштитио
од полена и прашине, држао је затворене прозоре и навучене тешке завесе, а кад је почео да пише, заменио је дан за ноћ...


рема сведочанствима пријатеља, а потом и биографа, чувени француски књижевник Марсел Пруст, писац тринаестотомног дела „У трагању за изгубљеним временом” (како гласи превод Тина Ујевића, или „У трагању за минулим временом”, у преводу Живојина Живојиновића), пресудно је погоршао своје иначе лоше здравствено стање почетком јесени 1922. године. Тада је, упркос упозорењима да то никако не чини, Пруст одлучио да присуствује монденској вечери коју је приредила грофица Бомон. Од те ноћи стање болесника постало је веома тешко, до те мере да је његов организам почео безнадежно и незаустављиво да попушта. Следећег месеца, крајем новембра, Марсел Пруст заувек је склопио очи.

Кад је охоли и храбри градски начелник Вицко Бујовић почео да вређа окупљене, настао је општи метеж. Онда је севнула оштрица бодежа...


... богомољка
је једини инсект
који може
да окрене


МЛЕКО С УКУСОМ... БЉАК


ЈАЈА ЦРВЕНА