Ма шта кажеш

МЛЕКО С УКУСОМ... БЉАК
    Чак и потпуно свеже млеко, један тако чист производ, понекад подразумева и непријатно, безмало одвратно искуство.   Управо тако нешто догодило се једној Швеђанки из предграђа Гетеборга која је у супермаркету купила литарско паковање млека у тетрапаку. Кад је хтела да сипа млеко у шољу, приметила је да само капље, односно да је нешто запушило отвор на тетрапаку. Мућнула је паковање и напунила шољу. Попила је млеко и вратила га у фрижидер.
    При следећем сипању поновило се исто, али њеној кћерки Милици. Додуше, Милица је желела да сипа млеко њиховом псу. Исекла је тетрапак и имала шта да види. У млеку се налазио – презерватив! И то неупакован! Ружичасте боје! Поред презерватива, у истом паковању нађена је и хартијица, исечак фискалног рачуна. Девојка је одмах позвала удружење потрошача, као и редакцију новина „Expressen”, тврдећи да је догађај покварио њој и мајци апетит на дуже време. Посебно кад је реч о млеку које, како тврди, никад више неће окусити.
    После темељне истраге, утврђено је да су предмети у млеко убачени док је госпођа плаћала на каси, те да је то неслана шала, будући да је начин производње потпуно „затворен”... Било како било, после овог догађаја, продаја млека „филмјолк” знатно је опала.


ЗАШТО ПИТАШ КОЛ’КО МИ ЈЕ ЛЕТА?
    У једној четвороспратној згради београдског насеља Карабурма други век свог живота крцка госпођа, назваћемо је Лепка. Име јој по свему одговара. И у овим позним годинама је лепа, коже благо зарумењене на образима, усправна као свећа, достојанственог држања.

    Госпођа Лепка живи с унуком, магистром природних наука, и већ две године не напушта стан. Београд и живот на улици посматра с прозора дневне собе на последњем спрату. Ипак, иако никуд не иде, увек је уредно очешљана, обучена с много укуса и намирисана. Руж црвене боје више не користи, али никад не заборави да на крагну кошуље или плетене блузе стави брош, поклон од давно преминулог мужа. Увек је волела да се дотерује, још као девојка учитељица у Приштини, а касније као супруга београдског судије. Тако сређена седи и чека хоће ли неко незван да наврати. А то се ретко догоди јер унуци раде, а праунуци, већ одрасли, иду на факултет.
    Али, зато се сви окупе кад јој је рођендан. Сваке године, али другог датума. И нису сигурни који рођендан јој славе. Јер, госпођа Лепка рођена је, како пише у личној карти, 29. фебруара 1909. године. Ове зиме званично је напунила 102 године. А да ли је толико или није, зна само она.
    И унуцима и праунуцима је јасно да фебруар има 29 дана само преступне, парне године, а 1909. то није била. Могла је то да буде 1908. или можда чак 1904. година, јер госпођа изузетно добро памти догађаје из Првог светског рата. А и крштеница није аутентична јер је пламен прогутао праву. Издата је госпођи пред саму удају, на основу сведока.
    Иако се понекад „изгуби” у размишљању, никад не погреши кад се поведе расправа о њеним годинама, већ своје потомке подсети да се дама не пита за године, а, ако то већ чине, требало би да израчунају колико година би јој славили да су рођендан обележавали како треба, само сваког 29. фебруара.

БОА ИСПОД ПОКЛОПЦА!
    Десило се то недавно у Немачкој. Седмогодишња девојчица ушла је у купатило. У стану, у једној вишеспратници у Хановеру, налазила се у том тренутку и њена мајка.   Девојчица је пришла клозетској шољи и подигла поклопац... Онда је скочила уназад и врснула. Јер, из шоље, право у њу пиљила је велика змија!
    Истрчавши из купатила, девојчица је у помоћ позвала мајку, а ова полицију.   Претходно је затворила врата купатила. Полицајци су позвали ватрогасце. Кад су после неколико минута заједно ушли у стан, имали су прилику да виде како животиња плива у води у клозетској шољи. Међутим, чим су покушали да је ухвате, само је склизнула даље у канализацију... У сваком случају, успели су да је фотографишу.
    На лицу места нашао се и ветеринар: он је препознао о којој змији је реч. То је Boa constrictor, неотровна змија.   Претпоставља се да је побегла из неког стана у близини. Будући да се боа добро осећа у води, верује се да је кроз тоалетну шољу из стана свога газде ушла у канализацију и испливала у другом стану.
    Боа виђена у купатилу у Хановеру није била дужа од дршке метле, тако да се верује да је реч о младој животињи.

РОЂЕНДАНСКА ПЕСМА
Ко још не зна песму „Срећан ти рођендан” која се у изворном облику зове „Happy Birthday To You”? Пева се слављеницима широм света и преведена је на многе језике.

    Иако је општепозната, о овој песми зна се веома мало. Њен првобитан назив био је „Добро јутро свима” или „Good Morning To All” а написале су је још 1893. године сестре Пети и Милдред Хил, учитељице из Кентакија у Сједињеним Америчким Државама.
    Музички стручњаци кажу да сестре нису имале никакву зараду од своје песме, али да она у ствари и није била њихова творевина, већ урађена по узору на многе сличне песме. Године 1935. једна издавачка кућа плоча успела је да приграби ауторска права и тако „заштити” песму и покушала да натера све који песму изводе да право на то и плаћају.
    Иако је било много несугласица око те одредбе, јер се изворни творац не зна, она је законски пуноснажна. Дакле, плати па певај, мада више волимо обрнуто...

ПОКЛОНУ СЕ
(НЕ) ГЛЕДА У ЗУБЕ
Једна протеза (вештачка нога) и кеса пуна исечене људске косе. То су само неке од пошиљки које су стигле у једну добротворну установу у Глостеру, Велика Британија. Запослени у овој хуманитарној организацији добијају разноврсне предмете, гардеробу, храну коју, из свих крајева земље, шаљу људи као помоћ особама у невољи. Међутим, осим заиста неопходних намирница и гардеробе, догађа им се да приме и пошиљке с којима једноставно не знају шта да раде, збуњени чињеницом да је неком уопште пало на памет да им тако нешто пошаље. Осим протезе и косе, добили су и неколико птичјих гнезда, урну с прахом преминулог (питање је било да ли су то остаци неке особе или животиње), неупотребљени мртвачки сандук, више десетина прегорелих сијалица, зубну протезу (мало коришћену), неопран доњи веш.

ПСЕЋА ХРАНА БЕЗ МАНА
Многи су се питали, али мало њих се усудило да проба и увери се каквог је укуса храна коју једу њихови љубимци. Да би купце увериле да се ради о заиста квалитетним оброцима, Алисон Вајнер и Хана Манделбаум одлучиле су да месец дана једу само „Евермор пет фуд”, храну за псе коју оне праве. Тридесетогодишња Хана и тридесетосмогодишња Алисон тврде да се јела за четвороношце праве од пилетине, јунетине и телетине, без додатака антибиотика и хормона. Кад су их питали да ли се понекад и саме „засладе” псећом храном, обе власнице потврдно су одговориле и додале да уобичавају да једу оброке за псе највише једном дневно само зато што, у поређењу с храном за људе, она за псе мора да садржи знатно више беланчевина. Судећи по изгледу ове две домишљате даме, које на најбољи начин рекламирају свој производ, сваком би дошло да понекад посегне за псећим оброцима не би ли изгледао тако добро као ове две Американке из Балтимора.

Илустровао:

Тања Милатовић

Активне теме форума

Нови корисници

Тренутно на сајту