3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ЈАЈА ЦРВЕНА И ШАРЕНА
Занима ме зашто се за Ускрс јаја боје у црвено, као и у друге боје.
САВА
Код нас је обичај да се за Ускрс спремају обојена и шарена јаја. Домаћице, уз помоћ чланова породице, труде се да скувају и обоје јаја, а при том их не поломе. На куваним јајима потом цртају шаре или исписују речи „Христос васкрсе”. На Ускрс се укућани куцају јајима: разбијено јаје предаје се „победнику”.Према предању, овај обичај настао је после Христовог васкрсења. Марија Магдалена, следбеница Исуса Христа, након његовог вазнесења дошла је у Рим, како би и ту проповедала јеванђеље. Кад је изашла пред цара Тиберија, поздравила га је речима: „Христос васкрсе!” и пружила му на дар црвено обојено јаје. Овакав поклон Марије Магдалене објашњава се чињеницом што је у Риму постојао обичај даривања јаја приликом наступања Нове године, што је обично бивало у
пролеће. Кад су први хришћани дознали за овај дар, почели су да се угледају на њу. Од тада, у дане Ускрса, припремају се јаја као симбол Христовог ускрснућа. Најчешће се јаја боје црвеном бојом која симболизује Христову крв. Осим црвеном, јаја се шарају и другим бојама.С припремом јаја и бојењем везани су разни обреди и веровања. Јаја се шарају уочи Ускрса, а овај посао сматра се свештеном радњом, те би га требало почети молитвом. Да би бојење успело, вода се припрема на Велики четвртак, а у ту воду ставља се мало освећене водице. Кување и бојење почиње на Велики петак. Прво обојено јаје чува се до следеће године.
ДРАГ МИ ЈЕ ДРАГИ КАМЕНАко можеш, разјасни ми недоумицу: зашто се за дијамант, сафир, рубин каже да су драго камење.
МИЛИЦА СРЕДОЈЕВИЋ
Ниш
Израз „драги камен”, како објашњава Милан Шипка у књизи „Зашто се каже?”, у издању „Прометеја” из Новог Сада, није преузет ни из Библије, ни из грчких митова и легенди, нити је настао у литератури или у одређеним животним околностима. Није везан ни за одређене историјске догађаје, народна веровања или празноверице. Настао је тако што се у њему сачувало старо значење придева „драг” које у нашем савременом језику углавном више не може да се сретне. Јер, кад кажемо „драг” мислимо на нешто што се воли, што нам је мило, према чему осећамо наклоност, љубав. Међутим, ниједно од тих значења не одговара значењу придева „драг” и изразу „драги камен”. Разлог? Драг је некада имао и значење „који много вреди, скупоцен”. То старо значење придева „драг”, осим за драги камен, задржало се у још неким речима: драгуљ (драги камен), драгуљар (мајстор који прави украсне предмете од драгог камења или их продаје).
РИБА КОЈА ПУЦАЗнаш ли ти која то риба, како се каже, „пуца” на своју храну.
СЛАВКО
Лазаревац
Од свих начина на који рибе прибављају храну, најчуднији је онај који примењује риба стрелац из Индије, Toxotes jaculator. Она се храни инсектима који живе дуж обала река и језера. Кад види неког инсекта који лети изнад воде или стоји на грани у близини површине, она полако доплива близу своје жртве и пажљиво подигне уста до саме површине и једном једином капи воде, избаченом из уста, с непогрешивом тачношћу погађа инсекта који пада пред њу.Рибе стрелци погађају невероватном тачношћу на даљину од метар, метар и по.
СМЕЈ СЕ И КАД БИ ПЛАКАТИ ХТЕО
Да ли заиста постоји јога смеха?
ЛЕНА и ТЕА
Београд
Мадан Катарија, индијски лекар из Мумбаја, у четири сата ујутру, 13. марта 1995. године, изашао је у парк с још четири особе које је убедио да оснују клуб смеха. Кад је схватио да његове несвакидашње вежбе привлаче све више људи, али да из дана у дан понестаје вицева и доскочица које би изазивале смех, Катарија је обећао да ће смислити да се до смеха дође на другачији начин. Преузео је вежбе дисања из јоге и смислио технике којима је успевао да поспеши осмехе присутних. Настала је јога смеха која се убрзо проширила светом. Верује се да, укључујући и Београд, у око шездесет земаља на Земљи, има преко шест хиљада клубова.Важно је да човек може да се смеје и кад, наизглед, за то нема неког одређеног разлога. У клубовима смеха група почиње да вежба, истеже се, опушта, „блесави” и „глупира” и, мало помало, међу учесницима почиње да се шири заразан смех који сви прихватају и кикоћу се, некад до суза. Примећено је да чак и кад се човек смеје само смеха ради, намерно и „на силу”, тело не примећује разлику јер у организму долази до
физиолошких и хемијских промена као и кад се особа смеје од срца. У телу се повећава количина кисеоника, јача се одбрамбени систем, снижава крвни притисак, опуштају се мишићи, човек већ после пола сата осећа да се ослободио напетости и да му се, у великом броју случајева, чак и бол смањио. Имајући на уму да је научно доказано да је смех лековит, људи би требало да се потруде и свакодневно одвоје макар двадесет минута и „цепају се”, док не осете да их је, како се чини, заболео стомак. 
