Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Франци на Балкану
КРСТАШИ У КОМШИЛУКУ

Војске Четвртог крсташког похода срушиле су 1204. године Византијско царство. Освајање престонице Цариграда један је од најзначајнијих догађаја средњег века

раткотрајно уједињење хришћанског света и труло Латинско царство у Цариграду остали су у школским уџбеницима и народној свести као највећа тековина овог наизглед краткотрајног раздобља које је трајало од 1204. до 1261. године.
    Темељи Латинског царства заљуљали су се само годину дана после његовог настанка. У бици код Једрена поражена је његова војска и пропао цар и оснивач Балдвин Фландријски. Један од његових наследника, Петар од Куртенеа, пао је у ропство епирских деспота из кога се никад није ослободио. Злосрећно царство опстало је у наредним деценијама пре свега зато што његови никејски, епирски и бугарски непријатељи нису могли да се договоре ко ће од њих да га сруши и како ће после бити раздељени његови све мањи поседи. Ипак, на Балканском полуострву настало је чак седам крсташких држава. Неке од њих одржале су се дубоко у 15. век, током више од четврт миленијума. Такве, оне су знатно утицале на историју осталих балканских држава.


Шеста колона
ПАЈА ПАТАК НА РАТНОМ ЗАДАТКУ



Како су се Паја, Шиља, Плутон и други познати цртани јунаци борили против Хитлера и његових савезника

ад су САД ушле у Други светски рат, филмску индустрију на Западној обали требало је хитно увући у рат против Сила осовине, тако што би Холивуд промовисао „америчку ствар”. Рузвелтова администрација од првог дана је рачунала на студио који се широм света прославио паром мишјих ушију и брбљивим пачјим кљуном.
    Рат још није стигао на америчке обале кад је Волт Дизни почео сарадњу с владом у Вашингтону, притиснут финансијским губицима због неуспеха „Пинокија” и „Фантазије” на благајнама и губитком европског тржишта.


Једна умало детективска прича /А. Пераграш у дарвиновско-филмској пустоловини
ТАЈНА ЖАПЧЕВЕ ЛОБАЊЕ

Док је метлицом чистио древну дрводељину хумку, А. Пераграш је с ужасом приметио да римском покојнику и даље смрде ноге, а затим да је његова глава – поскочила!

колико неко није пажљиво пратио, или је можда заборавио, хајде да се заједно подсетимо како изгледа професор А. Пераграш, човек коме је судбина доделила задовољство да на занимљив и неуобичајен начин савладава животне препреке и изазове.


    Симонета Веспучи, онако како је видео Сандро Ботичели  

    Дакле, прва ствар која ће вам пасти у очи кад погледате А. Пераграша то су његове руке. Професор, наиме, често гестикулира, што је, како је познато, особеност Италијана. А професор није Италијан. Бар не у потпуности. Можда само једним малим делом. Али, ко зна, може бити да је баш тај део онај пресудан?


Нова књига о 9. уметности
СТРИП БЕЗ ТАЈНИ

Ових дана из штампе излази књига „Професионалне тајне стрипа” Ервина Рустемагића, оснивача и власника познате агенције SAF, од које наш лист већ три деценије набавља стрипове, међу којима је најпознатији Херманов „Џеремаја”

адашњи и будући цртачи стрипа, као и сви читаоци, поштоваоци и познаваоци девете уметности добили су нову књигу о стрипу, која је по садржини јединствена не само код нас него у и свету. Књига „Професионалне тајне стрипа” Ервина Рустемагића, наиме, открива свет стрипа „изнутра” – не само као дар, вештину, занат и уметност, којима је првенствено посвећена, него и као сложену „технологију” која поред уобичајених алатки обухвата и рачунаре и интернет, као и сложени „бизнис”.


Стари Нови Сад
Драме нам дајте, тако вам Бога!

Серијом острашћених текстова у новинама оснивач Српског народног позоришта у Новом Саду Јован Ђорђевић успео је да подстакне рад првог националног театра код нас


Hogar



Јесте ли чули већ


... први лекар који се помиње у историји био је Имхотеп и верује се да је живео пре 4600 година


Ма шта кажеш


           

ПОМОЋ СТИЖЕ С „ФЕЈСА”


Писали сте


ЖЕЛИМ ДА БУДЕМ ЦРТАЧ