Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ЖЕЛИМ ДА БУДЕМ ЦРТАЧ

         
Од латинске речи (illustrator), илустратор је сликар који се бави цртањем илустрација. А илустрација је цртеж, слика која стоји уз текст, а односи се на његов садржај. Јасно, да би неко постао илустратор, треба да буде мајстор цртежа. Међутим, ни то није довољно. Способност да разуме и цртежом протумачи текст врло је важна за илустратора. Да стално изненађује својим делима, дајући текстовима нова значења.
Подразумева се да је, да би неко постао илустратор, потребно да савлада технике цртања и сликања. Има и самоуких илустратора. Већина је ипак похађала одређене уметничке школе и факултете. Дакле, после основне школе следе школе ликовног смера, гимназије или течајеви сликања, цртања... Затим Ликовна академија или Факултет примењених уметности, факултет који је завршио и Добросав Боб Живковић.



ИГРАЈ, ИГРАЈ, ИГРАЈ


Занима ме кад је представљен први PlayStation.

МАРКО М.
Београд

Половином деведесетих година прошлог века, тачније 3. децембра 1994. године, „SONY” је јавности представио конзолу названу „PlayStation”. Њен творац, господин Кен Куратаги, тврдио је том приликом да је на сличну замисао дошао пет година раније, док је гледао своју кћерку како се игра ма „фамикому”, конзоли супарничког „Нинтенда”. Бацио се на посао, а да је тај посао добро обавио, сведочи чињеница да је потом широм света продато више од стотину милиона Куратагијевих „PlayStation” уређаја. Потом се у марту 2000. године појавила нова генерација, названа једноставно – PS2. Наследнику већ легендарног „PlayStation”, требало је мање од шест година да премаши бројку од сто милиона продатих конзола.
    Колико год ове конзоле биле омиљене, ипак се у одређеном тренутку наметнуло питање њихове покретљивости, односно немогућности играња изван затворених простора. Зато се крајем 2004. године на тржишту појавио „PlayStation Portable”, познатији као „пи-ес-пи”. И ова конзола доживела је велики успех, о чему сведочи шездесет два милиона продатих комада, закључно са септембром 2010. године.

          
   
    Међутим, ни то није крај. У јануару 2011. године представљен је „PlayStation Phone”. Дакле, телефон-конзола. Одзив јавности тек се очекује.
    Иако „плејстејшн 2” и даље постоји, од 2006. године ту је и трећа генерација играчких конзола – „PlayStation 3”. Од својих претходника се, између осталог, разликује и по томе што има хард диск, у распону од 20 до 160 GB, односно 320, кад је реч „слим” моделу. За сада је нешто више од 42 милиона људи купило овај уређај. У САД су се купци тукли у продавницама због недовољног броја конзола, а забележене су и бројне пљачке. Чак и пуцњава.


КАД ВУЛКАН ПОЈЕДЕ ПЛАНИНУ



Занима ме где се десила највећа вулканска ерупција.

СТАНКО
Лапово


Највећа вулканска ерупција у последњих хиљаду година догодила се почетком априла 1815. године на острву Сумбава у Индонезији. До тог времена на острву је постојала планина Тамбора, висока преко 4000 метара, за коју се није знало да је вулканског порекла. О буђењу вулкана на њој први наговештаји јавили су се 1812. а три године касније догодила се експлозија која се чула на удаљености од 1400 километара. Вулкански пепео падао је не само по Сумбави, већ и на острвима Ламбоко, Бали, Мадура и Јава, 1300 километара од места ерупције. Нова експлозија догодила се средином априла и чула се 1750 километара даље. На острву Ламбоко слој вулканског пепела достизао је висину од 60 центиметара и уништио је све растиње, што је прво задесило Сумбаву. После експлозије, висина вулкана смањила се на 2851 метар, а образован је огроман кратер дубок 600 метара. Ерупцијом је у ваздух избачено око 100 кубних километара вулканског пепела и лаве. Ерупција је усмртила 44.000 људи, а од болести и глади у Сумбави је умрло 38.000 људи. Сматра се да је тада на Сумбави и околним острвима укупно погинуло око 92.000 људи.


УКУСНА ЉУТИНА


Молим вас да ми одговорите каква је разлика између белог и црног бибера.

МИРА
Севојно

 

Бибер је, у ствари, плод биљке повијуше (Piper nigrum), пореклом из Индије, а данас се гаји у целој тропској Азији, екваторијалној Америци и Африци. Бели и црни бибер добија се од исте биљке. За добијање белог бибера беру се готово зреле црвене бобице и потом три-четири дана држе у води због бубрења и лакшег љуштења, и тек онда суше. Црни бибер се добија тако што се суше недозрели обрани плодови. У току сушења зрна се смежурају и добијају црвеномрку боју. Бољег квалитета је онај тамне боје, тежи је и ароматичнији. Укус бибера је љут, папрен, а мирис љут и дражи слузокожу, односно тера на кијање кад се удише. Љутину му даје алкалоид пиперин, кога има око шест одсто, а арома овог зачина потиче од етеричног уља (око 1,5 одсто). Бибер се користи у прехрамбеној индустрији – у производњи маринада, јела од меса и рибе и за припрему кобасица. У домаћинству млевени бибер је универзални зачин за побољшање укуса супе, умака, меса, кобасица, варива и салата. Јела с доста бибера су укуснија, јачају апетит и штите од заразе у органима за варење.