3320 25. 9. 2015.
Нова књига о 9. уметности
СТРИП БЕЗ ТАЈНИ
Ових дана из штампе излази књига „Професионалне тајне стрипа” Ервина Рустемагића, оснивача и власника познате агенције SAF, од које наш лист већ три деценије набавља стрипове, међу којима је најпознатији Херманов „Џеремаја”
адашњи и будући цртачи стрипа, као и сви читаоци, поштоваоци и познаваоци девете уметности добили су нову књигу о стрипу, која је по садржини јединствена не само код нас него у и свету. Књига „Професионалне тајне стрипа” Ервина Рустемагића, наиме, открива свет стрипа „изнутра” – не само као дар, вештину, занат и уметност, којима је првенствено посвећена, него и као сложену „технологију” која поред уобичајених алатки обухвата и рачунаре и интернет, као и сложени „бизнис”.Култна књига
 |
| Велики пријатељи: Херман, Андре Франкен и Ервин у Бриселу 1979. године |
У посебним поглављима све је то описано кроз искуства аутора као што су Жан Жиро, Чарлс Шулц, Јулес Радиловић, Милтон Каниф, Морт Вокер, Херолд Фостер, Алекс Рејмонд и други. Књигу је на основу „властитог искуства, као и вишегодишњег студирања рада великих мајстора стрипа, те разговора и професионалних расправа с њима” написао, опремио и издао Ервин Рустемагић, оснивач и власник агенције SAF (Strip Art Features) за продају ауторских права на стрипове по целом свету. Читава ствар је, заправо, почела десетак година раније, кад је Ервин као младић почео да црта стрипове и своје прве радове објавио у сарајевским „Малим новинама” и љубљанском „Звиторепецу”.
„Оскар” за ревију
Према стрипу „Џеремаја” у Америци је 2002. године снимљена ТВ серија у којој је Џеремају играо Лук Пери (лево), а Ервин Рустемагић је био извршни продуцент серије.
Убрзо је, међутим, закључио да превише заостаје за својим омиљеним ауторима и претерано споро црта, па се преусмерио на друге послове везане за стрип. Наставио је још више да проучава свет стрипа, путује, учествује на фестивалима о стрипу, а пре свега да гради лична познанства и пријатељства с цртачима, сценаристима, издавачима и агенцијама. Крајем 1971. године покренуо је у Сарајеву ревију великог формата „Стрип Арт” и истовремено основао агенцију SAF. Ревија је излазила у два наврата – од 1971. до 1973. године (45 бројева) и затим од 1979. до 1986. (72 броја) – и била код нас одлично примљена. Године 1984. добила је награду „Јелоу Кид” као најбоља стрип ревија на свету („Јелоу Кид” се у свету стрипа сматра панданом филмског „Оскара”).
На фестивалу у Луки 1984. године Берн Хогарт (Тарзан) добио је награду за илустрацију, док је „Јелоу Кид” или „Оскар за стрип” додељен Лију Фолку, творцу Фантома, Мандрака, за животно дело, и Ервину Рустемагићу за најбољу стрип-ревију на свету.
Намена „Професионалних тајни стрипа” из 1974. године била је да онима који желе да се баве тим послом, „који изискује знатно више труда, знања и залагања него што се мисли”, открије „многе тајне заната”, а онима који желе да остану „само” читаоци боље разјасни „како се ’производи’ професионални стрип” (цитати су из предговора). Књига је, захваљујући изузетном ауторовом познавању стрипа, искуствима познатих стваралаца добијеним из прве руке, као и многим изворним цртежима великана стрипа, нудила изузетну садржину, па је доживела пет издања и била продата у 6000 примерака. Култну привлачност сачувала је и после готово четири деценије, јер се повремено нуди преко малих огласа или интернета по ценама много вишим од уобичајених и за знатно обимније књиге.
Старе и нове тајне
Управо то дуготрајно занимање, поред пријатељског наговарања, било је Ервину Рустемагићу подстрек да поводом четрдесетогодишњице оснивања SAF припреми нову књигу са старим насловом, у којој је приближно трећина обима стара књига. У првом делу нове књиге аутор пише четрдесетогодишњу историју SAF и „Стрип Арта”, односно четири деценије дружења са ствараоцима и издавачима стрипа и упознавања најразноврснијих тајни те професије. Осврт употпуњава галерија фотографија груписаних у целине као што су радна места цртача, сајмови, фестивали и слично. Задњи, најобимнији део књиге посвећен је новим тајнама стрипа, о којима у првој књизи није било говора, и састоји се из два велика тематска блока.
Велики пријатељи и сарадници: легендарни амерички цртач Џо Кјуберт и Ервин Рустемагић
 |
| Италијански цртач Роберто Тотаро, аутор стрипа „Прашумски гласник”, који је излазио и у „Забавнику”, за Рустемагићеву књигу направио је гомилу скица да би објаснио како долази до стилизованих цртежа животиња. |
Први садржи приче о новим техникама рада на стрипу и припреми за штампу, као и о технологијама које нису постојале у време кад је објављена прва књига. Обухваћене су и друге корисне теме, као што су радне навике и поштовање рокова или уговори с издавачима. Други тематски блок биће без сумње посластица за познаваоце и љубитеље стрипа, јер у њему осам најугледнијих цртача и сценариста из SAF пише о свом раду на стрипу и о властитим тајнама заната. Поглавље је богато илустровано фотографијама аутора, њиховим радовима, као и досад необјављеним скицама и разрадама ликова из њихових стрипова. „Професионалне тајне стрипа” јединствен су и целовит поглед на свет стрипа, из пера човека који је том свету посветио читав живот и постигао светски углед.
--------------------------------------------------------------------------------
 |
| Књига ''Професионалне тајне стрипа'' има 144 стране, опремљена је с преко 80 фотографија и близу 150 углавном сложенијих цртежа. Подаци о могућностима куповине могу да се нађу на адреси: www.tajnestripa.com Ново издање књиге „Професионалне тајне стрипа” излази 15. марта 2011. |
ПРИЧЕ
ВЕЛИКИХ
СТВАРАЛАЦА
О сопственим тајнама стварања стрипа специјално за књигу пишу и цртају Херман, Џо Кјуберт, Алфонсо Фонт, Карлос Триљо, Едуардо Рисо, Роберто Тотаро, Серђо Бледа и Мартин Лодевајк.
СЕЋАЊЕ
НА
ВЕЛИКАНЕ
Ервин Рустемагић у својој књизи с наклоношћу и поштовањем пише и о неким великанима стрипа који више нису живи. У уводном тексту сећа се дружења с Американцем Вореном Тафтсом, који је 1982. године погинуо у авиону који је сам направио. У задњем делу књиге два прилога посветио је својим великим пријатељима Белгијанцу Андреу Франкену, творцу Гастона, Спируа и Фантазија, који је умро 1997, и Дону Лоренсу, који је умро 2003. године.
Аутор:
Есад Јакуповић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
