Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



ЛИРСКИ ПОКЕРАШ
   Мошо Одаловић рођен је 1. априла 1947. на Косову, у Старом Грацком код Липљана. Од 29. септембра 1994. живи у Смедереву као слободан уметник.
   Важније књиге: „Мама је глагол од глагола радити”, „Друже тата кућни команданте”, „Поправљамо низбрдице”, „Завичајни буквар”, „Лирски покер” (са Трифуновићем, Ршумовићем и Радуловићем), „Где је лампино дете”, „Жича пчелино чедо”, „Баба је ту, ја сам у Јапану” (роман).
   Самосталне изложбе „Мошове занимације”: слике, илустрације, скулптура, уметничка столарија, уметничка фотографија... Најлепше достигнуће: о Никољдану умеси, украси, испече славски колач.
   Награде: „Забавникова” (за књигу „Где је лампино дете”), „Невен”, Грачаничка повеља, Горанова плакета, Златни кључић Смедерева, Златни и Сребрни Гаша, Звонце популарности, Гомионица, „Гордана Брајовић”, „Раде Обреновић”...

Језаве или водењаче су виле и, чим би се о њима пронео глас, пастири су бежали као суманути. Ова утвара толико је страшна да се храни поскоцима...

    Раскршћа пољских путева, који воде до корита Тимока, отврдла су као стопала слона. Утабали су их небројени отисци точкова, копита и папака. Коњи, волови, краве и овце свакодневно су довођени на појило и одвођени с њега. И мобаре током сакупљања летине и случајне пролазнике збуњивао је несвакидашњи призор: шљунковито острвце усред „пучине” разлисталог растиња! По средини, усправан као јарбол, стоји издвојен дуб, непогодама избледеле сиве боје. Огољен и углачан, као да је узет с неке ломаче и, налик џиновском вретену, пободен у ледину. У окружењу стражаре големи стогови, неми чувари овог самотног места. Услед натапања, детелина буја, те косидбе сустижу једна другу.

Историјско путовање два „војаџера” названо је „гранд тур”. С њега су послали обиље података и десетине хиљада изванредних снимака удаљених планета и њихових сателита. Ипак, по обављеном задатку наставили су да лете и да се редовно јављају Земљи...


                                  Нико није отишао толико далеко од куће као ''Војаџер 1''

   Недавно је Наса објавила да је, после 33 године непрекидног лета кроз васионски простор, њена сонда „војаџер 1” стигла до границе Сунчевог система. Само још неколико година дели је од тренутка кад ће сасвим напустити хелиосферу и изаћи у међузвездани простор. Шта ће тамо затећи нико са сигурношћу не зна, јер никада ниједна земаљска летелица није доспела тако далеко, нити је имала могућност да се одатле јави кући.

Многа предсказања у далекој прошлости обистинила су се па су неки волели да их износе а други да у њих верују. Нарочито владари

   У жељи да лакше поднесу садашњост, која им се углавном чинила недовољно добром, људи су настојали да некако сазнају будућност која им је изгледала далека и непозната. Због тога су одвајкада волели пророчанства и били вољни не само да саслушају некаква предсказања, него и да у њих тврдо верују, поготово ако су најављивала успех и срећу. Отуда су и појединци за које се веровало да имају пророчку моћ, способност да „виде” будуће догађаје, код савременика изазивали велико поштовање.


                                              Устанак Томе Словена

    Византијског цара Лава VI (886–912) нису почаствовали епитетом Мудри (Sofos) зато што је објавио највећу збирку закона у Византији и био одличан државник, него стога што је саставио збирку пророчанстава која је била веома омиљена и ван граница Царства.

Вече уочи Нове године, односно Божића, најбитнији је и најосетљивији део „Операције Божић Бата”: један час пре поноћи, у 640 представништава ББК стижу електронски подаци – листе деце и њихових жеља

   Статистички подаци говоре да чак деведесет одсто Европљана верује – односно веровало је – у постојање Деда-Мраза или Божић-Бате. Додуше, између пете и десете године почињу да се јављају прве сумње. Сазнање о томе ко заправо доноси поклоне за неке је тешко разочарање од кога се никад не опораве. За друге је, пак, нека врста олакшања. Јер, данашњу децу, одлично обавештену о новим технолошким достигнућима, није лако преварити. У ствари, они најчешће траже одговоре на сасвим одређена питања у вези с кретањем Божић-Бате. Желе да знају како једна једина кочија успева да понесе и разнесе толико поклона.
 

Као да је мало било што јој је судбина уделила непојамне несреће, народни певач је одважној и разборитој жени деспота Ђурђа Бранковића подарио придевак „проклета”. Да ли ће се икада знати ко је, двеста година по њеној смрти, окитио гуслара?


... манастир Свете Петке Иверице у Сићевачкој клисури познат је као први и једини наш војни манастир 


ТУЖБА ЗБОГ БОРА


ЈА  МАНГЕ