3320 25. 9. 2015.
На крилима соларног ветра
„ПУТНИК” НА КРАЈУ СВЕТА
Историјско путовање два „војаџера” названо је „гранд тур”. С њега су послали обиље података и десетине хиљада изванредних снимака удаљених планета и њихових сателита. Ипак, по обављеном задатку наставили су да лете и да се редовно јављају Земљи...
Нико није отишао толико далеко од куће као ''Војаџер 1''
Недавно је Наса објавила да је, после 33 године непрекидног лета кроз васионски простор, њена сонда „војаџер 1” стигла до границе Сунчевог система. Само још неколико година дели је од тренутка кад ће сасвим напустити хелиосферу и изаћи у међузвездани простор. Шта ће тамо затећи нико са сигурношћу не зна, јер никада ниједна земаљска летелица није доспела тако далеко, нити је имала могућност да се одатле јави кући.
Наш Сунчев систем, односно огроман балон хекиосфере у којој се налази, тренутно плови кроз дивовски паперјасти облак врелог гаса од водоника и хелијума. Назван је ''месни (локални) међузвездани облак'', а по подацима с ''војаџера'', знатно је намагнетисанији него што се мислило. То баш и није добра вест, јер нас хелиосфера штити од продора високоенергетских космичких зрака из дубине васионе. ''Надувава'' је соларни ветар, а међузвездани облак притиска у супротном смеру чиме потпомаже упад космичких зрака.
Хелиосфера обухвата Сунчев систем, целокупно магнетно поље Сунца и соларни ветар. Првих неколико милијарди километара, крећући се кроз хелиосферу, соларни ветар има надзвучну брзину која је већа од милион километара на час. „Војаџер 1” („Путник”) сада је у спољној области хелиосфере, названој хелиошит (heliosheath). До таквог закључка стручњаци су дошли на основу његових радио-порука, које сада путују око 16 сати до Земље (ради поређења, са Сунца би стигле за око осам минута). Наиме, од јуна ове године ова летелица почела је да јавља велику новост да је брзина соларног ветра – наелектрисаних, јонизованих честица које избацује Сунце – пала на нулу! То значи да је соларни ветар почео да скреће у страну, пошто се судара са све јачим ветром који из међузвезданог простора продире у хелиосферу у супротном смеру.
„Међузвездани ветар је чекао иза угла”, сликовито објашњава физичар др Едвард Стоун, главни пројектант научног програма „Војаџер”, сарадник Калифорнијског института за технологију у Пасадени. „Сада је ’војаџер 1’ близу међузвезданог простора. А кад је лансиран, васионска ера имала је само двадесетак година, па нисмо знали на основу чега да проценимо колико би његов пут могао да траје. Нити да претпоставимо колико далеко бисмо морали да путујемо да бисмо се нашли ван Сунчевог система. Сада знамо да ћемо за само неколико година бити напољу – први пут у људској историји.”
Од тренутка кад је лансиран, 5. септембра 1977. године, „војаџер 1” се удаљио од Сунца за око 17,4 милијарди километара! Његов основни задатак био је да прође поред гасних џинова Јупитера и Сатурна. „Војаџер 2” поред Урана и Нептуна. Ти задаци успешно су обављени још 1989. године. Али, на томе се није стало – лет „војаџера” је репрограмиран и они су упућени у правцу средишта Млечног пута. Убрзо после тога „војаџер 1” је постао најудаљенији објекат направљен људском руком – престигавши летелице „пионир” (и „војаџери” носе податке о нама и „плавој планети” с које потичу). Године 2004. „војаџер 1” прешао је границу у Сунчевом систему која је позната под именом терминални шок (termination shock). То је удаљеност на којој надзвучни соларни ветар губи надзвучну брзину – наилази на ударни талас (терминални шок), нагло успорава и загрева се. Ова област окружује цео Сунчев систем у облику џиновског балона. Соларни ветар креће се према споља, као да настоји да га „надува”, а међузвездани ветрови дувају ка унутра, спречавајући га у томе. „Војаџер 1” је сада непосредно изван овог балона, у области названој хелиошит. У њој се соларни ветар више не креће према напред, већ је скренут у страну. На крају ће се спуштати уназад – низ „реп” хелиосфере чији изглед подсећа на комету.
Ради се о узбурканој спољној области хелиосфере у којој је магнетно дејство Сунца слабо, а продор материје из међузвезданог простора све већи. Кад пређе ову граничну област, а затим и хелиопаузу (heliopause) – непосредну границу хелиосфере – и званично ће се наћи изван Сунчевог система. Ка том циљу тренутно граби брзином од око 61.155 km/h. Потом ће у међузвезданом простору пасти под утицај неке друге, „туђе” звезде.
Наса очекује да ће се то десити већ 2014. године. Тада ће доћи до наглог пада броја врелих честица, а скока хладних. И то ће забележити „војаџеров” сензор (Low-Energy Charged Particle Instrument), који непрестано мери брзину соларног ветра и о томе обавештава Земљу. У августу 2007. године соларни ветар је дувао, у смеру од Сунца ка међузвезданом простору, равномерном брзином од око 209.214 km/h. Од тада, његова брзина опадала је сваке године за 72.420 km/h. У јуну ове године „војаџеров” сензор за брзину соларног ветра показао је нешто сасвим ново – да је пала на нулу! Да би били сасвим сигурни да се не ради о некој грешци, стручњаци су овај резултат проверавали последњих неколико месеци. Недавно су поуздано могли да саопште да је тачан.
Готово невероватна достигнућа „војаџера” омогућио је беспрекоран рад њихових уређаја. Посебно батерија на нуклеарни погон – „радиоизотопских термоелектричних генератора” (РТГ). Оне топлотну енергију, ослобођену радиоактивним распадом плутонијума, претварају у електричну помоћу биметала. За изванредну везу с летелицама заслужан је DSN (Deep Space Network) – нарочити оперативни систем и мрежа најосетљивијих антена на свету. Оне су постављене на неколико места широм планете (у Калифорнији, Шпанији и Аустралији). Захваљујући овим системима, са Земље је могло да се управља летелицама, репрограмира њихов рад и прошире задаци... да се искључују или чак оправљају поједини уређаји. Захваљујући њима, и данас – кад је сигнал с „војаџера” постао изузетно слаб – знамо где се налазе и с чиме се тренутно сусрећу. Надајмо се да ће нам се јавити и из међузвезданог простора – из другог света. Срећно, „путници”.
ГРАВИТАЦИОНА ПРАЋКА
„Војаџер 1” је једна од две васионске летелице које су лансиране 1977. године – с циљем да се истраже планете спољашњег Сунчевог система. Стицајем околности, крајем августа те године, само неколико недеља пре „војаџера 1”, лансиран је „војаџер 2”. Иако је лансиран први, „војаџер 2” путује спорије и у другом, дужем правцу. Зато је „војаџер 1” и могао да га престигне. Док „војаџер 1” иде ка северу, „војаџер 2” хита ка југу. Тренутно је око 14,1 милијарду километара далеко од Сунца, летећи брзином од око 56.330 km/h. Тек за неколико година стићи ће до удаљености на којој је сада „војаџер 1”. Терминални шок је прешао на знатно мањој даљини од „војаџера 1”, што говори да је облик хелиосфере спљоштенији на јужној него на северној страни.
За подухват „војаџера” искоришћен је ретко повољан распоред спољних планета – Јупитера, Сатурна, Урана и Нептуна – који се понавља тек на сваких 175 година. Употребљена је „гравитациона праћка” – да лет „војаџера” убрзава гравитација планета поред којих пролазе (ова техника први пут је испробана с „маринером 10”). Тако су за исти утрошак горива могли да пређу знатно дужи пут. Пре лансирања изучено је више од 10.000 могућих путања, док нису одабране само две. Оне су омогућиле „војаџеру 1” да пролети поред Јупитера и његовог месеца Иа и Сатурна и његовог месеца Титана. А „војаџеру 2” да после њих продужи ка Урану и Нептуну.
Аутор:
Г. Војиновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Wed, 06/07/2011 - 18:30
#1
Није присутан
Ugg Boots
In the winter, all kinds of boots show Ugg Boots in the street, boots is not only a scenery, the more important is Ugg Boots Canada to keep warm. Lovely model snow boots can always catch people's attention, its excellent Ugg Classic Short Boots warmth and comfort become many women choose of the important conditions. Fashionable girls can use the same warm performance Classic Short Uggs of good quality boots, show a different collocation.
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
