Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива


Три биљке красе „Портрет принцезе из породице Д 'Есте” Антонија Пизана. Шта је уметник хтео да каже?
Пизанело (око 1395, Пиза – око 1455, Напуљ), Портрет принцезе из породице Д 'Есте (1435– 440), темпера на дрвету, 43 х 30 cm, Лувр, Париз.

    Антонио Пизано (око 1395, Пиза – око 1455, Рим), познат и као Виторе Пизано, а у историји уметности упамћен као Пизанело, био је један од најславнијих сликара свог времена, омиљен и тражен међу меценама. Био је превасходно дворски сликар, мада се истицао и у фреско-сликарству.   Између осталог, учествовао је у украшавању Дуждеве палате у Венецији (нажалост те фреске више не постоје). Од зидног сликарства сачуване су фреске у Верони (музеј замка Кастелвекјо, цркве Сан Фермо Мађоре и Сан Анастазија). Био је сликар ренесансног двора и остао упамћен као сјајни портретиста, али и као највећи уметник и мајстор за израду медаља, које су данас на високој цени, како због уметничког домета, тако и због историјског значаја приказаних личности.
     Један његов занимљив портрет налази се у Лувру. Урађен је између 1435. и 1440. године и носи назив „Портрет принцезе из породице Д 'Есте”. Принцеза на рукаву носи грб породице Д 'Есте, у виду вазе, или амфоре, тако да се оправдано сматра да је насликан неко из те породице. Данас се најчешће помињу два имена и то, Маргерита Гонзага, жена Лионела д 'Есте, и/или Ђиневра д 'Есте, кћи Николе трећег д 'Есте – и супруга чувеног Сигисмонда Малатесту, познатог по надимку Вук из Риминија. Дело је типичан пример Пизанеловог „интелектуалног стила” и његове наклоности према истанчаном укусу племства. Попут неких других Пизанелових слика и ова је смештена у окружење биљних украса.

ПРАТЕЋИ ТРАГОВЕ ГРЧКЕ ЛЕГЕНДЕ О ГОРГОНИ МЕДУЗИ, САЗНАЈЕМО ДА СЕ АМФИСБЕНА ПОЈАВЉУЈЕ У ТРЕНУТКУ КАД ЈУНАК ПЕРСЕЈ ПРЕЛЕЋЕ ЛИБИЈСКУ ПУСТИЊУ ДРЖЕЋИ ЊЕНУ ГЛАВУ У РУКАМА. ИЗЛЕГЛА СЕ ИЗ КРВИ КОЈА ЈЕ КАПАЛА ИЗ ГЛАВЕ ОВЕ СТРАШНЕ ГОРГОНЕ . НЕКАДА СУ ЉУДИ ВЕРОВАЛИ ДА АМФИСБЕНА ЗАИСТА ПОСТОЈИ.

    ОВО ЧУДНОВАТО БИЋЕ ИМА СВОЈУ ДРУГУ ГЛАВУ НА МЕСТУ ГДЕ СЕ ИНАЧЕ, КОД ДРУГИХ ЗМИЈА, НАЛАЗИ КРАЈ РЕПА. ГЛАВЕ СУ У СКЛАДУ С ОСТАТКОМ ТЕЛА, ОДНОСНО. ТЕЛО ЈОЈ ЈЕ ИСТЕ ДЕБЉИНЕ НА ОБА КРАЈА. ТАКОÐЕ СЕ ПРЕТПОСТАВЉА ДА ИМ ЈЕ РЕП ОБЛИКОВАН ПОПУТ ГЛАВЕ ДА БИ ЗБУНИЛЕ НЕПРИЈАТЕЉА, КАО КОД СТАНОВИТОГ АУСТРАЛИЈСКОГ ГУШТЕРА. С ОБЗИРОМ ДА СУ РЕТКО ПРИКАЗИВАНА С КРИЛИМА, ЗАБЕЛЕЖЕНО ЈЕ ДА СУ ОВА БИЋА ПРИЛАГОÐЕНА КРЕТАЊУ И БОРАВКУ НА ТЛУ.
Пре него што ће те прве вечери заспати у соби с прасетом, Рајку је на памет пала стара агрономска „изрека” која гласи: сан сваког прасета јесте да постане свиња

    Пријатељство је поклон који сам себи дарујеш, написао је давно славни писац Роберт Луис Стивенсон.
    Ово је истинита прича о једном таквом поклону.
    У Београду је до пре десетак година живео агроном са породицом. Због сплета околности, а како би могао да се на прави начин бави својим позивом, преселио се у Свилајнац, где је на имању имао две лепе и простране куће. Поред предивног воћњака, ту је и штала, као и мали обор за свиње. Домаћинство не би било потпуно без кућних љубимаца, мачака и два пса. Игром случаја, средовечни господин о коме је реч (зваћемо га Рајко) добио је крмачу. Кад се опрасила, његовом стручном оку није промакло да је једно прасе мршавије и слабије од осталих. Као што то обично бива, борба за опстанак била је очигледна: остали, јачи прасићи успевали су боље и вештије да се прогурају до маме-свиње. Мало прасенце је копнило пред Рајковим очима. Човек је одлучио је да му помогне.
Начелник душевне болнице у Орегону поставио је један услов редитељу филма „Лет изнад кукавичјег гнезда”: да и прави болесници учествују у снимању како би осетили да су корисни...

    Непризнати и милионској биоскопској публици непознат јунак славног филма Милоша Формана „Лет изнад кукавичјег гнезда” (1975) био је заправо лекар – др Дин Р. Брукс, начелник Државне болнице за ментално здравље у Орегону (САД).
Снимљен према истоименом комаду Дејла Васермана, „Лет изнад кукавичјег гнезда” говори о побуни човека, Рендала Патрика Мекмарфија, који једног дана бива примљен у душевну болницу ради испитивања. „Гнездо”, односно душевна болница симбол је за човеково гнездо, сужен духовни простор у коме проводи живот. Уколико покуша да прекорачи законе и наметнута (економска, друштвена, бирократска, емотивна...) правила, на њега ће гледати као на лудака. Биће приморан да себе сведе на послушника и чини оно што се од њега очекује. Успротиви ли се и крене у потрагу за истинском срећом или слободом, човеку ће бити понуђена мала горка пилула из строге руке медицинске сестре, немилосрдне и опаке госпођице Редчед (у филму њен лик тумачи Луиза Флечер).
У данашње, модерно доба, људи имају све мање времена за бављење спортом, а стрес је готово свакодневна појава. Истраживања показују да је чак 80 одсто болести изазвано управо – њим. Јога вежбе добар су начин за налажење унутрашњег мира и јачање имунитета

     Богатство духа Индије огледа се и у њеној филозофији. Постоји шест филозофских система – „даршана” – који су древне дисциплине браманске учености. Један од познатијих система је јога – древна техника физичких вежби и вежби дисања. Настала пре више хиљада година, она се у Индији одувек сматра начином за достизање просветљења. Почетком 3. века пре наше ере одређени су филозофски правци и тада настају и први потпунији списи о јоги – филозоф и граматичар Патањђали својим „Афоризмима о јоги” поставља темељ овој дисциплини.
Из рукописних књига читамо речи молитви, беседе Јована Златоустог, Нови завет, а са околних белина ко је удељао дашчице за корице књига, да ли је преписивач носио наочаре и да ли му се дремало или га је болео зуб


АЛАЛ МУ ВЕРА!

ШИРОКО ЛИЦЕ ЗЕМЉЕ

Читам те редовно и одушевљена сам. Ово је први пут да ти пишем, тако да се надам да ћеш ми одговорити на једно питање. Чула сам да постоје два објашњења о називу Европе, можеш ли ми рећи која?

Ваша верна читатељка,