3320 25. 9. 2015.
ГОВОР БИЉА – КАНДИЛКА, КАРАНФИЛ И КЛЕКА
КО ЈЕ НА СЛИЦИ
 |
| Пизанело (око 1395, Пиза – око 1455, Напуљ), Портрет принцезе из породице Д 'Есте (1435– 440), темпера на дрвету, 43 х 30 cm, Лувр, Париз. |
Антонио Пизано (око 1395, Пиза – око 1455, Рим), познат и као Виторе Пизано, а у историји уметности упамћен као Пизанело, био је један од најславнијих сликара свог времена, омиљен и тражен међу меценама. Био је превасходно дворски сликар, мада се истицао и у фреско-сликарству. Између осталог, учествовао је у украшавању Дуждеве палате у Венецији (нажалост те фреске више не постоје). Од зидног сликарства сачуване су фреске у Верони (музеј замка Кастелвекјо, цркве Сан Фермо Мађоре и Сан Анастазија). Био је сликар ренесансног двора и остао упамћен као сјајни портретиста, али и као највећи уметник и мајстор за израду медаља, које су данас на високој цени, како због уметничког домета, тако и због историјског значаја приказаних личности.
Један његов занимљив портрет налази се у Лувру. Урађен је између 1435. и 1440. године и носи назив „Портрет принцезе из породице Д 'Есте”. Принцеза на рукаву носи грб породице Д 'Есте, у виду вазе, или амфоре, тако да се оправдано сматра да је насликан неко из те породице. Данас се најчешће помињу два имена и то, Маргерита Гонзага, жена Лионела д 'Есте, и/или Ђиневра д 'Есте, кћи Николе трећег д 'Есте – и супруга чувеног Сигисмонда Малатесту, познатог по надимку Вук из Риминија. Дело је типичан пример Пизанеловог „интелектуалног стила” и његове наклоности према истанчаном укусу племства. Попут неких других Пизанелових слика и ова је смештена у окружење биљних украса.
Па, да ли је могуће утврдити ко је на слици, Маргерита или Ђиневра, и да ли нам ту биљни украси нешто говоре. Три биљке красе овај портрет. У позадини су кандилка и каранфил, а на грудима портретисане је гранчица клеке. Да видимо шта нам је Пизанело поручио сликајући ове биљке и шта ће нам оне испричати?
 |
| Aquilegia vulgaris |
Aquilegia vulgaris, кандилка, пакујац, попина капа, вишегодишња је зељаста биљка висока до метар, с лепим плавољубичастим, розе или белим цветовима. Широко је распрострањена, а најчешће у мешовитим (листопадним и четинарским) шумама. Кандилка је отровна, тако да се не користи у званичној медицини. Према наводима великана српске фитотерапије, др Саве Петровића (средина 19. века) и др Ристе Гостушког (почетак 20. века) чај направљен од целе биљке користио се као делотворно средство против шуге и вашију.
Кандилка је симбол брака, али и симбол смрти. У овом случају можда симбол Ђиневриног брака и њене смрти? Можда се време настанка слике и ова два догађаја подударају повезујући их на помало болестан начин. Јер, архивска грађа нам казује да се Ђиневра д 'Есте (1418–1440) удала за Сигисмонда Малатесту 7. фебруара 1434. Свадба је била невиђено раскошна, а три дана и три ноћи читав Римини гостио се о трошку Вука из Риминија. Свега шест година касније Ђиневра д 'Есте преминула је под тајанственим околностима. Говоркало се да је Малатеста отровао (због неверства?). Питање се само намеће, да ли је Пизанело знајући све то насликао посмртни портрет Ђиневра д 'Есте? Да ли је велики уметник, уз помоћ овог малог цветића, покушао да прикаже сјај који је очекивала и патњу (смрт) коју је ова несрећна принцеза дочекала?
И као што људи говоре различитим језицима, па се понекад слабо разумеју, тако је и говор биља и његова симболика понекад неразумљива, понекад вишезначна, а богами понекад и потпуно супротног значења. Неки други пут осврнуо бих се на причу о кандилки у делима Хуга ван дер Хуса или Ханса Мемилнга. За ову причу веома је занимљив један детаљ из Шекспировог „Хамлета”. Делећи цветове по заслугама, али и по свом значењу и симболици, Офелија је кандилку наменила Клаудију или Гертруди (краљу или краљици). У тумачењу шекспиролога они су прељубници, а кандилка, због својих пет рогчића, симбол неверства, прељубе и незахвалности...
 |
| Леонардо да Винчи (1452– 519), Портрет Ђиневра де' Бенчи (око 1474 – 1478), уље на дрвету, 42 х 36 cm, Национална галерија, Вашингтон. |
| Преко тридесет година након настанка Пизанеловог портрета Ђиневре д 'Есте, нешто слично ће урадити и Леонардо да Винчи портретишући једну другу племкињу истог имена – Ђиневра де' Бенчи. Слика је највероватније настала 1474. године и била је венчани дар младој. У овом случају жбун клеке је у позадини, чинећи контраст бледом лицу портретисане. Симболика имена је у потпуности иста као код Пизанела. На полеђини портрета уз натпис Virtutem forma decorat (лепоту краси чедност), Леонардо је насликао гранчице клеке, ловора и палме, симболишући и величајући њену честитост и чедност (највећа врлина ренесансне девојке), али и славу која је очекује. |
Каранфил не спада у лековите биљке, али његова лепота, нежност и пријатан мирис сврстали су га међу најомиљеније „дамске” цветове. Букет каранфила на столу, један цвет у коси, или на реверу, били су обавезан украс виђених кућа. Можда је то и разлог што је некада следећи рецепт био веома омиљен: педесет грама латица каранфила прелити са стопедесет грама кључале воде и оставити да стоји шест сати. Након тога процедити и помешати с једнаком количином ликера. Користи се против бледила, код пренадражености, претераног узбуђења, код нервозе старијих људи, склерозе и повишеног притиска. Отприлике, за све болести од којих би могло да болује право племство.
Juniperus communis, клека или вења је четинарски жбунић, ређе дрво до 10 метара висине. Четине су дугачке 7–20 милиметара, усправне, зашиљене, по три заједно у пршљену. Бобичаста шишарица или, како се то популарно каже, „плод” округао је, меснат, 6–9 mm у пречнику, плавичаст и превучен воштаним сјајем. Прве године плод је зелен, друге поплави и тада је зрео. Поред врсте Ј. communis у употреби је и врста Ј. sibirica (синоними Ј. nana; Ј. communis subsp.nana – клечица, полегла клека) – жбунић 30–50 cm висине, густо полегао по земљи, гради острвца по ливадама субалпског и алпског појаса. Биљка је распрострањена у Европи, северној и западној Азији и Северној Америци.
 |
| Juniperus communis |
Симбол чедности и непорочности
Италијански назив за клеку је ginepro, француски genévrier, што очито говори да су италијанско женско име Ђиневра (Ginevera) и француско Женевјев (Geneviève) изведени из имена ове биљке. Стога је сасвим јасно да нам је Пизанело сугерисао да гранчица клеке на грудима симболише игру речи с именом портретисане, а то је без сумње Ђиневра д 'Есте.
***
Рекли смо да је кандилка симбол брака, али и симбол смрти. Клека је ренесансни симбол чедности и непорочности. Уколико је слика настала пре смрти Ђиневре, насликано биље слави њен брак, њену чедност и непорочности, те њено племићко порекло. Но, уколико је тачна претпоставка да је Пизанело овај портрет насликао као посмртни, можда нам гранчица клеке говори да не треба сумњати у гласине о њеној верности и оданости Вуку из Риминија.
Аутор:
Славољуб Тасић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
Sun, 23/09/2012 - 08:32
#1
Tala
Specialists that the dresses come with some other unique ideas, Colourings and fashions. To go to find the best get together dress, Each day look on varied websites. You will find several websites that are online may even zero cost delivery with regard to that dresses wedding party dresses . wedding party dresses If you would like save many sum of money, dress for a wedding party You should book the marriage dresses. satin bridesmaid dress plus Yow will discover a number of on the net expertise which may rent the dresses at sort of cheap selling amount.
Mon, 15/02/2010 - 15:36
#2
Botanika u sluzbi umetnosti...sjajno!
Ne volim biologiju, ali proucavanje znacenja biljaka u okviru umetnickih dela je savrsen potez!
P.s. Bez obzira na stav prema Dobrici Cosicu i njegovom radu, zanimljivo je posmatrati i govor bilja u njegovim delima /u gimnaziji sam dosla do novog prikaza knjige na osnovu biljaka koje je upotrebljavao/. Pored Cosoica, cini mi se da i u delima Crnjanskog, ono ima veliku ulogu i da se dosta toga moze saznati njihovim tumacenjem!
Veliki pozdrav!
- Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
