3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ШИРОКО ЛИЦЕ ЗЕМЉЕ
Читам те редовно и одушевљена сам. Ово је први пут да ти пишем, тако да се надам да ћеш ми одговорити на једно питање. Чула сам да постоје два објашњења о називу Европе, можеш ли ми рећи која?
Ваша верна читатељка,
МИЛИЦА ЈАНЧИЋ
У грчкој митологији Европа је била феничанска принцеза коју је, претворивши се у гиздавог, белог бика, отео Зевс и одвео на острво Крит где се она породила и на свет донела Миноса, легендарног краља Крита. За Хомера, који је како се верује живео у осмом веку пре наше ере, Европа је била митолошка краљица и њено име тад се још није везивало за географски појам. Тек касније се под њим подразумевао копнени део Грчке, а од петог века пре наше ере Европом су почела да се називају и подручја на северу.
Иако се не зна сасвим тачно, углавном је прихваћено објашњење да је назив Европа настао од две грчке речи са значењем „широко” (у то време епитет за Земљу) и „лице”. Знатно је мање оних који верују да име Европе има семитски корен и да је могло настати, на пример, од акадијске речи „еребу” – залазак сунца.
КРАТКО И СЛАТКО
У друштву одраслих често ме опомињу да патим, како ми уз подсмех кажу, од логореје. Молим те, реци ми шта то тачно значи?
УВРЕЂЕНА ТРИНАЕСТОГОДИШЊАКИЊА
из Панчева
Логореја је кованица настала од две грчке речи: први део сложенице „лого” значи да је нешто у вези с речима, говором а други „реја” – тећи. Кад се за некога каже да пати од логореје то значи да је претерано причљив и да прича без заустављања. Свима се понекад догађа да, из различитих разлога, незадрживо брбљају, као да не могу да прекину. Сасвим је разумљиво да млади у одређеном узрасту, поготово кад уђу у тинејџерске године, понекад могу да сипају речи, често без почетка и краја. На тај начин скрећу пажњу на себе или, из сасвим супротних побуда, не могу да престану да причају јер им та бујица речи служи као нека врста штита којим се бране јер су стидљиви и осећају се нелагодно. Наравно, у појединим случајевима логореја може да буде и одраз одређеног психичког поремећаја.
Иначе, занимљиво је да су психолози с Принстон универзитета спровели истраживање настојећи да добију одговор: да ли се више верује људима који, кад нешто објашњавају, то раде употребом мноштва страних речи и израза или, напротив, успевају да понуде кратак и веома јасан одговор. Истраживање је укључивало и говорне и писане текстове. Испоставило се да знатно боље оцене добијају људи који се, без обзира да ли говоре или пишу, служе разумљивим језиком. У Великој Британији чак постоји и удружење које, уз крилатицу „Говори разумљивим енглеским, да те сви разумеју”, настоји да се избори за што сажетији и језгровитији речник.
ОТКРИЋЕ НОБЕЛОВЦА МЕЧНИКОВА
Молим вас да ми одговорите ко је открио да постоје бактерије које су добре за људско здравље?
САНДРА
Чачак
Иља Иљич Мечников (1845–1916) био је професор зоологије у Петрограду и Одеси до 1882. године, када је напустио службу у Русији. После повратка и још једног покушаја да ради у Одеси, он је 1888. године, на Пастеров позив, коначно прешао у Париз, где је радио на Пастеровом институту. Одатле је објавио велики број радова из области микробиологије, имунологије и патологије, са теоријом о дејству фагоцита у одбрани оболелог организма. Мечников је открио и благотворну улогу бактерија из киселог млека на људски организам – да оне (узете с киселим млеком) уништавају друге штетне бактерије које, иначе, у цревима стварају шкодљиве продукте труљења. Године 1908. Мечников је добио Нобелову награду за медицину и физиологију.
КРАЉЕВСКИ ОРГУЉАШ
У чланку који говори о Стинговој новом музичком албуму, објављеном у једном од прошлих бројева Забавника, прочитала сам да познати рок музичар пева песме композитора Хенрија Персла. Занима ме да сазнам нешто о њему. Унапред захвална
АНЂЕЛА ЈОВАНОВИЋ
Нови Београд
Хенрија Персла (1659–1695), славног енглеског композитора који је рођен у Лондону где је и окончао живот у тридесет шестој години, називали су британским Орфејом. Музиколози и даље тврде да Енглеска више никада није имала таквог музичког генија.
Чини се да је Хенри Персл постизао највише домете у свакој грани музичке уметности које се прихватао. Додуше, највише талента уложио је у компоновање сценских комада (својеврсних камерних опера) каквих данас готово да нема. Међу њима се истиче „Вилинска краљица” („The Fairy Queen”), али ту и бројне пригодна дела, оде и соло песме.
Перслови отац и ујак били су чланови Краљевске капеле. И он им се придружио још као дечачић. Стари списи говоре о анђеоском гласу младога Персла који је потом учио музику код Џона Блова који се повукао са места оргуљаша у Вестминстерској опатији како би уступио то место свом најбољем ученику.
Персл је прву композицију – поздравну песму и позоришни комад - написао када је навршио двадесет прву годину. Успех је био огроман. Поруџбине су сустизале једна другу и тако је било до последњег дана његовог живота. Уследила су духовне композиције за солисте и хор. Од 1882. Персл је био оргуљаш у Краљевској капели. Исте године компоновао је прву, у низу своји славних ода, у част свете Цецилије, заштитнице музике. Тада је издао и збирку у којој је штампано дванаест трио соната које су подражавале италијански стил. „Додона и Енеј” Перслова једина права опера, настала је 1689. године и била је посвећена угледној девојачкој школи. То је најстарија енглеска опера и од Персловог доба редовно се изводи. Каснији позоришни комади, попут „Диоклецијана”, „Краља Артура”, „Индијске краљице” нису достигле успех прве опере. Персл је био вешт у компоновању песама, показујући изузетан дар за писање музике на стихове песника, посебно Џона Драјдена.
Легенда каже да је Персл умро од упале плућа. Наводно, једне вечери, вративши се касно кући из позоришта, његова жена није хтела да га пусти унутра, сматајући да је био ко зна где. Тако се прехладио и после краће болести умро. Хери Персл сахрањен је у Вестминстерској опатији. На његовом гроб уклесане су следеће речи:
„Овде лечи Хенри Персл који напусти живот и оде на блажено место где његове хармоније неће више имати граница...” Било како било, Перслова удовица је после мужевљеве смрти издала „Збирку песама за позориште и дуге прилике”.
Читам те редовно и одушевљена сам. Ово је први пут да ти пишем, тако да се надам да ћеш ми одговорити на једно питање. Чула сам да постоје два објашњења о називу Европе, можеш ли ми рећи која?
Ваша верна читатељка,
МИЛИЦА ЈАНЧИЋ
 |
| Гравура на месингу, ручно бојена, 1645 - 1650. године |
Иако се не зна сасвим тачно, углавном је прихваћено објашњење да је назив Европа настао од две грчке речи са значењем „широко” (у то време епитет за Земљу) и „лице”. Знатно је мање оних који верују да име Европе има семитски корен и да је могло настати, на пример, од акадијске речи „еребу” – залазак сунца.
КРАТКО И СЛАТКО
У друштву одраслих често ме опомињу да патим, како ми уз подсмех кажу, од логореје. Молим те, реци ми шта то тачно значи?
УВРЕЂЕНА ТРИНАЕСТОГОДИШЊАКИЊА
из Панчева
 |
Иначе, занимљиво је да су психолози с Принстон универзитета спровели истраживање настојећи да добију одговор: да ли се више верује људима који, кад нешто објашњавају, то раде употребом мноштва страних речи и израза или, напротив, успевају да понуде кратак и веома јасан одговор. Истраживање је укључивало и говорне и писане текстове. Испоставило се да знатно боље оцене добијају људи који се, без обзира да ли говоре или пишу, служе разумљивим језиком. У Великој Британији чак постоји и удружење које, уз крилатицу „Говори разумљивим енглеским, да те сви разумеју”, настоји да се избори за што сажетији и језгровитији речник.
ОТКРИЋЕ НОБЕЛОВЦА МЕЧНИКОВА
Молим вас да ми одговорите ко је открио да постоје бактерије које су добре за људско здравље?
САНДРА
Чачак
 |
КРАЉЕВСКИ ОРГУЉАШ
У чланку који говори о Стинговој новом музичком албуму, објављеном у једном од прошлих бројева Забавника, прочитала сам да познати рок музичар пева песме композитора Хенрија Персла. Занима ме да сазнам нешто о њему. Унапред захвална
АНЂЕЛА ЈОВАНОВИЋ
Нови Београд
Хенрија Персла (1659–1695), славног енглеског композитора који је рођен у Лондону где је и окончао живот у тридесет шестој години, називали су британским Орфејом. Музиколози и даље тврде да Енглеска више никада није имала таквог музичког генија. Чини се да је Хенри Персл постизао највише домете у свакој грани музичке уметности које се прихватао. Додуше, највише талента уложио је у компоновање сценских комада (својеврсних камерних опера) каквих данас готово да нема. Међу њима се истиче „Вилинска краљица” („The Fairy Queen”), али ту и бројне пригодна дела, оде и соло песме.
Перслови отац и ујак били су чланови Краљевске капеле. И он им се придружио још као дечачић. Стари списи говоре о анђеоском гласу младога Персла који је потом учио музику код Џона Блова који се повукао са места оргуљаша у Вестминстерској опатији како би уступио то место свом најбољем ученику.
Персл је прву композицију – поздравну песму и позоришни комад - написао када је навршио двадесет прву годину. Успех је био огроман. Поруџбине су сустизале једна другу и тако је било до последњег дана његовог живота. Уследила су духовне композиције за солисте и хор. Од 1882. Персл је био оргуљаш у Краљевској капели. Исте године компоновао је прву, у низу своји славних ода, у част свете Цецилије, заштитнице музике. Тада је издао и збирку у којој је штампано дванаест трио соната које су подражавале италијански стил. „Додона и Енеј” Перслова једина права опера, настала је 1689. године и била је посвећена угледној девојачкој школи. То је најстарија енглеска опера и од Персловог доба редовно се изводи. Каснији позоришни комади, попут „Диоклецијана”, „Краља Артура”, „Индијске краљице” нису достигле успех прве опере. Персл је био вешт у компоновању песама, показујући изузетан дар за писање музике на стихове песника, посебно Џона Драјдена.
Легенда каже да је Персл умро од упале плућа. Наводно, једне вечери, вративши се касно кући из позоришта, његова жена није хтела да га пусти унутра, сматајући да је био ко зна где. Тако се прехладио и после краће болести умро. Хери Персл сахрањен је у Вестминстерској опатији. На његовом гроб уклесане су следеће речи:
„Овде лечи Хенри Персл који напусти живот и оде на блажено место где његове хармоније неће више имати граница...” Било како било, Перслова удовица је после мужевљеве смрти издала „Збирку песама за позориште и дуге прилике”.
