3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
АЛАЛ МУ ВЕРА!Испред Зоолошког врта у Бристолу постоји паркиралиште за сто педесет аутомобила и осам аутобуса. Двадесет пет година паркинг је наплаћивао један веома љубазан и пријатан човек. Возачима кола узимао је две и по фунте (око четири долара), док је такса за аутобусе износила седам и по фунти. Једног дана, после четврт века преданог рада, човек се једноставно није појавио на радном месту. Сви су се питали шта је с њим, јер до тада ниједан једини дан није изостао с посла. Управи Врта није преостало друго него да се обрати градским властима овог енглеског града. Замолили су их да им пошаљу новог радника. Из градске управе убрзо је стигло обавештење да назначено паркиралиште није у њиховој надлежности, већ је у поседу Зоо врта. Управа животињског раја била је, најблаже речено, затечена кад је схватила да човек који је наплаћивао паркинг никад није био на платном списку градске управе.
Љубазни човек, за кога се такође убрзо испоставило да је тотални незнанац и да ама баш нико не зна како се звао, очигледно је сам поставио машину и годинама уредно убирао новац од такси за паркирање. Ако се грубо израчуна да је дневно зарађивао око хиљаду двеста фунти и да је радио свих седам дана у недељи, за двадесет пет година прикупио је вртоглавих десетак милиона долара. Домишљати незнанац сад вероватно седи у некој вили на Карипским или ко зна којим другим рајским острвима и ужива у подвали која га је претворила у милионера.
Ова вест, преузета из енглеског часописа „Лондон тајмс”, увелико кружи Интернетом. Да ли се ради о такозваној градској легенди или је у питању човек од крви и меса, остаје на сваком да сам закључи.
ДОК ЈЕ БАКА СПАВАЛА
„Нисмо знали за баку... Молимо вас, извините због тога...” Ове речи биле су исписане на цедуљи коју су лопови оставили у предсобљу једне куће у месташцу Сант'Еђидио дел Монте Албино крај Салерна у Италији. Када су развалили прозор, лопови су упали у једну кућу и затим у тишини изнели златни накит, новац и рачунаре.
Међутим, пре него што ће тихо напустити место пљачке, оставили су поменуту цедуљу. Зашто? Јер су тек накнадно видели да кућа ипак није сасвим празна. Иако су власници отишли на вечеру у ресторан, у кући су оставили деведесетогодишњу баку. Она је мирно спавала док су лопови „почистили” из стана све што је било вредно.
УСТА ПУНА БУБАШта све неће човек да уради да би скренуо пажњу на себе? То се најбоље потврдило у случају Шона Марфија, власника радње за кућне љубимце из Лансинга, града у америчкој држави Мичиген. Настојећи да се упише у „Гинисову књигу рекорда” он је недавно у уста ставио шеснаест живих бубашваба – „капиталаца”, дугачких око шест центиметара. Радило се о џиновској врсти с Мадагаскара, величине од пет до осам центиметара. Пошто је досадашњи рекорд био једанаест ових неомиљених инсеката, Марфи је у уста прво ставио дванаест бубашваба, али је онда очигледно решио да превазиђе самог себе и додао још четири бубе. Да ли ће његово име заиста бити овековечено у „Гинисовој књизи рекорда” тек треба да одлуче представници ове фондације.
БИЦИКЛОМ ОКО СВЕТАЈеданаест година трајао је пут јапанског младића Даисукеа Наканишија кроз сто тридесет земаља света. Пут је трајао тако дуго јер је Даисуке путовао на бициклу. У ствари, некадашњи двадесет осмогодишњи младић сад више није тако млад: на крају путовања, прославио је рођендан - навршио је тридесет девет година!
На овај подухват одлучио се 1998. године кад је и кренуо. Почетна станица била је Аљаска, одакле се бициклом упутио у Канаду, кроз Сједињене Америчке Државе, Мексико, преко Панаме и Перуа, све до Европе, затим Африке, Аустралије, Новог Зеланда. Путовање је окончао у Аргентини. Кад је дошао на циљ, уписан је у Гинисову књигу рекорда. То му је уосталом и била жеља.
ПРОТИВЏЕПАРОШКЕ ГАЋЕ„Овде можете купити противџепарошке гаће” - пише на великом плакату у једном излогу продавнице доњег рубља у италијанском граду Напуљу. Реклама је учинила своје. Уочи зимских празника гужва у овој продавници била је огромна. Купци су се гурали како би набавили гаће против крађе…
О чему је заправо реч?
О наизглед обичним женским памучним гаћицама. Модел се разликује од уобичајеног јер је „проналазач” на предњу страну гаћица ушио џеп. А тај џеп има и поклопац који се затвара помоћу такозване чичак траке. У њега може да стане кредитна картица, новац или, пак, нека драгоценост. Будући да овај део доњег рубља није нарочито скуп (један и по евро), а џепароши „раде” и даље пуном паром, нова модна „креација” непознатог аутора наишла је на одличан пријем. Све гаћице распродате су за неколико дана. Купци с нестрпљењем чекају да стигну нове.
ЈОГА ЗА ПСЕКако и не би били у депресији, кад се дешава да по цео дан буду сами код куће? Они су и под сталним стресом, изазваног брзим, савременим начином живота. Због свега овога постоји „дога“ – јога за псе.
Пси се на часовима „доге“ опуштају и траже унутрашњи мир. Овакви тренинзи у Јапану постоје већ неколико година, али како број заинтересованих стално расте, данас постоје школе „доге“ у различитим крајевима света.
На часовима, пси заједно са власницима раде лагане вежбе истезања и дисања. Власник свом љубимцу помаже око извођења вежби и слуша његов ритам срца. А кад пас успешно изведе вежбу, старатељ га награди загрљајем. После једног сата вежбања, пас је опуштен и смирен.
Кучићима који су редовни на тренинзима побољшан је крвоток, а и видно су задовољнији – кажу у Јапанском удружењу за псећу јогу. Такође, овакав вид рекреације продубљује поверење између човека и његовог љубимца.
Илустровао:
Андреј Војковић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
