Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Један од највећих кривотворитеља уметничких дела свих времена никада није осуђен за своја непочинства. Нити може да буде.



рајем маја 2008. године запослени у Музеју уметности у Оклахома Ситију устрептали су у очекивању важне посете. Неколико дана раније најавио се извесни Марк Лендис који је кустосу рекао да жели да поклони неколико слика, све у спомен на свог почившег оца. Кад се дотични дародавац појавио на вратима, прво су га мало сумњичаво загледали. Старији човек, у црном од главе до пете, потпуно ћелав, високог чела и шиљатих ушију, више је личио на неког одметнутог вилењака него на сакупљача уметничких дела који је решио да се претвори у мецену музеја. Како је по искуствима кустоса то био малтене фоторобот чудног колекционара, ништа им није било сумњиво. Приређен му је дочек достојан краља. Само јенедостајао црвени тепих. Изгледа да је у том тренутку био на чишћењу.


Данас није реткост да људи држе чудне животиње као кућне љубимце. Има ту којечега, од змија до великих грабљивица. Али, седамдесетих година прошлог века у Азербејџану није било баш уобичајено да неко гаји краља животиња у стану. Заправо, више њих.


 
ерберови су били обична породица седамдесетих година у Бакуу. Тада је то био део великог СССР-а, а данас главни град Азербејџана. Отац, совјетски архитекта, каквих је било на милионе, мајка домаћица, и њихово двоје деце. Једино по чему су се издвајали из сродне гомиле совјетских грађана била је љубав према животињама. Њу им је усадио отац, један од добровољаца у тамошњем зоолошком врту, који се из петних жила трудио да у свој хоби укључи и породицу.


На данашњи дан 1894. године Пупин је патентирао уређај за телефонски и телеграфски пренос


едан од наших највећих научника, почасни доктор осамнаест универзитета и велики родољуб, Михајло Пупин, рођен је 9. октобра 1854. године у Идвору, као једно од десеторо деце. Основну школу завршио је у родном месту и оближњем Перлезу, а средњу у Панчеву. С осамнаест година школовање наставља у Прагу, не само због потраге за знањем, као члан Омладине српске већ се сукобљавао с полицијом Аустроугарске царевине. Без оца је остао у двадесетој и одлучио да срећу окуша у Сједињеним Америчким Државама.


„Од свих надреалиста Коча је једини који је остварио сан, да из литературе пређе у свет акције”, записао је Јован Христић, наш угледни писац

о је Коча Поповић? Уметник, песник, надреалиста, филозоф, ратник, генерал, циник, државник, размажени богаташки син, генијални војсковођа или бонвиван? Србин који је пре матерњег научио француски језик, убеђени комуниста који се подсмевао комунистичкој догми, спортиста, потпредседник Југославије који је на посао долазио својим „спачеком”?... Одговор на ова питања могао би да гласи: све ово помало и ништа од овога сасвим. У ствари, ко је Коча Поповић остаје и дан данас тајна...




... до 19. века у Европи се за банану знало само по имену

... пужу који би ишао дан и ноћ требало би 14 дана да превали један километар


                               МЕДА БЕЗ БУВА




'АЈМО ДА МОНТИРАМО!

Да ли можеш нешто да ми кажеш о „Пародијама монтаже” које круже Јутјубом?

МАНОЈЛО, Београд