3320 25. 9. 2015.
ПЕТКОВДАН / 8. мај 2015.
ИЗ ИДВОРА
На данашњи дан 1894. године Пупин је патентирао уређај за телефонски и телеграфски пренос
едан од наших највећих научника, почасни доктор осамнаест универзитета и велики родољуб, Михајло Пупин, рођен је 9. октобра 1854. године у Идвору, као једно од десеторо деце. Основну школу завршио је у родном месту и оближњем Перлезу, а средњу у Панчеву. С осамнаест година школовање наставља у Прагу, не само због потраге за знањем, као члан Омладине српске већ се сукобљавао с полицијом Аустроугарске царевине. Без оца је остао у двадесетој и одлучио да срећу окуша у Сједињеним Америчким Државама. Првих пет година радио је физичке послове, увече учио енглески, грчки и латински језик и 1879. године уписао студије математике и физике на Универзитету Колумбија у Њујорку. Као одличан студент био је ослобођен плаћања школарине, а додатни приход стицао је и даље физичким пословима, али и држањем часова. После дипломирања вратио се у Европу: на Кембриџу је две године студирао математику и физику, уз стипендију због изузетног успеха на Колумбији, и још четири у Берлину, под менторством Фон Хелмхолца. Докторску дисертацију одбранио је 1889. године из области физичке хемије. Исте године вратио се на Колумбију, где је пуних четрдесет година радио као професор теоријске електротехнике.
Само годину дана пошто је Рендген објавио проналазак икс-зрака, Пупин је открио секундарне рендгенске радијације, чија је примена смањила дужину излагања тела радијацији с више од једног сата на неколико секунди. Овај начин снимања примењује се и данас. Његов најзначајнији проналазак познат је као „Пупинова теорија” (1896) којом је решио тешкоћу повећања домета простирања телефонских струја. Ово откриће омогућило је отклањање штетног дејства шума у телефонским водовима, тиме што су на тачно срачунатим растојањима дуж водова постављани индуктивни калемови који су, у његову част, названи Пупинови калемови. Овај патент донео му је светску славу и богатство (право коришћења Пупинових калемова купили су главни „играчи” телефоније тог доба, „Бел” и „Сименс”.
Током Првог светског рата на Универзитету Колумбија организовао је групу за истраживање технике откривања подморница, као и за истраживања за потребе успостављања телекомуникације између авиона. Због великог доприноса који је дао као члан саветодавног одбора председника САД за ваздухопловство добио је од њега посебну захвалницу.
аш научник допринео је и успостављању добрих међудржавних односа између САД и Краљевине Србије, а потом и Краљевине Југославије, у својству почасног конзула у САД (1912–1920). После Првог светског рата, на Мировној конференцији у Паризу, утицао је на одлуке великих сила у одређивању граница Краљевине СХС. Од Србије су се тражили територијални уступци Бугарској и Румунији, као и да се Далмација и Истра предају Италији. Председник САД Вудро Вилсон, на основу документа који је добио од Пупина, одбио је све ове захтеве.Пупин је објавио око 70 стручних радова и извештаја и 34 патента. Патент пријављен 8. маја 1894. године у САД носи редни број 519.346, а тиче се уређаја за телеграфски и телефонски пренос. Ту су и техника за развођење електричне енергије помоћу наизменичних струја, бежични пренос електричних сигнала, уређај за смањење слабљења електричних таласа. Аутобиографију „Од усељеника до проналазача” објавио је 1923. године, за коју је добио Пулицерову награду. На српски језик преведена је пет година касније, под називом „Од пашњака до научењака”.
ахваљујући Пупиновом добротворном раду, у САНУ је основан фонд за школовање ђака на југу Србије и у Македонији, посебан фонд створио је за школовање младих из области пољопривреде, у Идвору је помагао школи, црквеној општини, подигао читаоницу, уведени су струја и водовод. У САД је већ 1909. године основао Савез Сједињених Срба – Слога, ради пружања узајамне помоћи и очувања и неговања етничких вредности и културног наслеђа. Ова организација потом се удружила са још три друге исељеничке организације у Српски народни савез, чији је Пупин председник био до 1926. године.Организовао је Коло српских сестара које су сакупљале помоћ за Српски црвени крст, а помагао је и окупљање добровољаца 1914. године за рат у домовини преко организације Српска народна одбрана коју је основао и предводио. Ову организацију током Другог светског рата поново је покренуо Јован Дучић, с истим задатком.
Михајло Пупин био је члан српске, француске и њујоршке Академије наука и председник Америчког друштва за унапређење науке. Почасни докторат доделило му је осамнаест универзитета. Био је почасни грађанин Бечкерека (Зрењанина) од 1921. године, и Бледа, који је његовом заслугом припао Краљевини СХС. Краљевина Југославија одликовала га је Орденом Белог орла Првог реда, а Чехословачка Орденом Белог лава Првог реда, највишим одликовањем за странце. Физичке лабораторије Универзитета Колумбија још увек носе његово име. Године 1927. на Универзитету Колумбија саграђена је зграда Одсека за физику под именом Пупинова лабораторија. У овој згради, још за живота Пупина, 1931. године Харолд К. Јури открио је деутеријум, за шта је 1934. године добио Нобелову награду за хемију. Ту је почела и изградња прве нуклеарне батерије.
Аутор:
Н. Мрђеновић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
