3320 25. 9. 2015.
Ма шта кажеш
МЕДА БЕЗ БУВА
Лија Роџерс и Рајан Фленеган из Корнвола у Енглеској обичавали су да свако суботње јутро проводе на оближњој бувљој пијаци. Мало шетње, нађу неку занимљиву ситницу за мале паре, а још ако је лепо време, уживанција једна. Пре неку суботу Лији је запао за око љубичасти плишани меда. Продавац је за дотичну играчку тражио двадесет фунти, али како је цењкање једна од дражи мотања по сличним местима, пристао је и на двоструко мање. Кад је меда стигао у свој нови дом, Рајан је приметио етикету на којој је писало да је медвед из ограничене серије. Мала потрага по интернету, да би схватили да је медвед један од само сто комада, направљених у част принцезе Дајане, одмах након њене смрти 1997. године. А како ли су тек реаговали кад су спознали да тај и такав медвед вреди 62.000 фунти? И после кажу да је одлазак на бувљаке за залудне.
ПЕРНАТА СИРЕНА
Ватрогасна екипа из Мидлтона у Ајдаху добила је позив за интервенцију. Горела је једна кућа у предграђу. Пожар су пријавиле комшије, а ватрогасцима су објаснили да у кући највероватније нема никога, пошто су домаћини на путу. Ватрогасци су применили уобичајени поступак, пожар су споља гасили шмрковима. То и није дало неке резултате, греде су почеле да падају, кућа да се руши. Шеф екипе пришао је кући у пламену, да осмотри да ли је могуће спасти макар нешто. У том тренутку учинило му се да из пламена чује дозивање. Када је мало боље ослушнуо, схватио је да му се не привиђа, из пламена се стварно чуло дозивање. Цела екипа одмах је кренула у спасилачку акцију. Били си сигурни да се у кући налази нека старица, глас је био баш такав. Почну да је траже, под пуном опремом, с маскама и секирама у рукама, али нигде никог. На крају, у последњој соби, наишли су на папагаја који се упорно драо:
– Ватра! Помоћ!
Птица је извучена на сигурно, а опоравили су је уз помоћ маске за кисеоник намењене одраслим људима. Чим је дошла себи, почела је да опонаша ватрогасну сирену.
КРЕЗ ИСПОД МОСТА
Џон Хелсинки био је само један од многих бескућника са Флориде, САД. Овај шездесетдвогодишњак живео је три године на улици. Како је већ обичај међу бескућницима, својим цимерима испод моста није причао много о томе како је доспео међу њих, а ни њих то није превише занимало. Недавно су социјални радници заређали по местима где живе бескућници, покупили их и одвели у прихватилиште. При уобичајеној провери података приликом пријема, службеница која је проверавала Хелсинкија почела је да се уноси у екран рачунара: збунило ју је стање на његовим рачунима. Када је укуцала његов матични број, испоставило се да је бескућник у ствари прави богаташ. Појавио се један банковни рачун на који је Џон и заборавио, а на њему је било довољно новца да без муке проведе остатак живота. Када му је предочен налаз, одлучио је да суму подели са својим новим другарима јер, ако су га већ прихватили када није имао ништа, ред је да им се некако одужи. А боље прилике тешко да ће бити. ЖИВА КОСИЛИЦА
Запослени на аеродрому у Портланду у САД недавно су се нашли пред великом невољом. Уз саму писту ижџикљало је растиње непознатог порекла, а још већа тешкоћа је што том корову тешко да је могло да се приђе великим косилицама које су на аеродрому употребљавали у сличним (не)приликама. Управа је прво упослила раднике, а то се врло брзо показало као прескупо решење. Онда је неко видео рекламу у новинама и уобичајеном аеродромском особљу, од контролора лета до чистачица, придружило се неколико коза и лама. Ове животиње потичу из предузећа које их изнајмљује искључиво за одржавање травнатих површина по целој држави. Четрдесет коза и једна лама обучени су у светлеће прслуке, да пилоти обрате пажњу на њих. Лама је вероватно предрадник. У сваком случају, невоља је убрзо решена, а животиње су заслужиле ударничке значке, нема шта.
ТЕНИС У КАНАЛИЗАЦИЈИ
Кад се запуши канализација, у згради уме да буде прилично незгодно, а тек када се то деси у целом блоку... Управо ово искуство недавно су имали становници лондонског Челзија. Радници водовода су из овог помодног краја учестало добијали пријаве да из канализације допире несносан смрад. Кад су сишли у подземље, у првих неколико десетина метара није било ничег. А онда су наишли на чеп. То и није био баш обичан чеп, будући да је био тежак око 10 тона и величине „боинга 747”, што ће рећи да су се становници Челзија баш истакли у дисциплини бацања свега и свачега у канализацију. Чеп је морао да буде разбијен пнеуматским бушилицама, добар део цеви морао је да се мења, а штета је била око 400.000 фунти. Директор водовода је после изјавио да би, да се он пита, организовао принудне излете у подземље за становништво Челзија, па да види онда да ли би више икоме пало на памет да влажне марамице баца у тоалет. Тениске лоптице да се и не помињу.
Илустровао:
Стефан Мркић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
