Аугуст фон Макензен, један од последњих витезова 20. века, оставио је мноштво трагова на нашим просторима. Ово је прича о данима када је резервни потпоручник командовао команданту Групе армија...
У ставу мирно, покушавајући да издржи дуг испитивачки поглед седамдесетогодишњака усправног попут свеће, младић је на добром француском рекао:
– Господине фелдмаршале, резервни пешадијски потпоручник Јован Ненадовић ставља Вам се на располагање!
Главни командант немачко-аустријских снага на Балкану Аугуст фон Макензен, бркова као од тек опране беле вуне, на тренутак је скупио веђе и строгим, ваљда за њега уобичајеним гласом, запитао:
– Да ли сте Ви, господине потпоручниче, у неком роду с Алексом и Јаковом Ненадовићем?
– Да, господине фелдмаршале!
– Били су то јунаци. Читао сам о њима...
За тренутак је завладала ћутња и онда се фелдмаршал поново огласио питајући када мора да буде спреман за путовање.
– Прекосутра, у 7 часова, требало би да будете на пристаништу, господине фелдмаршале!