pisali ste

ЧУПАВО СЛОНЧЕ

„Забавниче”, има ли истине у тврдњи да су се мамути лињали?
ДРАГАН
Ариље
Рунасти мамути потичу од пре око 300.000 година и били су прилагођени да издрже изузетне хладноће ледених доба. Крзно се лињало као и код других приполарних зивотиња, као што су мошусно говече, ирвас или јак, тако да су имали особено руно. Састојало се од две врсте длака, ређа али дужа влас прекривала је фино руно које греје тело. Природњачки музеј у Београду има мамутове длаке дугачке око пола метра, а и гужвицу руна. Длакави мамути били су изузетно успешна врста, живели су од Шпаније до Северне Америке, и верује се да су били изузетно бројни. Праисторијски уметници цртали су их на зидовима пећина у Француској као дугодлаке али и без крзна .


ЈЕЗИК МОГ БАНАТА

Чуо сам да наш велики научник Михајло Пупин није дозволио да се објави први превод његове аутобиографије на наш језик па ме занима да ли је то тачно?
ГОРАН
Блаце
Тачно је. Аутобиографска књига нашег познатог проналазача Михајла Пупина (1854–1935) „From Immigrant to Inventor”, објављена 1923. и следеће године му донела Пулицерову награду за књижевност, није одмах угледала светлост дана у његовој отаџбини. Први превод, једног Осјечанина, Пупин није одобрио. Тог посла се латио и врло успешно га обавио Милан Јевтић (1880–1944). Овај новинар, преводилац и издавач родио се у селу Шиљаковцу код Барајева. После завршене гимназије у Београду Јевтић је студије, започете на Филозофском факултету, наставио у Бечу, одакле је 1905. године отишао у Америку где је остао пуних петнаест лета. Радио је као новинар у Њујорку, Питсбургу, Чикагу, Сент Луису, Кливленду и Сан Франциску. У градовима у којима је живео и радио уређивао је тринаест српских листова. Осим новинарством, бавио се књижевношћу и преводилачким радом.
Његову делатност брзо је запазио Михајло Пупин који се с њим спријатељио и материјално га помагао кад год се за то указала потреба. Убрзо после завршетка Првог светског рата Јевтић је напустио САД и дошао у новостворену југословенску државу. Настанио се у Великом Бечкереку (данашњем Зрењанину) и ту, марта 1920. године, преузео уређивање тамошњег листа „Банатски гласник”. Током 1928. године у наставцима је објављивао одломке из Пупинове књиге. За ово превођење добио је и ауторов благослов. Пупин је, наиме, у једном писму објављеном управо у „Банатском гласнику”, забележио:
„Драги Милане, примио сам твоје љубазно писмо од 6. јуна, а такође и превод две главе моје књиге. Ја сам превод прегледао и на неколико места поправио. Превод ми се више допада од другог превода из Осека јер је твој језик ближи мом језику који сам научио у Банату. Ако и остале главе буду као ове две, које си ми послао, онда ћу на сваки начин примити твој превод, а не онај из Осека и препоручићу га Матици.”
Јевтићев превод Пупинове аутобиографије, „Од пашњака до научењака” у потпуности је први пут објављен 1929. године у издању „Матице српске”