Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Живот је бајка – Мевлана Џелалудин Руми
ГЛАС КОЈИ ЈЕ



Већ осам векова његови стихови путују светом те не чуди да је био један од Гетеових узора. Био је, на свој начин, и претеча тумачења атома

илан свет слегао се 18. децембра 1273. године у град Конју како би са сузама испратили упокојеног Мевлану Џелалудина Румија. Један од највећих песника и мистика који је стварао на персијском језику оставио је аманет да га молитвама у исто време испрате муслиманске хоџе, јеврејски рабини и хришћански свештеници. Чин сахране назван Ноћ сједињења (Себул Арус) и дан-данас славе суфи дервиши из реда мевлана који је по њему и добио име. У времену када нас бомбардују подацима о сукобима у којима се немилосрдно убијају људи друге вере или „издајници-секташи” из сопствених редова, добро је сетити се речи које је Руми неустрашиво изговарао у јеку крсташких ратова и жестоких сукоба различитих учења у оквиру сваке од великих вероисповести:
    „Ја одлазим у муслиманску џамију и у јеврејску синагогу и у хришћанску цркву и свугде видим један олтар.”


Из полицијског архива
ЗАГОНЕТКА ПУТНОГ

Београд је био прилично миран град те 1933. године. Ипак, једно сурово убиство потресло је грађане
 


орђе Станковић је почетком тридесетих година био један од угледнијих трговаца у Кнез Михаиловој улици. Као призет, својевремено је добио да води продавницу дечје одеће „Беба”, иако је званични власник била његова жена. Продавница је била само једна од многих, док Станковић није разрадио посао и убрзо постао један од најбогатијих београдских трговаца. Због тога је његов нестанак изазвао велику пажњу.
   Тог 1. маја 1933. године је, као и обично, отворио радњу. Сређивао је робу с помоћницом, а онда је у једном тренутку из касе узео гомилу хиљадарки, ставио шешир и изашао напоље.


Биљке које су усрећиле свет
ЗА



Црни бибер, Piper nigrum
Порекло југозападни предели Индије
Свет је освојио током средњег века

Зачин злата вредан

   Када се Ђеновљанин Кристифор Колумбо, под шпанском заставом 1492. године упутио преко велике воде, циљ му је није био откриће Новог света већ да нађе поморски пут до Индије богате разним драгоценостима и зачинима, првенствено бибером, мирисним и љуткастим прахом који се добија млевењем или дробљењем ситних зрнаца, осушених плодова биљке повијуше. Крајем 15. века био је то најскупљи зачин за којим је чезнуо Стари континент.


Лице које је нашло писца
ПРКОСНЕ РОЛЕТНЕ



Својеглав, до крајности посвећен животу војника и у балканским и у Првом светском рату, Миливоја Анђелковића историја је незаслужено затурила. Све док није васкрсао у роману „Време смрти” Добрице Ћосића

ажан део приче, онај који можда најсликовитије говори о томе какав је војник био Миливоје Анђелковић, нигде није записан. Сачувало га је, на срећу, сећање најближих, породице. За „Забавник” га препричава Јован Плаовић, унук. Њему га је казивала мајка му Милица, кћи пуковника Кајафе, а њој се поверила њена мајка Бранислава. Отац је, по обичају, ћутао, војнички шкрт на речима.


Hogar



Jeste li već čuli da



... легендарни амерички кантаутор Боб Дилан најавио је да ће следеће године објавити албум обрада под називом „Сенке у ноћи”


Ma šta kažeš


                           ЗЕБРА НА ЗЕБРИ



Писали сте