Ma šta kažeš

                           ЗЕБРА НА ЗЕБРИ


И поред мера обезбеђења дешава се да нека животиња побегне из циркуса. Управо то се десило у немачком граду Битбургу. Одбегла је једна од главних циркуских атракција, зебра, очигледно нимало одушевљена тиме што више пута дневно мора да забавља публику, а остатак дана проводи у кавезу. У потеру се дала локална полиција. Одбегла животиња те величине не би требало да буде неупадљива у градском окружењу, али се потера нашла на муци. Полицајци су паркирали службени ауто на раскрсници, и неко време се у колима свађали да ли виде зебру или је у питању фатаморгана усред Немачке. Црно-бели бегунац стао је тачно на пешачки прелаз, у близини се налазило и острво такође обележено белим попречним пругама. И све то на непуних десетак метара од збуњених полицајаца. На крају је бегунац ипак враћен, а остала је прича о савршеном утапању у околину.

                           ОКО СОКОЛОВО


Снимање из птичје перспективе је врло сложен задатак за већину режисера. Не и за једног орла. Ренџери у аустралијској области Кимберли поставили су камере осетљиве на покрет не би ли снимили неке крокодиле. Када су после неког времена дошли да провере снимке, једне камере није било. Није да је превише важно, дешавало се и раније да животиње однесу понеку, шок је уследио после неколико дана када је колега ренџер из станице удаљене 110 километара пријавио да се баш та камера појавила код њега. После прегледа материјала, лопов је откривен. У питању је био орао који је дограбио камеру и одлетео. На срећу, камера је наставила да снима, па су потпуно ненадано добили фантастичне снимке области, све из птичје перспективе. На камери је чак остао забележен и тренутак како орао нежно спушта камеру. Право око соколово. Додуше, више орловско.

                            ЛЕТЕЋИ ЧОВЕК

„Да ли је то птица? Да ли је то авион? Не, то је Супермен!” Ова класична реченица из стрипова о Супермену мора да је прошла кроз главу посади авиона „ербас 320”, која је управо почела маневар за слетање на аеродром у Манчестеру. Неколико десетина метара испред авиона који је тада био на висини од 200 метара угледали су нешто што лети. Пилот и копилот су се погледали, па су брже-боље известили торањ контроле лета да се писти поред њих приближава и летећи човек. Они из торња мора да су се забринули за ментално здравље посаде.



Неидентификовани летећи објекат се онда приближио и торњу, па су онако сви заједно утврдили да се ради о падобранцу. Једино што нигде није било конопаца, падобрана или било каквог помагала те врсте. На крају, испоставило се да је у питању Гари Конери, познатији као „летећи човек”. Он је направио посебно одело, са крилима, у коме неко време може да једри, што је обилато користио на снимањима филмова, чак и на отварању Олимпијаде у Лондону 2012. године. Једино што је овај пут заборавио да се најави аеродромској контроли.

                       КРИЗА? НЕ, НИКАКО...


Ако не пази, човек може лако да се испече врућим чајем. Ако то избегне, шурење када стигне рачун у „Ројал чајна клубу” у лондонској улици Бејкер не гине. Тамо се служи вероватно најскупља шоља чаја на свету, од тричавих 180 фунти (1 фунта – 153 динара). Особље клуба тврди да се ради о најфинијем ручно браном лишћу чаја, а ту бербу је могуће извести само у једном дану у години, ваљда при повољном положају звезда. Онда се то лишће оставља да зри осамдесет година, па тек тада може да се приступи кувању, са водом загрејаном на тачно 85 степени. Можда малкице прецењена шољица чаја. Поготову када вам уз њу не следује кекс.

             ШТА ЗНА ДЕТЕ ШТА ЈЕ „ФЕРАРИ”

Деца за девети рођендан обично траже роботе, лутке, аутомобиле. Ово последње добио је син локалног индијског богаташа Мухамеда Керала. Додуше, није се радило о аутићу играчки, већ о правом „ферарију”. Поносни отац је сину годинама обећавао да ће за девети рођендан добити „ферари” који ће моћи да провоза около.



Када је коначно дошао тај дан, није било друге него да се обећање испуни. Клинац је остао без речи, као што би то вероватно и свако други, старији. Оно што је друге такође оставило без речи јесте што је слављеник одмах ушао у аутомобил, придружио му се и другар, и кренули су у пробну вожњу. Дародавац је појурио за „фераријем” у свом аутомобилу, али једино из жеље да целу вожњу сними. После је цео снимак окачио на „Јутјуб”, и то је био идеалан доказ за локалну полицију. Казне и затвора није га спасло ни уверавање да је његов син „одличан возач који је од своје пете године возио готово све аутомобиле из његове гараже, а никада није огребао ни један једини”.