3320 25. 9. 2015.
Писали сте
РЕЦИ, МАЦО, ОТКУД ТИ
Зашто су мачке постале кућни љубимци када људима ништа не пружају?ВЕЛИМИР, Београд
У праву си да мачке не дају месо, млеко, употребљиву длаку или крзно, не чувају кућу, нити могу да носе терет. И заиста, када ничим не доприносе људима, зашто спадају међу најомиљеније кућне љубимце на свету?! Усамљени ловци који искључиво једу месо и нису подложни наређењима почели су да се зближавају с људима у тренутку кад су људске насеобине почели да настањују пољски, потом кућни мишеви. Имајући у виду да мале мачке не могу много да им науде, људима вероватно није сметало њихово друштво. Можда су чак и охрабривали мачке да се задрже када су видели како се обрачунавају с мишевима и змијама. Такође је могуће и да су људи реаговали на „слатке” особине које су мачке имале – крупне очи, прћаст носић и велико округло чело, између осталог. Према овој теорији мачке су највероватније саме одабрале да живе с људима због прилика које су добиле за себе.
СВЕМИРСКА ФОНТАНАЧуо сам невероватан податак да неке звезде у космосу избацују воду. Да ли је то истина?
СЛАВКО, Падинска скела
Инфрацрвени телескоп „Хершелова свемирска опсерваторија”, део власништва Европске свемирске агенције, пронашао је 2011. године веома чудан природни процес у сасвежђу Персеј. У гасовитом звезданом систему који кружи око једне веома младе звезде (њена старост процењује се на свега 100.000 година) нашли су трагове великих количина молекула воде. Пратећи где је ова вода највише концентрисана дошли су до невероватног открића – воду је избацивала сама звезда! Загрејани до огромних температура, молекули воде бивају избачени брзином од 200.000 километара на сат у хладни међузвездани простор. Та вода зауставља се у облацима смрзнутих кристала леда тек на удаљености од пет хиљада астрономских јединица (која означава удаљеност Земље од Сунца и дугачка је око 150 милиона километара). Научници сматрају да оваква појава може да се догоди само у изузетно раним стадијумима развоја звезда и да не траје дуго.
ЕКОСИСТЕМ У ЈЕДНОЈ БОЦИДраги „Забавниче”, да ли је могуће да биљка живи без воде?
МИЛИЦА, Ариље
Биљке као кактуси, на пример, не живе без воде већ успевају да преживе дуга раздобља без кише. Самодовољан екосистем, без прилива воде, забележен је само у Великој Британији где је баштован Дејвид Латимер (80), још 1961. године посадио собну пузавицу (Tradescantia) у затвореној боци од 38 литара, која је и даље жива и у добром стању. Биљку је залио два пута, у време садње и 1972. године, пре него што је запечатио боцу. Латимер једино редовно окреће стаклени балон како би пузавица била равномерно изложена Сунцу. Tradescantia, коју је почела да проучава и НАСА, створила је сопствени екосистем. Влага у боци ствара капљице које теку низ зидове посуде да би их корен поново упио. Сунчева светлост омогава биљци да обавља фотосинтезу, неопходну у производњи енергије. Хранљиве материје црпи из опалог лишћа које трули на дну балона. Латимер тврди да свако може да направи такав екосистем. У велику стаклену посуду убаците мало земље, семе и децилитар и по воде, а природа ће се побринути за 
остало.ШТА ЧЕКАЈУ ВАНЗЕМАЉЦИ
Објасните ми Фермијев парадокс?
ЛЕЛА, Вршац
Фермијевим парадоксом назива се супротност између процењене високе вероватноће постојања ванземаљских цивилизација и недостатка доказа о вези с таквим цивилизацијама. Поставио га је 1950. године италијански физичар и нобеловац Енрико Ферми (1901–1954), а могући одговори су да ванземаљске цивилизације постоје и да човечанство није свесно тога, или да оне не постоје или су толико ретке да човечанство никада неће успоставити везу с њима. Ако те додатно занима ова тема, препоручујемо ти да на сајту Института за потрагу за ванземаљском цивилизацијом www.seti.org потражиш додатне могуће одговоре.
ЊЕГУШИ, КАРАЂОРЂЕ И ТИТО У ТАЊИРУЛетос сам на мору у Хрватској питала да ли могу да ми спреме карађорђеву шницлу и била је сјајна. Једино је у рачуну писало да је то загребачки одрезак. Занима ме да ли је то наш специјалитет, ко га је измислио, као и шта је то заправо титово јело и његушки стек.
НЕВЕНА Радовановић
Рецепт за карађорђеву шницлу смислио је двоструки првак Светских куварских такмичења Милован Стојановић, познат и као Мића или Професор, уз још око 200 ђаконија које раније нису постојале на јеловницима наших ресторана. Карађорђева шницла настала је 1956. у београдском ресторану „Голф” када је спикерка Радио Београда за руски језик наручила кијевски котлет. Како је професор Мића касније причао, пошто није било састојака за жељену наруџбину, „дрзнуо” се да препоручи нешто боље. У тренутку је смислио специјалитет с кајмаком, а када га је Рускиња питала како се зове, у духу панславизма и посебних односа Русије и Србије у трену је изговорио: карађорђева шницла. Касније се испоставило да је гошћа била снаха Јосипа Броза Тита, жена његовог старијег сина Жарка, да је похвалила кувара уметника и Мића је почео да кува за Тита. 
Милован Мића Стојановић, мајстор кухиње, са његушким стеком (слика доле)
Током каријере, како тврди, кувао је лично за сто осамдесет председника, краљева и других државника и дипломата. И данас кад се ужели кувања или га унук Матија позове да га нешто научи, дође код сина у ресторан у Првомајској улици у Земуну.
С јелом његушки стек освојио је 1986. године титулу светског првака, а титово јело је настало као резултат склоности некадашњег председника Југославије према гурманским укусима.
А за крај, ево и рецепата набројаних јела:
Карађорђева шницла
У излупану свињску шницлу ставити кашику кајмака, увити је, уваљати у јаја и презле и поново јаја, па испржити у фритези.
Његушки стек
Излупану јунећу шницлу напунити са 100 gr старог црногорског сира, 80 gr његушке пршуте и прстохватом мајчине душице. Преклопити као књигу и после печења на стек ставити куглу старог кајмака, скорупа.
Титово јело
Специјалитет од меса, поврћа и тестенине, али из, како каже, „поштовања према председнику Титу”, никад га нигде није промовисао, а може да се проба једино у ресторану „Мићина домаћа кујна”
Мића Стојановић истиче да гостима из иностранства увек ваља спремати јела с младим луком, старим белим сиром, кајмаком, ајваром, бундевом и киселим купусом које страни кувари ређе користе.
