Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



Да ли и даље постоји живот без паметних телефона, електронских порука и повезивања путем интернета, покушали су да сазнају они који су на такав живот навикли, оснивачи и запослени у Силицијумској долини
 


остоје људи који не памте када су прочитали неку књигу. Премда читају по цели дан! Али не држећи књигу у руци, већ седећи испред екрана.


Док су мушкарци почели да се удружују зарад лова, жене су то махом чиниле мислећи на плодност. Неки од обреда одржали су се и данас

Са обредног скупа једног од женских тајних друштава у САД

д самих почетака човечанства жена је била симбол плодности и раста. Управо због тих особина развијен је култ Велике Мајке Земље или Велике богиње. Жене су ступале у везу с Великом богињом и молиле је да им пружи снагу. Велика богиња била је предмет обожавања код многих народа, те тако и била поштована под различитим именима.  Најпознатија су Инана код Сумера, Изида код Египћана, Иштар код Вавилонаца и Астарота или Ашера код Канаанаца. Њој је придодаван мушки сапутник, па је тако њихово спајање симболично означавало размножавање.



Сваког лета, већ једанаест година, лето у Параћину почиње трком најмлађих који се надмећу у вештини брзог пузања



На старту трке – неко пузи, неко не пузи

ада почне да пузи, беба је први пут у животу у прилици да – у оквиру сопствених снага – испитује занимљиве појаве света око себе. То је без сумње врло срећно раздобље у животу. Разуме се, да би беба могла да пузи, потребно је да буде обучена на одговарајући начин. Колена морају да буду покривена. Бебе девојчице у сукњицама и хаљиницама, уколико су их родитељи удесили за шетњу, а не самостално кретање по поду, могу да се повреде. Јер, подлога није увек иста!


Ко је био јунак због којег је Бранислав Нушић заглавио робију у Пожаревцу и због чега је бугарски кнез спасавао и лечио непријатељског војника а грађани Софије молили се за његов спас


Грк по оцу Константину (који је први пут дошао у Београд 1837. као васпитач деце кнеза Милоша), Петар Раносовић задужио је Србију као сликар историјских националних тема. Прва његова слика, након студија уметности у Минхену као војног стипендисте, била је управо ова – „Катанић на Нешковом вису”, од које је сачувана само ова (данас у власништву Историјског музеја Србије), по свој прилици настала 1896. године. Прештампавана је и на дописне карте

и година није била заокружена откад је, указом министра унутрашњих дела Николе Христића, одлучено да се престане са сахрањивањем на Ташмајданском гробљу и да се покојници одсад имају смештати испод Звездаре, на Новом гробљу, а у тек ископану гробницу положени су, 29. априла 1887. године, земни остаци четрдесетседмогодишњег пешадијског мајора Мијаила Катанића. Без обзира што су на пригодном јастучету, тик испред ковчега, сијала висока одликовања – Таковски крст с мачевима V и IV реда, Медаља за храброст и руски Орден светог Станислава III реда – у погребној поворци није било много људи. Уз то, ваљда због удаљености гробног места, највећи део вратио се још с пола пута, а над раком човека о коме је доскора приповедала и Европа није изречено ни слово.



... процењује се да у Великој Британији на јавним местима има око шест милиона камера за надгледање, што представља око једне камере на једанаест Британаца


                  ЧУДОВИШТЕ ИЗ САКСИЈЕ




НЕЋЕ ДА МЕ КУПУЈУ!