3320 25. 9. 2015.
Бепско спортско надметање
ПУЗИ,
Сваког лета, већ једанаест година, лето у Параћину почиње трком најмлађих који се надмећу у вештини брзог пузања
На старту трке – неко пузи, неко не пузи
ада почне да пузи, беба је први пут у животу у прилици да – у оквиру сопствених снага – испитује занимљиве појаве света око себе. То је без сумње врло срећно раздобље у животу. Разуме се, да би беба могла да пузи, потребно је да буде обучена на одговарајући начин. Колена морају да буду покривена. Бебе девојчице у сукњицама и хаљиницама, уколико су их родитељи удесили за шетњу, а не самостално кретање по поду, могу да се повреде. Јер, подлога није увек иста! 
Успешно до циља уз „слатко навођење”
ко седмог или осмог месеца деца би требало да су у стању да пузе по поду. Убрзо, то чине великом брзином. Треба имати у виду да деца пузе на различите начине. Неке бебе пузе седећи, друге четвороношке, треће на коленима. Уосталом, начин није важан, сваки служи истој сврси: да одојче стигне до одређеног циља. Додуше, неке бебе никада не пузе. Само се једнога дана подигну на ноге и почну да ходају. У извесним случајевима и пре навршене прве године живота. У редакцији „Забавника” познат је случај данас трогодишње и за спорт обдарене Адријане Лукић која је у осмом месецу већ самоуверено ходала. Два месеца касније, нико више није могао да је стигне! На првом рођендану раздрагано је дочекивала госте и трчала наоколо.
то, Адријана не би могла да буде учесник летње трке беба која је од пре једанаест година установљена у граду Параћину. Јер, сада се у пузању надмећу дечица од десетак месеци до годину и по дана. Не почињу сви да пузе у исто време, нити сви проходају баш до првог рођендана! Али је извесно да маме и тате у Параћину вредно раде и вежбају јер им је стало да баш њихова беба покаже шта уме на уводној трци која означава почетак локалног Спортског лета. Тако је било и почетком јула ове године када је одржана пуз-трка. Могло би да се закључи да су учесници трке махом врло добро припремљени. На пример, једанаестомесечна Соња Срејић – која, када се не одмара, време у кући проводи углавном пузећи – вежбала је извесно време са мамом Иваном и на такмичењу се понашала врло одважно. Успела је да се домогне трећег места и такозване бронзе. Све бебе такмичари осим медаља добијају и играчке, слаткише, сокове. Уосталом, као и учесници трке старије деце – „Тата, мама, трчите са нама”. 
Најбржи такмичари параћинске трке са родитељима испред победничког постоља
то се беба тиче, оне се приликом трке углавном понашају врло озбиљно, премда се не држе пропозиција. Често залутају у „туђу” стазу, преврну се, или пак, не осећајући такмичарску напетост, једноставно седну и загледају се у даљину. Главно је да ниједна не устане и почне да трчи. Пузање је обавеза. Техника-слободна. Маме и тате чекају их на циљу, све је обезбеђено, центар града је за ту прилику затворен. Родитељи дозивањем покушавају да их призову како би бебе брже стигле на циљ. Неки машу чоколадицама, али стиче се утисак да бебе заправо имају своје виђење надметања. Ретко ко заплаче.
Уме ли такмичарка нешто да изјави после трке?
ознато је колико су бебе неодољиве и шармантне, па се овакве трке одржавају и у другим градовима света. По правилу, привлаче велики број врло разнежених посматрача. Сви им се диве. Трке беба у пузању спорадично се одржавају и у Новом Саду и Београду. А бебе се врло брзо свог тог спортског узбуђења не сећају! Сва је прилика да ће прва спортска трка, ипак, остати у подсвести.
Аутор:
М. О. - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
