Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива



                 
„Нема генијалности без присуства неког лудила”, истицао је најсвестранији и најученији грчки филозоф Аристотел. У случају неких мудрих и надахнутих великана науке и уметности, то је тачно, кажу медицински стручњаци. Ово су само неки од њих




        
Пливачки маратонац Адам Вокер стрпљиво је пливао према копну, освајајући талас по талас плаветнила Куковог мореуза, у водама Новог Зеланда. Пред сам крај трке из дубине је на њега јурнула застрашујуће велика бела ајкула. Где су сад они малопређашњи делфини?



ад се 22. априла овог пролећа отиснуо у воде Тасмановог мора, које новозеландско северно одваја од јужног тла те државе, Адам Вокер учинио је то рутински и по ко зна који пут у животу. Желео је још једном да докаже да је међу најбољим пливачима маратонцима и да му је савладавање водених препрека у крви. Дисциплиновани спортиста није могао ни да наслути шта ће му донети поновно пријављивање за „Оушн Севен челенџ” и каква му је изненађења судбина овог пута припремила...

       

Да ли је древни грчки песник Хомер заиста постојао, а ако није, ко је онда написао „Илијаду” и „Одисеју”, питају се већ вековима песници, филозофи и историчари књижевности



о је школска лекција коју ниједан ђак није заборавио. Проучавајући „Илијаду” и „Одисеју”, ученици су, хтели то или не, замишљали древног песника-певача, најстаријег упамћеног европског књижевника. По свој прилици, видели су га као слепог старца са брадом; његов поглед упрт је у даљину и попут необичног сведока, у дактилу и хексаметру говори о ономе што се некада збило. Да ли је носио штап или је у рукама имао само лиру? Или китару? Можда је био просјак? Да ли је био награђиван за своје певање? Одакле је дошао, колико година је имао када је написао „Илијаду”? Ко зна да ли је уопште био слеп!? Не зна се да ли је имао породицу, жену и децу, или је био уклети песник попут Бодлера?  Укратко, о животу грчког уметника из 9. или 8. века пре наше ере, ништа се готово не зна.

                

Официр Васа Мијатовић подигао је сабљу и дао знак стрељачком воду да пуца у осуђене за смрт кнеза Михаила. Следећег трена и сам се нашао на земљи, мртав. Овај призор детаљно је описан у роману „Убише књаза” Жике Лазића. Да ли је писац имао упориште у стварном догађају?
ржавни тужилац, члан варошког београдског суда, г. Никола Г. Недељковић, овако је на седници тог суда од 14. јуна 1868. године почео читање оптужнице против завереника оптужених за убиство кнеза Михаила М. Обреновића III које се догодило у Кошутњаку, петнаест дана раније, 29. маја:
  „Пред вече око 6 сах. Кнез Михаило оде у Топчидер и управо у Кошутњак, где су на скоро са њим дошле његова стрина г-ђа Анка Константиновић, кћи г-ђе Томаније, и њена ћерка г-ђица Катарина. С овом родбином својом упути се право к обичном месту, где га зликовци очекиваху, не имајући у пратњи својој никога више до једног ађутанта г. капетана Светозара Гарашанина и једног послужитеља Миту Тимарчевића. Кнез иђаше напред с г-ђицом Катарином. Мало за њима ишла је г-ђа Анка, за овом на дванаестину корака г-ђа Томанија, коју са старости њене вођаше под руку ађутант г. Гарашанин. А послужитељ Мита беше иза њих заостао још за десетину корака.





... по ослобођењу од Турака, кнез Милош Обреновић је насеље на ушћу Колубаре у Саву спалио и оно је названо Палеж. Мештани су владара замолили да им дозволи да га прексте у Обреновац, што је он и учинио указом од 7. децембра 1859. године


                   ГЛЕЧЕРИ У ДВОРИШТУ





                   ГЛЕЧЕРИ У ДВОРИШТУ





ПАД


Знима ме како се спасавају морнари када са супертанкера падну у море?

НИКОЛА
Костолац