Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива




Остаци аустроугарског монитора „Бодрог” с којег су 1914. године испаљене прве топовске гранате на Београд, чиме је почео Први светски рат, данас се налази на обали Дунава код Аде Хује. Брод је три пута потапан и вађен, а сада служи као привремени пристан.



ва дана пре објаве рата аустроугарска флотила сакупила је своје снаге. У саставу главнине на Дунаву, у оперативној бази у Земуну, поред монитора „Темеш”, „Самош”, „Кереш” и три патролна чамца, нашао се и монитор „Бодрог”. Бомбардовањем Београда с овог монитора, у 23.00 часа 28. јула 1914. године, Аустроугарска је почела Први светски рат.
    Током 1914. године монитори су без већих губитака и оштећења уздужном и бочном ватром подржавали операције аустроугарских снага, рушили места дуж обала и успешно продирали из Дунава у Саву, дефилујући поред одбране Београда која није имала начина да им се супротстави. Српска војска није имала своју флотилу, а пољска артиљерија није могла с успехом да се бори против монитора. Уз то, није било брзометне артиљерије већег калибра, великих почетних брзина и положене путање.


Чувени француски песник истакао се и као изузетан ликовни критичар и претеча модерних схватања. С много храбрости неке тада признате сликаре називао је „мазалима”, а непознате или исмеване генијима. И док је наглашавао важност боје у сликарству, своју косу је (далеко пре панкера) бојио у зелено!


з свог оца Франсоа, који је пре пензионисања радио као кустос Луксембуршког дворца и аматерски сликао, Шарл Бодлер (1821–1867) је још у детињству заволео уметност. Од малих ногу често је цртао и са родитељима посећивао музеје. На жалост, у шестој години изгубио је оца, а годину дана касније и пажњу мајке Каролине, која се преудала за једног официра. Нови удар доживео је када су га из Париза послали у Лион на школовање, где је живео у пансиону. Некад мажен и пажен, питао се да ли га је обожавана мајка, коју је гледао као „идола и друга”, одбацила и издала? Дуго је осећао тугу и „самоћу у срцу”, па је из ината слабо и нередовно учио. Касније, на колеџу Луја Великог добио је награду за латинске стихове, али одатле су га избацили 1839. године, јер је одбио да професору преда ђачку цедуљицу.


Једини странац на листи „300 најзначајнијих Немаца”, направљеној пре неколико година, рођен је у Србији. Поред Гетеа, Баха и Канта, нашао се и Гојко Митић



рајем педесетих и почетком шездесетих година двадесетог века, у тадашњој СФРЈ почели су масовно да се снимају филмови у страним копродукцијама. Били су то углавном велики, историјски филмови, са раскошним костимима, гомилом статиста, од „Дугих бродова” па даље. Стане филмаџије волеле су да снимају на овим просторима, све је било далеко јефтиније него на Западу, локације одличне, а екипе врло стручне, од техничара до каскадера, дублера и статиста.    
    Велики број тадашњих снажних и спретних момака на то је гледао као на пустоловину, забаву или доказивање, а све то на крају неко и плати. Међу њима се нашао и Гојко Митић, рођен 1940. године у селу Стројковцу поред Лесковца.



У почетку, политичке разлике и припадност одређивали су богови, затим свештеници и цареви, потом племство и богаташи и напослетку народ (уз помоћ интернета)



оже ли се уопште живети без политичких странака?
Можда ћемо то врло брзо открити! Једно је извесно: не заваравајмо се да су се умешале у живот само нама. И тек сада. Политичке партије постоје од древних времена. Још од 2. миленијума пре нове ере када је вавилонски бог Мардук, онај који је, према легенди, створио цео свемир, дошао у сукоб са другим месопотанским богом Енилом. Наравно, ваља имати у виду да се тада није побеђивало на политичким изборима, сличним данашњим. У та давна времена супарници су изгарали у некој врсти верско-космичких сукоба. Јер, порекло политичких партија, организованих група за освајање и одржавање политичке власти и моћи, потиче из времена теократије, што значи од првих облика верске владавине.



Правилом службе Војске Србије, из априла 2012. године, утврђено је да војна лица мушког пола морају да буду уредни, обријани и подшишани. Ношење бркова је дозвољено, али не смеју да прелазе линију спајања горње и доње усне и могу да буду свега центиметар шири од ширине горње усне. Некада је било другачије.


ем што су били српске војводе, неустрашиви команданти армија и херојске војсковође у бројним ратовима за слободу Србије у 19. и 20. веку Радомир Путник, Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић имали су још једну заједничку особину. Бркове. Додуше, тај лични детаљ, украс мушког лица, красио је у оно време све, или готово све мушкарце, ратнике поготову. Сви српски владари у последња два века, кнезови и краљеви обе српске династије, Карађорђевићи и Обреновићи, имали су бркове. Неки од њих носили су и браде. Довољан је и летимичан поглед на старе фотографије, бројна и срећом сачувана, сведочанства времена прошлог да се уверимо да су бркови били готово обавезан детаљ на лицу сваког официра српске војске. И не само њих, већ и припадника других државних служби у Србији.



...Византијско царство трајало је тачно 1123 године и 18 дана, од 11. маја 330. до 29. маја 1453. године, од свечаног проглашења када је цар Константин Велики обавио освећење града под именом „Нови Рим који је Цариград” до турског освајања под султаном Мехмедом II Освајачем



               ПРЕДЕ И СРЕЋНА И ТУЖНА




ИМЕ РУСКО ЗА ДРВО ЈАПАНСКО

Молим вас да ми одговорите шта је то павловнија?