3320 25. 9. 2015.
Ma šta kažeš
ПРЕДЕ И СРЕЋНА И ТУЖНА
Сви знамо да мачка преде када је задовољна, али је мање познато да то чини и када је уплашена. Поједини научници сматрају да маца преде кад је нападнута, јер жели да стави до знања противнику да га се не боји. Други су открили везу између предења и здравља костију. Према тим истраживањима, мачке морају да преду како би очувале савитљивост костију и зглобова. Како било, ова мачја песмица благотворно делује на људе а, осим домаћих мачака, тај дар краси и звери.
ДА ЛИ СУ ЗАИСТА МАЛИ И ЗЕЛЕНИ 
Иако није доказано да ванземаљци постоје, ми их, захваљујући делима седме уметности, увек замишљамо као зелена човеколика бића, с великом главом и крупним очима. Научници тврде да смо у заблуди, јер у свемиру има безброј планета, на којима владају потпуно другачији услови живота од наших, земаљских. Угљеник је градивни елемент, готово свих живих бића на Земљи, тако да би нам живот без њега био немогућ. На другим планетама нема угљеника, већ то место, претпоставља се, заузима силицијум, што изискује постојање сасвим другачијих облика живота. Према тим сазнањима, наше комшије из космоса су гломазни и снажни, имају крила, а споразумевају се мислима и електроталасима. Дакле, заборавите на принцезу Леју из „Звезданих ратова”, јер је очигледно да нам нису ни налик.
БЕЗ ВОЋА И ПОВРЋА, МОЛИМ!
Стручњаци нас свакодневно упозоравају да уносимо што више свежег воћа и поврћа у организам. Ово правило заобишло је Ескиме, који живот проводе оковани снегом и ледом, па њихова исхрана не укључује воће и поврће, већ масти и протеине животињског порекла. Упркос томе, они мање оболевају од срчаних сметњи, високог притиска и других болести изазваних масном храном. Иако не уносе угљене хидрате, Ескими кроз сирову рибу, месо фоке и кита узимају довољно витамина. Кувањем и пржењем месо губи на квалитету, тако да је тајна дуговечности Ескима у исхрани сировим месом. ЉУДИ УМЕСТО ЖИВОТИЊА
У зоолошким вртовима некада су показивани и људи, обично они са душевним или телесним недостацима, али и староседеоци Северне Америке и Аустралије. Овај сулуди обичај био је познат још у 16. веку, а бројни посетиоци у томе нису видели ништа лоше. Ипак, највише таквих зоо вртова било је крајем 19. и почетком 20. века. Житељи средњовековне Европе знатижељно су се гурали око кавеза са заточеним Татарима, Индусима и Турцима, док су колонијалним освајачима најдражи заробљеници били Индијанци и Африканци. Пигмеј Ото Бенг из Конга завршио је 1906. године у кавезу с мајмунима Њујоршког зоолошког врта, пошто су Белгијанци побили цело његово племе. Ниским растом и избрушеним зубима привлачио је огромну пажњу, а бахати људи су га исмевали и понижавали. Иако ослобођен, после извесног времена, Ото се убио када је схватио да се никада неће вратити на своје афричко тле.
ЗАШТО ВОЗИМО ДЕСНОМ СТРАНОМ
У феудалној Европи пешачило се и путовало левом страном да би се, у случају опасности, лакше употребио мач, који се држао у десној руци. Оружје је било неопходно јер је неизвесност вребала на сваком кораку. Тако је било све до појаве Наполеона Бонапарте. Он је био леворук и више му је одговарала вожња десном страном, јер је левом руком држао бич, а десном управљао дизгинама. Донео је закон о томе, најпре примењен у Француској, а после Наполеонових освајања и у осталим земљама Старог континента. Ипак, Енглези су задржали старе навике које су и данас на снази у готово свим деловима света у којима су постојале британске колоније.
Илустровао:
Владимир Јевтић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
