3320 25. 9. 2015.
Украс мушког лица или доказ зрелости
БЕЗ БРКОВА СЕ
Правилом службе Војске Србије, из априла 2012. године, утврђено је да војна лица мушког пола морају да буду уредни, обријани и подшишани. Ношење бркова је дозвољено, али не смеју да прелазе линију спајања горње и доње усне и могу да буду свега центиметар шири од ширине горње усне. Некада је било другачије.
ем што су били српске војводе, неустрашиви команданти армија и херојске војсковође у бројним ратовима за слободу Србије у 19. и 20. веку Радомир Путник, Живојин Мишић, Степа Степановић и Петар Бојовић имали су још једну заједничку особину. Бркове. Додуше, тај лични детаљ, украс мушког лица, красио је у оно време све, или готово све мушкарце, ратнике поготову. Сви српски владари у последња два века, кнезови и краљеви обе српске династије, Карађорђевићи и Обреновићи, имали су бркове. Неки од њих носили су и браде. Довољан је и летимичан поглед на старе фотографије, бројна и срећом сачувана, сведочанства времена прошлог да се уверимо да су бркови били готово обавезан детаљ на лицу сваког официра српске војске. И не само њих, већ и припадника других државних служби у Србији. Да су брада и бркови несумњиве родне особине, које мушкарца одвајају не само од жена, већ и од младића, позната је чињеница, али присутна је, наравно, и мода.
Седам дана без бријања
Древни украс мушког лица био је у ранијим временима несумњив симбол мужевности, ауторитета, снаге, па и непокора. Али не само то. Бркови и брада били су и одраз одређеног друштвеног положаја. Носили су их владари, племићи, војници, хусари, фрајкорци, хајдуци, филозофи, глумци у златно доба Холивуда, музичари, политичари, писци... Кад се време променило, кад је у Србији 20. века овладао талас европејства, најпре су дуга брада и зулуфи, а затим и неумерени бркови почели да се повлаче. Додуше, не и из државних служби.
На Истоку бркови и брада још су доказ мужевности с којим се није шалити. Бркови и брада у неким источним земљама и народима, попут Индије, Пакистана, Авганистана, имају и верску симболику. Тако је Сикима, на пример, обавеза да гаје барем бркове, ако већ немају браду.
Колико су бркови постали важни доказује и чињеница да многа велика предузећа, да не говоримо о државним установама, у свету и код нас, поклањају пажњу не само начину одевања и понашања на радном месту, већ и дужини косе, браде и бркова. У сваком случају, од запослених се тражи да бркови и брада буду неговани и не предуги. Тамо где су прописи строжи, на пример у војсци, полицији, или државној администрацији кола се „ломе” на бради, па се њено ношење не дозвољава, док се брковима „гледа кроз прсте”. Тако је и у нашој војсци.
Правилом службе Војске Србије, из априла 2012. године, утврђено је, између осталог, да војна лица мушког пола морају да буду уредни, обријани и подшишани тако да зулуфи досежу највише до половине уха, а да коса не пада на уши и крагну одеће. Ношење бркова је дозвољено, али они морају да буду одређене ширине и дужине. Не смеју да прелазе линију спајања горње и доње усне и могу да буду свега један центиметар шири од ширине горње усне. Негована краћа брада (која омогућава правилно стављање заштитне маске) дозвољава се војним свештеницима, док се од других војних лица тражи да им лице буде обријано. Кад је реч о цивилним лицима на служби у Војсци Србије, дозвољено је ношење неговане косе и браде дужине до пет центиметара. Лицима у резервном саставу, док су на дужности у Војсци Србије која траје до седам дана, дозвољава се ношење неговане косе и браде дуже од пет центиметара.
Како је то код других
Европске војске различито утврђују спољни изглед својих припадника. Док је у Аустрији, Данској, француској Легији странаца, Немачкој, Шпанији... дозвољено ношење и браде и бркова, наравно дотераних и уредних, у Русији, Грчкој, Ирској, Турској... активном војном особљу није дозвољено ношење браде. Брковима се, углавном, свуда гледа кроз прсте. У неким земљама, попут Италије, Холандије, Шведске, за ношење браде тражи се (и добија) изричита дозвола. У многим земљама могућност припадника војске да носе браду и бркове зависи и од рода или вида у коме служе.
Правилима службе у црногорској војсци утврђује се да бркови на лицу војника не смеју да прелазе горњу усну, док дужина зулуфа може да буде само до половине ушију. За разлику од редовних припадника војних јединица, резервисти и цивили у Војсци Црне Горе могу да имају чак и браду од недељу дана. Некада није било тако. Пре Првог светског рата, на пример, црногорски официри и подофицири могли су да имају знатно дуже бркове, а брада је пре била правило, но изузетак.
У Војсци Босне и Херцеговине је слично. Правилником који уређује одевање и изглед припадника оружаних снага те некадашње југословенске републике, брада је у војсци забрањена. Неуредан и необријан војник не може да уђе у касарну, чак и ако је верски службеник који спроводи муслиманске верске обреде. У Хрватској војсци стање је либералније, иако не и једнако за све припаднике. Правилником о служби у у Хрватској војсци предвиђено је, наиме, да коса официра, подофицира и професионалног војника редовне војске, не сме да прелази крагну униформе и да буде дужа од пет центиметара на темену, док бркови и брада (не дужа од пет милиметара) морају да буду уредни. Припадницима гардијских и специјалних јединица, међутим, ношење браде није дозвољено.
Нема правила
Иако постоји у многим армијама, посебно европским, брада је и даље више изузетак, него правило. Она је, мада не из свих родова војске, протерана из оружаних снага Аустрије, Финске, Велике Британије, Руске Федерације, Румуније, Шведске, Ирске... Иако је у појединим војним јединицама тих земаља ношење браде дозвољено под одређеним условима и уз посебне дозволе, сматра се да су њихове војске у начелу „ћосаве”. У Ирској, рецимо, припадници војске не смеју да носе ни бркове. У холандској армији ношење браде дозвољено је само уз посебно одобрење команданта јединице, док се за пуштање бркова таква дозвола не тражи. У Норвешкој војсци ношење браде је у начелу забрањено, осим ако је војник с брадом примљен у јединицу, или ако, из здравствених разлога, тражи и добије посебну дозволу команданта. Прећутно, ношење браде дозвољено је припадницима норвешких јединица у Авганистану.
Српска и црногорска војска 1914. године на такозваној француској карти под насловом „Европски рат 1914. године”
У Француској војсци ношење браде дозвољено је у Легији странаца и у морнаричким јединицама, док је у другим родовим забрањено. Некада, наравно, није било тако. Још у Наполеоново време ношење браде било је, међу официрима и војницима победничких француских корпуса, веома пожељно. Од њих су, у то време, различите комбинације браде и бркова преузеле и друге војске, попут аустроугарске, баварске или италијанске. Данас у оружаним снагама Италије браду могу да имају само припадници протоколарних, гардијских јединица, као и у финској армији, где је пуштање браде и дугих бркова у начелу забрањено. У Данској војсци је, напротив, сасвим другачије. Тамо припадници протоколарних јединица морају да буду глатко избријани, док се ношење бркова, па и краће, дотеране, браде у начелу дозвољава. Припадници Бундесвера, немачке војске, с друге стране, одавно могу да носе браду која мора да буде уредно подшишана, а сада им је дозвољено чак и умерено тетовирање. Творци правила службе у немачким оружаним снагама сматрали су да је важно напоменути да „војник који жели да пусти браду, то мора да учини током годишњег одмора”, како би, по доласку у јединицу, већ била уредно обликована. Поред тога, брада мора да буде уклоњена ако омета стављање заштитне маске на лице, односно уколико спречава њено исправно приањање.
У Грчкој војсци брада је дозвољена припадницима морнарице, а осталима само уредно подшишани и дотерани бркови. Иако је брада међу грчким суседима, Турцима, обичајно и веома омиљено обележје мушкараца, она је у војсци забрањена. Баш као и у оружаним снагама Велике Британије, где је брада, у начелу, изузетак. За њено ношење потребна је посебна дозвола командујућег кадра која се, по правилу, тешко добија. С друге сгране, у најомиљенијем, по некима и најјачем виду тамошње војске, морнарици, ношење браде и бркова је, по обичају, дозвољено. Уз малу ограду, ношење само бркова у британској морнарици није допуштено.
У шпанској војсци наредбодавци нису били толико искључиви. Тамо је лични изглед припадника оружаних снага прилагођен обичајима, па се догађа да припадници исте јединице, распоређене у различитим крајевима земље, изгледају сасвим другачије. Док су једни глатко обријани, други, поред браде и бркова, могу да имају и, за војне норме, неуобичајено дугу косу. Разлог за то су напори шпанских војних стратега да њихови војници што мање одударају од становништва.
Верски разлози
Брада је у муслимана не само родно обележје, или украс мушког лица, већ и показатељ верског убеђења. Због тога је чест случај да војске муслиманских земаља допуштају ношење браде. Донедавно је тако било и у оружаним снагама Ирака, где је, првенствено из верских разлога, било дозвољено ношење браде. Од скоро, међутим, брада је протерана и из ирачке војске, што је изазвало гнев муслиманских верника, посебно међу рођацима активних припадника војних јединица. Поборници промена истичу да је управо независност војске од ма које верске или партијске припадности разлог протеривања браде у неким муслиманским земљама.
У Индији је припадницима појединих националности у војсци и полицији, ипак, дозвољено ношење браде. Реч је о Сикима, чија вера не дозвољава шишање браде и косе коју, без изузетка, носе испод турбана. Ношење браде у индијској војсци дозвољено је и припадницима специјалних јединица, попут командоса, док је у морнарици тако нешто могуће само уз посебно одобрење команданта или вишег официра. У Ирану, где прописи о изгледу припадника оружаних снага, по правилу, нису тако строги, ношење браде дозвољено је у многим родовима и јединицима војске, али се од маринаца захтева да увек буду глатко избријани. Тек да би се разликовали и по изгледу, а не само по војничким способностима.
Мађарски, грузијски, молдавски и српски хусари у руској војсци. Наш седи у плавој униформи
Док у либанским и сиријским оружаним снагама брада није дозвољена, у Пакистану јесте. У тој муслиманској земљи, уз посебну дозволу војних команданата, официри и подофицири могу да имају чак и дуге бркове, обичајно обележје многих екстремнијих верника. У ваздухопловним и пешадијским војним јединицама оближње Сри Ланке ношење браде није допуштено, док је у њиховој морнарици, с друге стране, забрањено ношење само бркова, а комбинација браде и бркова је дозвољена. Брада је допуштена и припадницима командоских и других специјалних јединица војске Сри Ланке, када су прекомандовани ван матичних касарни. У израелској војсци ношење браде је забрањено, сем уз посебну дозволу, ако се тражи из верских, а понекад и из здравствених разлога. Треба нагласити да је рок важења тако добијене дозволе једна година и да по истеку тог времена брада мора да буде обријана. Или добијена нова дозвола.
Аргентински симбол достојанства
На америчком континенту слично је као и у другим деловима света. Међу земљама у којима војницима није дозвољено да носе браду, бескомпромисном променом става и оштрим прописима издвајају се Сједињене Америчке Државе у којима је, посебно у морнарици, артиљерији и пешадијским јединицама, све до осамдесетих година 20. века у начелу било дозвољено ношење браде. Данас се у америчкој војсци то не дозвољава чак ни изузетно, мада се тако строга забрана, на снази од средине осамдесетих, не поштује баш увек. Посебно је то видљиво на бродовима и подморницама измештеним ван САД, као и у јединицама у мировним мисијама. Последњих година ношење браде одобрава се, веома ретко додуше, из верских разлога.
Глатко обријано лице аргентинског војника било је, све до краја 20. века, знак дисциплине, увежбаности и поштовања војничке субординације, да би у модерно време, попуштањем стега, брада постала препознатљив симбол достојанства, посебно међу вишим официрима. Иако протокол и даље тражи да припадници аргентинске војске буду глатко избријани, све их је више с уредно негованом брадом и брковима. У оружаним снагама Бразила професионалним припадницима, односно официрима и подофицирима копнене војске, морнарице и ваздухопловства ношење браде није дозвољено, а регрутима су забрањени чак и бркови. У канадској војсци ношење браде је забрањено, сем из верских или медицинских разлога. Под одређеним условима брада је дозвољена на лицу припадника протоколарних и инжињеријских јединица. Слично је и у Аустралији, где је у војсци дозвољено само ношење уредно поткресаних бркова, док је брада обичајно обележје припадника инжињеријских јединица.
На крају, да се вратимо себи. Време у коме живимо, по свему судећи, не тражи и не подразумева космате, бркате ратнике. Ипак, није ли повратак обичајима српског народа и српске војске, чему смо сведоци готово свакодневно, прилика и за исправљање (пре)строгог става о забрани ношења браде у Војсци Србије? Јер време идеолошких супротности, зарад којих се од нових носилаца власти тражило да се и физички разликују од претходника, остало је, ваљда, иза нас.
Аутор:
Душан Глишић - Пријавите се или се региструјте да бисте слали коментаре
