Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна :: Архива

Архива




Пиће богова
ЖИВОТ, СМРТ


Настала је још пре 4000 година на огњиштима древних Олмека. Била је намењена боговима и краљевима и готово никада није прављена у чврстом облику.

околада је уобичајена посластица нашег времена. Ту нема никакве тајне, неке су добре неке мало лошије, и све су увек упаковане у разнобојне примамљиве омоте. Отворимо, поједемо и некако нам је лепо. Чоколада данашњице је свеприсутна. Обично је поклањамо некоме кога волимо и до кога нам је стало. Чак и када смо тужни и желимо сами себе да ободримо једемо чоколаду. Међутим, иза ове лепршаве бајковите творевине стоји једна сасвим другачија прича и једна дуга и често не тако безбрижна историја стара четрдесет векова.


Живот је бајка – Бела Барток
ОСЛУШНИ МНОГОНАРОДНИ



Славни композитор и пијаниста волео је мађарску изворну музику, али је открио да су и мелодијске ризнице других баштина толико испреплетене да је могуће говорити о светској музици, ономе што данас називамо – world music

оследњих осам година живота у Мађарској, пре него што ће због надирућег нацизма заувек напустити Будимпешту и Европу, композитор Бела Барток (1881–1945), са другом женом, пијанисткињом Дитом Пастори и сином Петером, провео је у изнајмљеној пространој вили у Будиму. Кућа, данас Музеј Беле Бартока и место где се одржавају концерти и предавања, тада се налазила на самом обронку града. Шума је готово дотицала њену капију. Било је јасно да је професор клавира на будимпештанској Академији чезнуо за миром. У дворишту виле налазио се мали амфитеатар, окружен дрвећем, намењен камерним концертима у природи. Барток је био познат као човек који није кадар да прави икакве компромисе. Био је посвећеник. То га је често доводило у сукоб са политичким и другим властима. Уметност је сматрао узвишеном делатношћу. Зато је презирао сва званична уметничка надметања. Наиме, Бела Барток, творац је чувене изреке: „Такмичења су за коње, а не за музичаре!”


Једина легенда о снегу
ЦРВЕНЕ ПАХУЉЕ ЗА


Древна швајцарско-италијанска прича која говори о томе како је некада давно, због себичности становника једног богатог планинског града, снег неумитно падао толико дуго, да је створио ледени планински венац



ва зима у нашим крајевима почела је веома стидљиво. Без снега и вејавица. Што наравно не значи да ће тако бити до краја најхладнијег годишњег доба. Све одједном може да се промени! Довољно је погледати шта се дешава у другим крајевима света. Тамо где би клима требало да буде слична, она је готово сасвим супротна. Као да је реч о јужној и северној хемисфери! Климатске промене данас је тешко пратити!   
   Можда је и у давна времена било исто?
    Да велики снег може да изненади, говори и легенда која долази из Алпа. Реч је о повести како је настао Монте Роза, односно истоимени планински масив. Реч је о најдужем масиву Алпи и другом по висини. На овој планини налази се највиши врх у Швајцарској. Познат је по својој источној страни односно обронку Макуњага, највишем обронку Алпа и једином који је безмало хималајске површине.


За читање и уживање / Бранко Млађеновић и Мирјана Ђурђевић
КРЧЕДИНСКА

   

ред замандаљеном љубичастом капијом у Миленка Вуксана 10 владала је општа медијска фртутма. Репортер карловачког „Гласа паора” покушавао је да сазна нешто од колегинице из „Крчедин њуза”, или бар да искористи њене везе по комшилуку. Хонорарац „Сланкамен дејлија” намештао је лоповске шапе фотографу, такође хонорарцу, они су увек препуни ентузијазма, али је овај успевао да преко зида услика једино потпуно опустелу авлију. Волонтерка радија „Воис оф Бешка” потурала је под нос микрофон случајним пролазницима, ако су били случајни а не сеоски радозналци, и умало се сјендечила услед клецања колена када је схватила да пред њом стоји нико други до легендарни новинар и ТВ лице Блажо Поповић! Управо је искочио из комбија независне продукције „Цунцукрет” и освртао се збуњено:
    – Ко је председница села? С њом имам договор...


С добитником књижевне награде Политикиног Забавника
ЉУБАВ ЈЕ ЈАЧА И


Роман „Чарна и Несвет” Угљеше Шајтинца пре свега је дубоки наклон доброти, пријатељству и љубави у коме се дешавају свакојака чудеса каква бисмо волели да буду толико обична да их и не примећујемо
очело је овако:
   „То је птиче било необично још као јаје у гнезду. Друга јаја, обично још једно, јер тако је то код врана, ни по чему се нису разликовала једна од других.
    – Погледај, Црниша – говорила је њена мати врана њеном оцу, који је такође био врана, али мушког рода – ово дете, мислим јаје, потпуно је другачије од свих наших досадашњих јаја која сам излегла. Некако је све на туфне. Видиш те мале црне тачкице...
    Вранкица је могла да чује како тихо пуцкета љуска јајета које је лежало под њеним крилом. Оног јајета на мале црне туфне. До јутра је чекала мати да се из мале пукотине помоли кљунић њеног птића.
   И би тако. Излеже се Чарна.”


Hogar



Јесте ли већ чули да




... велики писац Иво Андрић (1892–1975), изузетан зналац нашег језика, увек је уз своје рукописе имао неколико сјајних лектора, од Вере Стојић до Драгице Стојанов


Ма шта кажеш


                  И ЊИМА ЈЕ ПРАЗНИК




Писали сте


ПУН МЕСЕЦ, ПУНО И СРЦЕ

Какав то утицај Месец има на човека ?

АЊА
ВАЉЕВО