3320 25. 9. 2015.
Писали сте
ПУН МЕСЕЦ, ПУНО И СРЦЕКакав то утицај Месец има на човека ?
АЊА
ВАЉЕВО
У нашем организму постоји хормон који се зове мелатонин, и он утиче на наш сан. Научници тврде да Месец има значајан утицај на нас, посебно на оне који те промене могу да осете као промену расположења или сна. Постоји научни доказ да су људи, када је Месец пун, склонији насиљу и агресији, раздражљивији су и чешће долази до несрећа.Сем на наше расположење Месец утиче и на климу. Некада се олуја могла најављивати само по изгледу ауре која окружује Месец. Астролошки гледано, кретање Месечевих мена утиче на емотивно стање људи.
Не кривите Месец
Такође, највише се верује да Месец (као астролошки симбол) утиче на нас највише због тога што се човеков организам састоји већим делом од воде, а у астрологији Месец је онај који „влада земаљским течностима”, па се поставља питање да ли је могуће да је човек изузетак. Неки лекари тврде да на дан када је Месец пун не би требало обављати никакве интервенције или операције, ићи код зубара. Исто тако се верује да су
жене осетљивије када је пун Месец, па и мушкарци постају осећајнији.ШТА СЕ КРИЈЕ У ВУЛКАНУ?
У броју 3229 читао сам о постанку живота „у Земљи”. Ту сам нашао појам „археја”. Знам да је то прокариотски организам, али ништа више, па бих те замолио да ми објасниш.
ЛАЗАР,
БРЕСНИЦА, ЧАЧАК
Живот и где га не очекујеш
Застарело је мишљење по коме се археје сврставају заједно с бактеријама и другим прокариотима, односно једноћелијским организмима без једра и ћелијских органела. Научници су схватили да археје имају засебну еволутивну историју и да показују знатне разлике у поређењу с другим сличним видовима живота. Археје су, иначе, по облику и величини сличне бактеријама. Међутим, има и оних са веома чудним и необичним облицима. Археје су први пут откривене у екстремним условима, у вулканским врелим изворима.
ОДЕЛО (НЕ) ЧИНИ ЧОВЕКА
Драги „Забавниче”, стварно много волим моду. Можеш ли, молим те, да ми кажеш који се тренутак везује за њен настанак? Поздравља те
ИВАНА ЗОТОВИЋ
са МИЉАКОВЦА
Тешко је одредити тачан датум настанка моде. Од како су људи први пут обукли нешто што није пука заштита од хладноће, одело постаје симбол и показатељ сталежа, друштвеног положаја и начина живота. У различитим деловима света мода је настајала у различитим временима, везана за тренутак када су се у датом друштву појавиле јасно издвојене друштвене класе. Данас, када мода може да буде било шта, и када су на цени ствари које изгледају старо и изношено једнако колико и бљештаве тоалете, одевање се претворило у хоби и свакодневну културу и неку врсту забаве. 
Не зна се кад је мода настала, али се зна да је одавно свуда око нас
За њен зачетак можда можемо да сматрамо 16. век, када је одећа постала знатно краћа и ужа, кројена тако да неке делове тела истакне а неке покрије, а почела је да се обраћа пажња и на улепшавање косе и коже. Ако изузмемо моду у служби разних симбола, каква је владала и у старом Египту, можемо рећи да је модна индустрија настала у другој половини 19. века, да би у 20. доживела процват и убрзани развој. Тада су се појавили први модни дизајнери као засебна професија, одвојена од кројача. Модни трендови мењали су се из декаде у декаду, руку под руку с мерилима лепоте и уметничким правцима који су владали. Све је почело у Паризу, где су почетком 20. века приређиване и прве модне ревије за даме из високог друштва, а ова култура се даље ширила ка Лондону и остатку Европе. Ту је радио и Чарлс Фредерик Ворт (1825–1895) који се сматра првим модним дизајнером.
КРОМПИРОВ ЦВЕТ У РЕВЕРУ Занима ме откад се кромпир у Европи користи као храна?
ЖИВАН
КРУПАЊ
Кромпир је у Европи у прво време коришћен само као сточна храна јер се мислило да је отрован за људе. У Немачкој се најпре употребљавао као додатак другим јелима, док су становници осталих крајева Европе још дуго зазирали да га користе као људску намирницу. Када је у Француској 1769. године настала велика глад неки агроном и апотекар, по имену Пармантје, предложио је да се кромпир уврсти у људску исхрану. Њему је требало доста времена да чланове Француске академије наука убеди да је то здрава храна. 
Цвет на човеку, плод у земљи
У томе је успео тек када је краљ Луј XVI пробао неко јело од кромпира и потом одобрио његово коришћење у својој кухињи. Краљ се толико заузео у пропаганди кромпира да је у рупици на реверу капута носио кромпиров цвет.
ТАЛАСИ ДАРОВИТОГ МУЗИЧАРАЗанима ме какви су то Мартеноови таласи?
РАША
ГРОЦКА
Француски виолончелиста и проналазач Морис Мартено (1898–1980) изумео је 1928. године електронски музички уређај који је, по њему, назван Мартеноови таласи. На првом јавном представљању сам је свирао на свом проналаску, а две године касније музицирао је на концерту са Филаделфијским оркестром којим је дириговао Леополд Стоковски. Артур Хонегер и други познати композитори компоновали су дела посебно за Мартеноове таласе, а чувени пијаниста Алфред Коро написао је предговор за уџбеник о овом инструменту. Иако су Мартеноови таласи временом изгубили на значају због каснијих проналазака на овом пољу, они су ипак остали јединствени због широког распона тоналних ефеката.
