Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Насловна

С добитником књижевне награде Политикиног Забавника


ЉУБАВ ЈЕ ЈАЧА И


Роман „Чарна и Несвет” Угљеше Шајтинца пре свега је дубоки наклон доброти, пријатељству и љубави у коме се дешавају свакојака чудеса каква бисмо волели да буду толико обична да их и не примећујемо
очело је овако:
   „То је птиче било необично још као јаје у гнезду. Друга јаја, обично још једно, јер тако је то код врана, ни по чему се нису разликовала једна од других.
    – Погледај, Црниша – говорила је њена мати врана њеном оцу, који је такође био врана, али мушког рода – ово дете, мислим јаје, потпуно је другачије од свих наших досадашњих јаја која сам излегла. Некако је све на туфне. Видиш те мале црне тачкице...
    Вранкица је могла да чује како тихо пуцкета љуска јајета које је лежало под њеним крилом. Оног јајета на мале црне туфне. До јутра је чекала мати да се из мале пукотине помоли кљунић њеног птића.
   И би тако. Излеже се Чарна.”
   Ту одмах, на лепет крила даље, односно дубље, збио се други догађај без кога не би било ни ове књиге, роман(чић)а, као ни задовољства чланова Жирија што су пронашли добитника овогодишње награде „Политикиног Забавника” за најбоље књижевно дело намењено младима а објављено у години за нама. Дакле, то је било овако:



   Ах, угледати светлост дана! Кад се неко роди, често кажу тако – угледао је светлост дана. И сви су радосни што је тако. Али, има бића која се такође рађају, а да при томе није згодно рећи да су угледала светлост дана. Она се рађају у тами, живе у мраку и сасвим се добро сналазе била тамо негде изнад њих ноћ или био дан. Јер, тако је под земљом!
Попут многих других створења која се рађају под земљом, родио се и он. С почетка мален и међу својим сестрама и браћом, који су као и он кишне глисте, скоро ни по чему другачији...
   Ако сам већ започео ову причу о једној кишној глисти која је била дечак, дакле, можемо га звати кишним глистаном, био би ред да вам кажем како се он зове. Ствар је у томе што је његова мајка толико журила да нађе одговоре да је њега, као и сву његову браћу и сестре, оставила без имена...”
   Не може то тако, пошто су сасвим ретке озбиљне књиге за озбиљне радозналце у којима главни јунаци могу да се до краја приче провуку безимени. Јер, име је, кажу, пола човека, пардон, свега што га окружује. За њега, име, побринуо се један сасвим пристојан и мудар ровац надубоко, под земљом, познат као Ровољуб а он није љубио да неко ровари поред њега без имена и тако је наш кишни глистан коначно добио оно што му је недостајало, име. Зашто баш Несвет? Зини да ти кажем, да „не постоје тајне. Постоји само незнање. Сваки пут кад нешто ново сазнаш, ти си у ствари открио једну тајну”. Рецимо, попут овога:
„Мала глиста је потпуно препуштена себи, још увек толико кратка и танка, а са толико питања важних за њен живот на која нико не одговара. Неки научници тврде да је у томе одговор на питање зашто се кишне глисте непрекидно крећу кроз земљу. Оне траже одговоре...”
А да ли је Несвет, кишни глистан, нашао бар неки од њих?

гљеша Шајтинац, писац, каже (пише) да јесте или, тачније, мисли да јесте. Исто као и црнпураста разрока Чарна, већ помињани мудрац Ровољуб, те галамџијка Цврчка, неповерљива и радознала гусеница Лептирка, бркати и лукаво благоглагољиви Сом(чило), једнооки Рис(тивоје) и олињали шакал Шале, али и стари лисац и његова другарица кока носиља. Права дружина природних непријатеља којима природа дарује живот једино ако се, сасвим природно, хране својим непријатељима.



овде, у овој надасве необичној књизи није тако. Напротив. У њој се дешавају свакојака чудеса, онаква каквих нема од постанка света (а можда и пре њега). А сви бисмо, јел, волели не само да има тих чуда која готово кипуће извиру из књиге, него и да буду толико обична, свакодневна, да их и не примећујемо. И да је, рецимо, сасвим природно да је „љубав јача и од глади. Пријатељство, жеља да будеш добар и да се поправиш, све је то јаче од глади”.

вај укоричени дубоки наклон доброти, пријатељству и љубави сликовита је прича о пустоловини промишљања оних који тек ступају у гротло живота, о њиховој вери да свет може да буде сасвим угодно место за становање. И други роман за децу (први је „Ветрушкина ледина”, 2008) озбиљног писца рођеног у Зрењанину 1971. године. И умало да му се деси да не стигне на наш овогодишњи књижевни конкурс на који је приспело 60 наслова, с обзиром да су га одбила чак четири издавача. Стигао је понајвише захваљујући пишчевој супрузи Мили, професору биологије, која је упорно преко интернета тражила издавача. И нашла га, можда симболично, баш у „Пчелици”, угледном издавачу за децу из Чачка који је на овај наш конкурс послао чак пет лепих и драгоцених књига.
-------------------------
ОДЛУКА
На овогодишњи, 35. по реду конкурс за награду „Политикиног Забавника” за најбоље књижевно дело за младе објављено у 2013. години стигло је 60 књига. Жири у саставу: Ивана Вујић (председник), Веља Павловић, Александар Николић и Петар Милатовић већином гласова одлучио је да награда припадне роману „Чарна и Несвет” Угљеше Шајтинца у издању „Пчелице” из Чачка. У образложењу жирија пише:
„Ово дело Угљеше Шајтинца писано је једноставно и јасно, реалистичним стилом али овим жанром писац успешно истражује архетипске теме бајке.
’Чарна и Несвет’ јесте књига која производи чуда, али, како каже Ханс
Кристијан Андерсен: Свет је пун чуда, али ми смо навикли да их
називамо свакодневним стварима.
Ово је књига о одрастању и она говори да човек одраста тек
онда кад је способан да воли, да буде пријатељ и да се супротстави
предрасудама света одраслих. Ово је мала велика књига која је неопходна данас у свету глобализације и развијених технологија, јер младог и сваког другог читаоца води не ка непрекидној забави већ ка промишљању сопственог живота.
Ово је књига о одрастању кроз љубав, пријатељство и супротстављање
неправедним законима. Ово је књига о љубави према некоме ко је генерацијама
обележен као природни непријатељ и сазнању које доноси таква љубав.
’Чарна и Несвет’ је ретка, узбудљива и нежна књига о најважнијем степену
човекове гравитације, а то је љубав и на земљи и у васиони, свеједно.”
Иначе, у најужем избору нашле су се и књиге: „Зеленбабини дарови” Иване Нешић („Креативни центар”), „Тајне вештине Марте Смарт” Уроша Петровића („Лагуна”), „Велике љубави малих животиња” Благоја Рогача („Ефект принт”), „Меси и ја” Боривоја Петковића (Друштво за афирмацију културе „Пресинг”) и „Траже се паметни детективи за откривање историје” Роберта Такача („Едука”)
-----------------------------------

   Иначе, Угљеша Шајтинац завршио је Факултет драмских уметности у Београду, одсек Драматургија, а данас је предавач те исте драматургије на новосадској Академији уметности. Пре тога је, две године, био и драматург у угледном Српском народном позоришту. И никад није престајао да пише. За драму „Хадерсфилд”, по којој је снимљен и филм, добио је 2005. године Стеријину награду намењену најбољем савременом драмском тексту, а за роман „ВОК ОН” угледну награду „Биљана Јовановић”. Аутор је и романа: „Чуда природе” (1993), „Нада станује на крају града” (2002) и „Сасвим скромни дарови”. Ту је и књига прича „Чемер” (1997), те бројне драме, од којих је већина добила вредне награде.



Аутор: 
П. Милатовић
број: