Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Архива





Иза „куме рокенрола”, тамнопуте даме моћног гласа и гитаристе, стајала је река следбеника, белих дечака који су, надахнути њеном музиком, одлучили да живот посвете рокенролу


иви, кишни и ветровити дан у Енглеској. Година је 1964, април. Дакле, пре скоро пола века. На железничкој станици у предграђу Манчестера, с једне стране пруге, на постољу, посебно направљеном за ту прилику, седи омладина. Јасно се види да ишчекују некога. (Свакако не политичку личност! Рекло би се – некога свог). Обучени су по моди шездесетих година. Младићи имају дуже косе, црне ролке, фармерке.


         
Захваљујући невероватној прилагодљивости ирваси су из свог дома на крајњем северу Европе успели да се пробију до усамљених острва Атлантског океана и срца деце која уочи Нове године и Божића чуље уши у ишчекивању звона и небеских прапораца




завејаној Лапонији деветочлана рогата екипа помоћи ће Деда Мразу да за који дан на санке спакује брдо поклона и поведе га у вожњу ноћним небом како би сваки пакетић склизнуо низ димњак баш у правом часу. Док се деца која су протеклих дванаест месеци била добра забављају цепањем шарених папира, ирваси ће се опростити с Дедом и вратити својим породицама у Скандинавији, Русији, Северној Америци и на Исланду. Кад своје моћи летења оставе по страни, помоћници најпознатијег брадоње на свету најрадије се баве преживањем, трчањем, пливањем и парењем.



рича коју вам сада приповедам није једна од оних приповетки какве се иначе често препричавају, већ истинита, заиста истинита, сасвим истинита прича.
    Требало би, дакле, да знате да је грофица Марија (жена пуна врлина коју сам веома добро упознао, баш као што и вас познајем), остала удовица са троје деце: два дечака и једном девојчицом.
Најстарији, Луиђино, могао је да има између осам и девет година: Алберто, други син, навршио је седму, а Ада, најмлађа од свих, тек што је ушла у шесту, премда је на први поглед показивала као да има више, што због своје висине, сувоњавости али и љупкости.


               Ако не можеш да их победиш, придружи им се! Тако гласи стара и врло добро знана изрека. Уколико би се применила на данашњу „језичку моду”, шта би се десило?

ило би и тужно и смешно у исти мах. Смејали бисмо се, а заправо бисмо да плачемо.
Уосталом, да ли бисмо уопште знали те новонастале језичке „уметке” правилно да користимо уколико бисмо се одлучили да то учинимо? На пример, Нова година. Свакако сте приметили да већ одавно нико не пита: „Где ћеш дочекати Нову годину?”, већ: „Шта радиш за новака?” За новака или за Новака? Ако је новак синоним за Нову годину – могао би неко да се упита – да ли се онда пише великим словом као Нова година?


На први поглед чини се да ништа не повезује енглеску реч за велику несрећу, храбре браниоце давно несталих градова Сегеде и Нуманције, римског војсковођу Квинта Фулвија, афричке бојне слонове и први дан јануара. Међутим, изузетан колоплет наизглед неповезаних људи, места и догађаја довео је до тога да се баш 1. јануара највећи део човечанства радује доласку Нове године.


 
имски легионари су на Иберијско полуострво чврсто закорачили 206. године пре н. е. предвођени Сципионом Африканцем, победником дуготрајног рата који је Република водила против славног картагинског војсковође Ханибала Барке. Сципионова победа у бици код Илипе означила је, међутим, тек почетак низа ратова који ће потрајати скоро две стотине година, колико је легијама требало да покоре борбене становнике Иберије. Марко Тулије Цицерон проницљиво је закључио да је ова борба вођена „између смртних непријатеља, не да би се одредило ко је од њих снажнији, него ко ће је преживети”.



...у Шпанији је обичај да се у новогодишњу поноћ поједе 12 зрна грожђа, по једно зрно за сваки откуцај сата, а све да би наредних 12 месеци били слатки и срећни


ШПИЈУН СА ГРАНЕ

Чула сам да постоји такозвана јабука шпијунка, па вас молим да нешто напишете о њој.

АНА
Шабац