Пријава/Регистрација | Форум |Редакција |Претплата

Писали сте



ШПИЈУН СА ГРАНЕ

Чула сам да постоји такозвана јабука шпијунка, па вас молим да нешто напишете о њој.

АНА
Шабац

                           

Да би се тачно утврдило колико јабука претрпи удараца од тренутка када се убере до тренутка кад је људи поједу, стручњаци Центра за воће и поврће у Бордоу израдили су посебну јабуку од алуминијума. Она је опремљена микрорачунаром на батерије и названа шпијунка. Задатак јој је био да, у гајбици с осталим јабукама, превали пут од воћњака до кућне трпезе и да сними и забележи све ударце које на том путу прими и пренесе их рачунару. Ово праћење омогућило је стручњацима да утврде „најопасније” делове тог пута и да сазнају да јабуке за то време, у просеку, приме дванаест удараца.

КОМАРЧЕВ ЛЕТ


Веома ме занима до које висине могу да лете комарци?

МАТЕЈА
Земун


Комарци успевају да управљају својим летом кроз ваздух у најчешћем случају – до висине од осам метара. Такав је просек. Међутим, могуће је наћи неке примерке који лете на висинама од готово 400 метара, премда ретко. Треба имати у виду да повећање температуре на Земљи навише помера висинску границу на којој комарци опстају.

ХАРТИЈА У ТОАЛЕТУ

Колико се тоалет папира потроши годишње у свету?

БИЛИ Р.
Београд

Сваке године у свету људи потроше око 84 милијарди ролни тоалет-папира. То износи око 21 милион тона. У просеку, Европљани просечно потроше 13 килограма годишње. То је значајна количина, посебно имајући у виду да се велики део тоалет-папира прави од целулозе. Изумитељ савременог папира је Џозеф Гајети из Масачусетса, који је заправо настојао да нађе лек за ублажавање болова од хемороида. Било је то 1857. године.

СЕМАФОРИ ЗА КИТОВЕ И ДЕЛФИНЕ

Чуо сам да је неки научник спасао китове од насукавања па ме занима како је то извео.

МИЛОШ
Лапово

Како је Томас Форд одлучио да ове морске сисаре одучи од покушаја самоубиства

Нико тачно још не зна због чега китови и делфини понекад остају
насукани на обалама или у плитким водама. Многи биолози су то приписивали оштећењу њихових мозгова паразитима, губљењу оријентације у њима непознатим просторима или неком нагону ка масовном самоубиству. Али, без обзира какви узроци били, Томас Форд, биолог из чувеног Масачусетског института за технологију у САД, смислио је оригинално решење. После дужег проучавања, дошао је до закључка да су се сва та насукавања догађала на обалама које се благо спуштају у море тако да од њих нису могли успешно да се одбијају ултразвучни сигнали које ехосистем китова и делфина упућује због оријентације у мору. Он је, стога, у плитке воде тих обала, у виду шах-поља, поставио цилиндре од пластичне масе високе два метра и напуњене ваздухом, а на 800 метара од обале и међусобно удаљене по три метра. Његова замисао била је да ће се ултразвучни сигнали које шаљу китови и делфини одбијати од ових цилиндара и тако их упозоравати као да се налазе пред неком чврстом препреком. Каснијом провером показало се да је Фордова замисао била исправна.